SAOPŠTENJE

Mehmet Bardhi, predsjednika DS u CG i poslanika Skupštine CG, povodom Saopštenje Udruženja boraca ratova od 1990. godine, zbog prikupljanja potpisa od strane aktivista DS,  protiv Izvještaja Dick Marty-a

Nisam li dobar komšija jer smo odbili da idemo na Dubrovnik

Saopštenje Udruženja ratova od 1990. godine, koje su objavile Vijesti, dana 15.01.11.god. pod najmanje rečeno čudnim naslovom, da ne kažem tendecioznim „Bardhi nije dobar komšija“

po sadržini i formi potsjeća na stotine i stotine takvih ili sličnih saopštenja ili „pisma čitalaca“ ciljno naručenih i pripremljenim u ratnim kuhinjama i  objavljenim, jedno vrijeme, u dnevnom listu POBJEDA, a i nekim drugim glasilima, u srpsko-crnogorskim ratnim godinama početka 90-tih godina u „velikom spremanju“ vojske JNA i paramilitarnih formacija za hegemonistički okupatorski vojni pohod nad susjedima, pripremljen i vodjen od strane Beogradskog Miloševićevog režima, koji je u najgori krvavi način doživeo potpuni krah, uz intervenciju i vojne medjunarodne alijanse.

Zbog toga što Saopštenje ne predstavlja  civilizacijski stav, makar bili mi protiv toga, nego javnu prijetnju,  nećemo pristati niti se možemo složiti sa uvredljivom sadržinom saopštenja i klevetama na moju ličnost i Albance uopšte, niti ćemo biti, kao što nismo nikad bili u istom, njihovom političkom loncu, jer dok su vojne i paravojne formacije išle u „rat za mir“ i „oslobodjanje Konavalja i Dubrovnika idr. od Hrvata“, mi Albanci – DS u CG, i druge napredne, demokratske antiratne  snage u Crnoj Gori i medjunarodna demokratska javnost, EU i SAD, bili smo odlučno PROTIV tog krvavog okupacijonog rata.  Zar zbog toga nisam dobar susjed i poslanik što smo odbili da idemo na Dubrovnik i što smo uspjeli da izdejstvujemo da i Sutormanski bataljon ne podje na Konavlje!?

Jasno kažem da se ne sekiraju za mene i moje vjekovne susjede. Svoj sam, svoji smo i u svojoj zemlji.

Pitam se zar je moguće da i nakon svih ovih dogadjanja, nisu izvučene jasne korisne i miroljubive pouke, nego se opet iz već prepoznatljivih adresa, pokušava raznim inskonstruisanim pričama, uvredama, napadima, javnim prozivkama za progone na nas … i kada neko javno podržava i zalaže se da se utvrdi istina, pa i povodom Izvještaja DICK MARTY-a !?

Nažalost realnost na terenu opominje nas, da hajka na nas Albance izgleda nije ni prestala, iako se „hvale“ da imamo „stabilno političko društvo i zaokruženu državu“.

I konačno što se tiče prikupljanja potpisa protiv tendencioznog i na nepokrepljenim dokazima Izvještaja gospodina Dick Marty, od strane naših aktivista, smatramamo civilizacijskim činom i našem neprikosnovenim demokratskim pravom:

Prvo, jer time ne omalovažavamo nikoga, ne napadamo nikoga, pa ni oglašeno Udruženje.

Drugo, naše je legitimno pravo da ne dozvolimo pokušaje „bacanja ljage na našu naciju i pravednu borbu UÇK-a za slobodu…“

Treće, „stavljanjem i prikupljanjem  potpisa…“ tražimo od zvaničnih organa legalnih vlasti  i medjunardih institucija da istražuju slučaj, (koji g. Dick Marty, kao i njegova državna funkcionerka, u svojoj knjizi, bez validnih dokaza pisali i de fakto optužili, radi samo onima znanim razlozima i interesima) kako bi istina izašla na vidjelo i na svetlost dana, i da vidimo ko će se zacrveneti i odgovarati.

Njihova konstatacija da mi ovime „pokušavamo da zataškavamo zločine H. Thaçi-ja i OVK i prizivamo Veliku Albaniju“ to je već vidjeni pokušaj zamagljivanja „grehova“ svojih i njihovih, za  koje svedoče masovne grobnice,  hladnjače u njihovim rijekama, čak i u Batajničkoj ravni, u sred Beograda!

Što se tiče funkcije „narodnog poslanika“ takodje kažem da se ne meračite. Izabrali su me moji birači, čije interese sam uvijek dosledno zastupao. Bio sam i ostao na strani pravde, uporan i nepotkupljiv.

U Ulcinju 16.01.2011
Mehmet Bardhi