Autor:V. KADIĆ

U iščekivanju prve naftne bušotine na jednom od 13 blokova u crnogorskom podmorju: Stručnjaci podeljeni oko toga kriju li peščane obale crno zlato

Podgorica – Ček da “pukne” prva naftna bušotina na jednom od 13 blokova podmorja u pojasu kod Ulcinja, Crnogorci (političari) se već spore o tome da li će ovaj posao doneti dovoljno crnog zlata u kojem bi se “kupala” cela država ili će se pak “tanker nasukati” na njenim peščanim plažama. Troškove istraživanja podmorja snosiće kompanije koje se budu angažovale za taj posao, jer je projektom definisano da Vlada Crne Gore ne učestvuje u procesu istraživanja i proizvodnje ugljovodonika.

– Sada nije najbolji trenutak govoriti o nafti i gasu u podmorju Crne Gore, jer cena nafte i gasa na tržištu vrtoglavo pada, što najbolje predstavlja krizu ove industrije, saopštavaju iz Liberalne partije. – Nafte i gasa u našem podmorju najverovatnije ima, ali je veoma upitno kolike su te rezerve i da li su dovoljne za eksploataciju sa stanovišta ekonomske opravdanosti. Danas i najmoćnije svetske kompanije smanjuju svoj budžet za istraživanja, a pojedine projekcije govore da u narednom periodu do značajnijeg oporavka neće doći.

Tako ne misle u Privrednoj komori, čiji potpredsednik Stanko Zloković ovaj posao vidi kao ogromnu razvojnu šansu Crne Gore.

– Benefiti koje od toga država može imati su nesagledivi, zavisno od toga što se pronađe i u kojim količanama.

“Tenzije” spušta Vla­dan Dubljević iz Ministarstva ekonomije.

– Crna Gora neće postati “mali Kuvajt”, jer njeni geološki potencijali nisu isti kao u toj zemlji, a i mala je verovatnoća da se u njenom podmorju kod Ulcinja nalaze ogromna ležišta nafte i gasa, kazao je za “Novosti” Dubljević.

Postoje pretpostavke da bi prva veća zarada od ovog posla trebalo Crnogorcima da “legne” tek za tri godine, ali će i do tada evri “curiti”, jer đetići očekuju profit od nadoknade za ponuđene “blokove” od oko milion evra godišnje, ali je sve to malo u odnosu na ono što oni očekuju kada krene proizvodnja.

– Ništa do sada nije istraženo da bismo sa sigurnošću mogli da kažemo kolike su tamo količine nafte i gasa. Bilo je u prošlosti nekih istraživanja koja takođe nisu dala odgovor na to pitanje, pojašnjava Dubljević.

ISTORIJA

Eksploatacija nafte zaživela je pre više od jednog veka i to u vreme kralja Nikole Prvog Petrovića. Odlukom Narodne skupštine holandskom industrijalcu Hagu Kokerenu dodeljena je tada koncesija za eksploataciju “petroleuma” u regionu Skadarskog jezera i obuhvatala je 500 hektara i data je na korišćenje 50 godina!

Izvor: Novosti