Foto: Ismet Karamanaga

U ora­ni­za­ci­ji NVO „Ze­le­ni ko­rak“, Ul­cinj Bi­znis Aso­ci­ja­ci­je i špan­ske ECNC gru­pe ju­če je u re­sto­ra­nu „Pon­te“, na ri­je­ci Bo­ja­ni, odr­ža­no za­vr­šno pred­sta­vlja­nje re­zul­ta­ta pro­jek­ta „Bo­ja­na­to­ur – Vi­zi­ja za oba­lu Ul­ci­nja 2025“. Pred­stav­nik Špan­ske ECNC gru­pe Pe­dro Fer­nan­dez ka­zao je da je Vi­zi­ja 2025 za oba­lu Ul­ci­nja, osmi­šlje­na da po­sta­ne mo­del za raz­voj op­šti­ne.
– Vi­zi­ja uzi­ma u ob­zir prin­ci­pe „In­te­gral­nog upra­vlja­nja obal­nim pod­ruč­jem ” (IUOP) u ci­lju po­sti­za­nja odr­ži­vog raz­vo­ja u toj obla­sti i oču­va­nja zdra­vog pri­o­bal­nog si­ste­ma na ko­ji se dru­štvo i eko­no­mi­ja Ul­ci­nja osla­nja­ju. To je glav­ni cilj pro­jek­ta ko­ji je fi­nan­si­ran od stra­ne „Part­ner­stva za kri­tič­ne eko­si­ste­me” (CEPF) i vo­đen od stra­ne ECNC gru­pe UBA i „Ze­le­nog ko­ra­ka“. Ova vi­zi­ja ne bi­la mo­gu­ća bez uče­šća mno­gih za­in­te­re­so­va­nih stra­na, uglav­nom iz Ul­ci­nja ko­ji su iz­ra­zi­li svo­je ide­je ka­ko bi grad tre­bao iz­gle­da­ti u sko­ri­joj bu­duć­no­sti. Upr­kos ne­kim od­stu­pa­nji­ma, Bo­ja­na­to­ur tim je uje­di­nio ove ide­je u vi­zi­ju ka­ko bi se pri­bli­ži­li za­jed­nič­kom mo­de­lu raz­vo­ja. Ova vi­zi­ja pred­sta­vlja op­šte dru­štve­no- eko­nom­ske prin­ci­pe i prin­ci­pe za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne, ko­ji su pri­mi­je­nje­ni na spe­ci­fič­ne lo­ka­ci­je: Ada Bo­ja­na, Ve­li­ka pla­ža, Bo­ro­va šu­ma i obal­ne i ri­ječ­ne vo­de – re­kao je Fer­nan­dez.
Iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Zel­ni ko­rak“ Dže­ljal Ho­džić is­ta­kao je da su oču­va­nje re­sur­sa i iden­ti­tet­skih vri­jed­no­sti ko­je po­sje­du­je Ul­cinj , za­log za do­bru bu­duć­nost raz­vo­ja po­ljo­pri­vre­de i tu­ri­zma, ba­zi­ra­nog na pri­rod­nom bo­gat­stvu.
– To je ze­le­na eko­no­mi­ja i to su po­stu­la­ti odr­ži­vog raz­vo­ja, če­mu stre­mi Cr­na Go­ra. Ne smi­je­mo do­zvo­li­ti da nas za­hva­ti bu­dva­ni­za­ci­ja i be­to­ni­za­ci­ja pro­sto­ra. Adu mo­ra­mo za­mi­sli­ti kao Mal­di­ve ili ostr­va u Po­li­ne­zi­ji. Tu be­ton i vi­šesp­tar­ni­ce ne do­la­ze u ob­zir, već is­klju­či­vo grad­nja pri­la­go­đe­na pri­ro­di. To je pra­vac ka eli­mi­na­ci­ji ma­sov­nog tu­ri­zma. Na­ma tre­ba tu­ri­zam pre­ko či­ta­ve go­di­ne i go­sti ko­ji će da uži­va­ju u pri­ro­di, po­sma­tra­nju pti­ca, lo­kal­nim spe­ci­ja­li­te­ti­ma, lo­ka­la­nim obi­ča­ji­ma, autoh­to­nim pro­iz­vo­di­ma…To njih za­ni­ma ku­pa­nje i mu­zi­ka do ka­snih sa­ti je pre­va­zi­đen mo­del. Uko­li­ko se ovo pri­hva­ti, a to za­vi­si od nad­le­žnih dr­žav­nih i lo­kal­nih or­ga­na, ima­mo bu­duć­nost. U pro­tiv­nom će nas mla­de ge­ne­ra­ci­je pro­kle­ti – ka­zao je Ho­džić.
