Povrće i vo­će iz Al­ba­ni­je sti­že di­rekt­no pre­ko gra­nič­nog pre­la­za Su­ko­bin, a zbog ni­skih ci­je­na po ko­ji­ma se pro­da­je ugro­žen je naš op­sta­nak, tvr­de po­ljo­pri­vred­ni­ci iz Ul­ci­nja ko­ji su ogor­če­ni jer nad­le­žni ne re­a­gu­ju
Robe iz Al­ba­ni­je sva­ka­ko ima na na­šem tr­ži­štu, ali tre­ba is­pi­ta­ti ka­ko i na ko­ji na­čin do­la­zi. Le­gal­no sva­va­ko ne. Po­treb­no je da i nad­le­žna in­spek­ci­ja pre­du­zme mje­re na te­re­nu, ka­že Ga­ni Re­dža
Po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đa­či iz Ul­ci­nja već du­že vri­je­me su­o­ča­va­ju se se ne­lo­jal­nom kon­ku­ren­ci­jom na do­ma­ćem tr­ži­štu, jer su ve­li­ke ko­li­či­ne po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da iz su­sjed­ne Al­ba­ni­je pre­pla­vi­li naj­ju­žni­ju op­šti­nu. Ul­cinj­ski polj­op­ri­vred­ni­ci op­tu­žu­ju nad­le­žne dr­žav­ne i or­ga­ne lo­kla­ne sa­mo­u­pra­ve da ne pred­u­zi­ma­ju ni­šta ka­ko bi spri­je­či­li švrec se­zon­skog po­vr­ća i vo­ća pre­ko dr­žav­ne gra­ni­ce. Oni tvr­de da ro­ba iz Al­ba­ni­je re­dov­no sti­že na pod­ruč­je Ul­ci­nja, te da je zbog ni­skih ci­je­na po ko­ji­ma se pro­da­je, ugro­žen nji­hov op­sta­nak. Pre­ma ri­je­či­ma sa­go­vor­ni­ka „Da­na” ( ime­na po­zna­ta re­dak­ci­ji), po­vr­će i vo­će sti­že di­rekt­no pre­ko gra­nič­nog pre­la­za Su­ko­bin.
– Sa pro­ble­mom po­ja­ve pro­iz­vo­da iz Al­ba­ni­je na na­šem tr­ži­štu su­o­ča­va­mo se već go­di­na­ma, ali u po­sled­nje vri­je­me to je uze­lo ve­li­kog ma­ha i ozbilj­no nas ugro­ža­va. Ne tre­ba po­seb­no ob­ja­šnja­va­ti ko­li­ko do­ma­ći pro­iz­vo­đa­či ula­žu nov­ca i ra­da ka­ko bi pro­iz­ve­li se­zon­sko vo­će i po­vr­će. Mno­gi­ma je to je­di­ni iz­vor pri­ho­da. Oni ko­ji se tim ba­ve ili su se na­ka­da ba­vi­li, zna­ju o če­mu go­vo­rim. Me­đu­tim, sav naš trud i ula­ga­nje do­ve­den je u pi­ta­nje jer nam pre­ko gra­ni­ce sti­žu pro­iz­vo­di ko­ji se nu­de po ni­žim ci­je­na­ma. Mi ni­smo u mo­guć­no­sti da pro­da­mo na­šu ro­bu ili mo­ra­mo da oba­ra­mo ci­je­ne, pa če­sto ni­smo u sta­nju da iz­vu­če­mo ni ono što smo ulo­ži­li. Da sve bu­de go­re, ro­bu iz Al­ba­ni­je ku­pu­ju i lo­kal­ni tr­gov­ci-na­kup­ci ko­ji nam osim dr­ža­vlja­na Al­ba­ni­je, pra­ve do­dat­nu kon­ku­ren­ci­ju. Ka­kva je si­tu­a­ci­ja po tom pi­ta­nju naj­bo­lje se vi­di pa­zar­nim da­ni­ma (uto­rak i pe­tak), ka­da se Al­ban­ci iz Ska­dra i oko­li­ne po­ja­ve na na­šoj Ze­le­noj pi­ja­ci pa čak i po gra­du. Ni­ko ih ne kon­tro­li­še ni­ko ih ne za­u­sta­vlja, ni­ti se zna ka­kav je kva­li­tet ono­ga što pro­da­ju. Za­ra­đe­ni no­vac na­rav­no iz­no­se iz Cr­ne Go­re – tvr­di je­dan od ogor­če­nih pro­iz­vo­đa­ča.
Nje­gov ko­le­ga do­da­je da ve­li­ka ko­li­či­na ro­be sti­že i do Ba­ra.
