Predlog izbornog zakona, upu?en Venecijanskoj komisiji, dobio je pozitivnu ocjenu, uklju?uju?i i segment o zastupljenosti manjinskih naroda. Pozitivna diskriminacija zastupljena je u radnoj verziji novog zakona o izboru poslanika i odbornika. Lista manjinskih naroda, istina, ne?e imati zagarantovane mandate, ali ?e poslanike i odbornike dobiti najja?i sa zbirne liste, koju ?e ?initi svi oni koji ?e pre?i cenzus od 0,7 odsto.
Ve?ina manjina je zadovoljna predlogom, kaže ?lan vladaju?e koalicije, iz Bošnja?ke stranke i ?lan radne grupe Kemal Puriši?, prenosi Radio Slobodna Evropa.
”Bošnja?ka stranka u svakom slu?aju je zadovoljna, jer ovo rješenje ima dosta dobrih osobina. Ima i mane. Mi smo zadovoljni i voljeli bi da se jedno takvo rješenje usvoji”, kaže on.

Albanski narod u Crnoj Gori tako ?e izgubiti ste?ena prava koja je imao posebnom izbornom jedinicom, kaže lider Albanske alternative Vaselj Siništaj.
”Albanci govore s aspekta ste?enog prava. Ustav Crne Gore, zaista nigdje ne pominje da su zagarantovana ste?ena prava, ali kada je tuma?enje manjinskih prava, ona se vazda tuma?e tako da se ne mogu ograni?iti, ne mogu se smanjiti”, smatra on.
Isti?e da se vazda ide naprijed, a nikako nazad, dodaju?i da je težnja da se u Crnoj Gori shvati da su manjine ve?ina.
”Zna?i, preko 50 odsto je manjinskog stanovništva, a oko 45 odsto se izjašnjavaju kao Crnogorci, barem sad za sad. Nije dobro donijeti neki Zakon u kojem ne bi glas barem bio jedinstven te manjine. Konkretno govorim za albansku manjinu. O?ito, nakon sticanja samostalnosti i proglašenja, hajde da kažem, gra?anske države, o?ito da se ne snalazimo ili da ne dobijamo prava svi kao jednaki gra?ani”, uvjeren je Siništaj.

Puriši?, me?utim, ovakav stav ocjenjuje megalomanskim.

”Nemaju razloga da budu nezadovoljni, jer i Bošnjaci i Albanci i Muslimani imaju dovoljan bira?ki potencijal da u okviru ovog prijedloga postignu dobre izborne rezultate,” smatra on.
Za narode kojih je u Crnoj Gori ispod dva odsto, poput Roma ili Hrvata, sprema se poseban prag koji tek treba da se definiše i koji ?e biti najvjerovatnije 0,4 odsto onih koji su glasali, da bi se dobio jedan mandat.

Radojica Živkovi?, iz Nove srpske demokratije, smatra da problem u Crnoj Gori nije samo donji prag nekog manjinskog naroda, ve? je u državi u kojoj ni crnogorski nijesu narod sa nadpolovi?nom ve?inom, potrebno definisati gornju granicu procenta naroda da bi se on smatrao manjinskim.
”Ne vjerujem da ?emo mi Srbi sami sebe proglasiti manjinom. Bar je takav stav Nove. Naš je stav bio da gornja granica bude devet odsto. Nije slu?ajno izabran broj devet”, navodi on.
Isti?e kako je to zastupljeno u mnogim zakonodavstvima širom EU, a drugi stav je što je, prema njegovim rije?ima, kod nas cenzus tri odsto, pa su smatrali da neko koga ima preko devet odsto, što je tri puta više od cenzusa, može na regularnim izborima sebi da izbori mjesto u parlamentu bez posebnog dodatnog olakšavaju?eg faktora, odnosno principa afirmativne akcije

RTCG