Ar­hi­tek­ta iz Ita­li­je Vik­to­ri­ja Si­ga­la pred­sta­vi­la je no­vi ar­hi­tek­ton­ski kon­cept u ri­zor­tu Ada, is­ti­ču­ći da sa­da­šnji smje­štaj­ni ka­pa­ci­te­ti ni­su do­volj­ni. Ona je pred­lo­ži­la da se se 33 po­sto­je­ća be­ton­ska objek­ta za­mje­ne ne­mon­ta­žnom i bi­o­ko­li­mat­skom ar­hi­tek­tu­rom ko­ri­šće­njem spe­ci­jal­ne ja­pan­ske teh­ni­ke ko­ja pred­vi­đa iz­grad­nju smje­štaj­nih mo­du­la od pa­ne­la spa­lje­nog dr­ve­ta, ko­ji obez­bje­đu­ju to­plot­nu, izo­la­ci­ju i po­god­ni su za za­šti­tu od po­pla­va. Si­ga­la je pred­sta­vi­la i ino­va­tiv­ni kon­cept za Ve­li­ku pla­žu, kroz po­ve­ća­nje eko­nom­ske mo­guć­no­sti, ra­zno­vr­snim po­nu­da­ma i bo­ljim ru­ko­vo­đe­njem pri­rod­nim do­bri­ma.
– Dru­gim ri­je­či­ma „Ve­li­ka pla­ža, pro­stor za lju­de i pri­ro­du” tra­ži ujed­na­čen raz­voj na tom pod­ruč­ju, uz ima­ju­ći pri­ro­du i po­ljo­pri­vre­du kao naj­bo­lja sred­stva i atrak­ci­je za po­sje­ti­o­ce, a ne sa­mo pla­že kao što je to slu­čaj do sa­da. Na ovaj na­čin, bi­će omo­gu­će­no vi­še ak­tiv­no­sti to­kom ci­je­le go­di­ne, od onih ko­ji tra­že sun­ce i pi­je­sak do onih ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni za bi­o­di­ver­zi­tet i lo­kal­ne pro­iz­vo­de. To bi mo­gla omo­gu­ći­ti kom­bi­na­ci­ja pri­ro­de i pla­žnog tu­ri­zma, ga­stro­no­mi­je i tra­di­ci­o­nal­ne kul­tu­re.. ka­za­la je Si­ga­la, ko­ja je do­da­la da je bu­džet za ova dva pro­je­ka­ta oko tri mi­li­o­na eura. Pred­stav­nik UBA El­vir Ze­če­vić ka­zao je da će sve ak­ci­je uklju­če­ne u ovoj vi­zi­ji će osta­ti na pa­pi­ru uko­li­ko se ne pre­du­zmu da­lji ko­ra­ci.
– Pr­vi ko­rak je oba­ve­za svih ula­ga­ča u obal­no pod­ruč­je, da po­sve­te na­po­re u spro­vo­đe­nju tih ak­ci­ja. Bo­ja­na­to­ur tim će do kra­ja go­di­ne ra­di­ti na re­a­li­za­ci­ji pr­ve fa­ze. Ne­ko­li­ko ak­ci­ja će bi­ti ob­ja­vlje­no u ko­mu­ni­ka­ci­o­noj sta­te­gi­ji odr­ži­vog tu­ri­zma. Dru­gi set ak­ci­ja će se od­no­si­ti na kre­i­ra­nju pla­na za im­ple­men­ta­ci­ju kon­cep­ta če­ti­ri lo­ka­ci­je na ko­ji­ma se vi­zi­ja ba­zi­ra i to je pred­vi­đe­no do 2025. Plan će se spro­vo­di­ti ko­rak po ko­rak, iden­ti­fi­ku­ju­ći za­in­te­re­so­va­ne stra­ne i nji­ho­ve ulo­ge. Iz­vo­ri fi­nan­si­ra­nja će bi­ti pred­lo­že­ni, pa će se ta­ko us­po­sta­vi­ti pr­vi kon­takt sa do­na­to­ri­ma – re­kao je Ze­če­vić, i do­dao da je sna­ga ovog pro­jek­ta u sa­rad­nji sa za­in­te­re­so­va­nim stra­na­ma ko­ji su u ve­zi sa obal­nim upra­vlja­njem i uop­šte­no sa lo­kal­nim sta­nov­ni­štvom.
– Ova vi­zi­ja ne kom­pro­mi­tu­je raz­voj tu­ri­zma u Ul­ci­nju; na­pro­tiv, sma­tra da je to ključ raz­vo­ja ove obla­sti i ima za cilj da na­đe kom­pro­mis iz­me­đu dru­štva i ži­vot­ne sre­di­ne. Na­kon par­ti­ci­pa­tiv­nog pro­ce­sa, vri­je­me je da se spro­ve­de do­go­vo­re­na vi­zi­ja. An­ga­žo­va­nje za­in­te­re­so­va­nih stra­na je ključ­no za uspje­šnu odr­ži­vost oba­le i Bo­ja­na­to­ur će ih po­dr­ža­ti, po­go­to­vo u pr­voj fa­zi, za uspje­šnu i pra­vil­nu im­ple­men­ta­ci­ju vi­zi­je – za­klju­čio je Ze­če­vić. U sklo­pu pro­jek­ta pri­re­đen je i mi­ni sa­jaam autoh­to­nih pro­iz­vo­da, ru­ko­tvo­ri­na i ga­stro­nom­skih spe­ci­ja­li­te­ta.
M.Kne­žvić

Ukla­nja­nje vi­kend ku­ći­ca

Za pro­je­kat Bo­ja­na­to­ur spor­no pi­ta­nje je iz­grad­nja vi­kend ku­ći­ca duž ri­ječ­ne oba­le. To, pre­ma vi­zi­ji odr­ži­vog raz­vo­ja, pred­sta­vlja ve­li­ki pri­ti­sak na eko­si­stem ušća, jer ne­ma obez­bi­je­đe­nog tret­ma­na za ot­pad­ne vo­de. Rje­še­nje ovog pro­ble­ma de­fi­ni­tiv­no ni­je la­ko i te­ško je pri­hva­tlji­vo za sva­ko­ga. Pra­te­ći Eko­A­da kon­cept, pred­lo­že­no je da se na du­ži rok ove ku­će pre­mje­ste, osta­vlja­ju­ći pri­ro­di svoj pro­stor na oba­li ri­je­ke či­me će se uma­nji­ti pri­rod­ne ne­po­go­de i za­ga­đe­nje ži­vot­ne sre­di­ne. Ka­li­me­re i re­sto­ra­ni, kao va­žna tu­ri­stič­ka sred­stva mo­gu osta­ti, ali se ne mo­gu i da­lje gra­di­ti. Duž ri­je­ke bi ta­ko­đe bi­lo mo­gu­će po­nu­di­ti ser­vis za iz­najm­lji­va­nje re­kre­a­tiv­nih bro­di­ća, pred­vi­đa mo­del raz­vo­ja za Adu.

Sar­van: Po­sve­će­ni smo odr­ži­vom raz­vo­ju

Pred­stav­ni­ca Op­šti­ne i di­re­ko­tri­ca TO Ul­cinj Za­na Sar­van ka­za­la je da je lo­kal­na sa­mo­u­pra­va sprem­na da bu­de part­ner u re­a­li­za­ci­ji svih pro­ja­ka­ta ko­ji su za do­bro­bit gra­da i gra­đa­na.
– Tu­ri­zam je na­ša naj­va­žni­ja pri­vred­na gra­na i mi smo se opre­dje­li­li kroz sve pro­jek­te ko­ji su u to­ku ili se pla­ni­ra­ju, za odr­ži­vi raz­voj. Za­to sam si­gur­na da je ovaj mo­del raz­vo­ja ve­li­ki pod­sti­caj za op­šti­nu. Mo­ra­mo is­ko­ri­sti­ti pri­rod­ne po­ten­ci­ja­le ko­je ima­mo i pri­vu­ći ova­kve pro­jek­te. Neo­p­hod­no je i na­ći in­ve­sti­to­re jer mi ni­smo u mo­guć­no­sti da fi­na­sij­ski ade­kvat­no po­dr­ži­mo sve do­bre ide­je. Si­gur­na sam da ovim po­či­nje­mo no­vu fa­zu u im­ple­men­ta­cij odr­ži­vog raz­vo­ja. Pri­ro­da ko­ju ima­mo sva­ka­ko za­slu­žu­je bo­lji od­nos, ne­go što je do sa­da bio slu­čaj – ka­za­la je Sar­van.

Izvor: DAN