– Ja sam če­sto i u Ba­ru i ta­mo re­dov­no sre­tam pro­dav­ce vo­ća i po­vr­ća iz Al­ba­ni­je. Do­vo­ze i pro­da­ju sve što pro­da­ju i u Ul­ci­nju. Če­sto ih vi­đam na jav­nim po­vr­ši­na­ma, naj­če­šće par­kin­zi­ma i tro­to­a­ri­ma gdje iz­la­žu ro­bu. Pro­iz­vo­de pro­da­ju i na­kup­ci­ma. Za­što se ni­šta ne pred­u­zi­ma ni­je mi ja­sno. Da je si­tu­a­ci­ja obrat­na i da mi ko­jim slu­ča­jem us­pi­je­mo da do­đe­mo do Al­ba­ni­je, naj­u­ri­li bi nas isti dan, a ta­mo­šnji pro­iz­vo­đa­či bi nam i gu­me iz­bu­ši­li. Ne znam ko ih šti­ti i ko ih pu­šta da do­vo­ze to­ne po­vr­ća i vo­ća bez ika­ka­ve kon­tro­le o is­prav­no­sti. Znam sa­mo da se to mo­ra za­u­sta­vi­ti i da mi to vi­še ne­će­mo mir­no gle­da­ti. Pri­mje­ra ra­di, ki­lo­gram kra­stav­ca kod njih je 12 cen­ti, a kod nas 50. Mi ne­ma­mo ni­ka­kvu ra­ču­ni­cu da ga pro­iz­ve­de­mo i pro­da­mo za 12 cen­ti. Kup­ci ho­će što jef­ti­ni­je pro­iz­vo­de a ka­da ku­pe ne pi­še im gdje je pro­iz­vo­den i ka­kav mu je kva­li­tet – ka­že naš sa­go­vor­nik.
Re­fe­rent za po­ljo­pri­re­du u Op­šti­ni Ul­cinj Ga­ni Re­dža po­tvr­đu­je da ima in­for­ma­ci­je da se po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­di iz Al­ba­ni­je na lo­kal­nom tr­ži­štu ali da mu se po­ljo­pri­vred­ni­ci još ni­su zva­nič­no obra­ti­li i tra­ži­li even­tu­al­nu po­moć.
– Ro­be iz Al­ba­ni­je sva­ka­ko ima na na­šem tr­ži­štu, ali tre­ba is­pi­ta­ti ka­ko i na ko­ji na­čin do­la­zi. Le­gal­no sva­ka­ko ne. Po­treb­no je da i nad­le­žna in­spek­ci­ja pre­du­zme mje­re na te­re­nu. Ni­je te­ško utvr­di­ti da li se ne­ki pro­iz­vo­di le­gal­no pro­da­ju, ko ih pro­da­je i gdje su pro­iz­ve­de­ni. Svi na­ši pro­iz­vo­đa­či su pri­ja­vlje­ni kod Fi­to­sa­ni­tar­ne in­spek­ci­je, u Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de i ima­ju po­treb­nu do­ku­men­ta­ci­ju. Da­kle, oni ko­ji ne­ma­ju, tre­ba da ob­ja­sne po­ri­je­klo pro­iz­vo­da ko­je pro­da­ju. U sa­zna­nju sam da su se po­je­din­ci već obra­ti­li Upra­vi po­li­ci­je i tra­ži­li da se to­me sta­ne na kraj ali ni­sam in­for­mi­san šta je pred­u­ze­to po tom osno­vu. U sva­kom slu­ča­ju sve­mu što je ne­le­gal­na mo­ra se od­mah sta­ti na put – ka­te­go­ri­čan je Re­dža.
M.K.

Ta­ri­fa za pre­la­zak gra­ni­ce od 20 do 80 eura

– Ka­da smo vi­dje­li da po­ja­va nelegalne pro­da­je uzi­ma ma­ha pi­ta­li smo po­je­din­ce ko­ji do­vo­ze ro­bu iz Al­ba­ni­je ka­ko us­pje­va­ju da pre­ba­ce to­li­ke ko­li­či­ne vo­ća i po­vr­ća. Do­slov­ce su nam re­kli: „Pla­ća­mo na gra­nič­nom pre­la­zu Su­ko­bin. Za­vi­sno od ko­li­či­ne ro­be ta­ri­fa je od 20 do 80 eura. I ne mo­že uvi­jek da se pro­đe jer ne pu­šta­ju nas svi“. Uosta­lom to je jav­na taj­na. Mno­gi ko­je put na­ne­se u prav­cu gra­ni­ce re­dov­no sre­ću na­to­va­re­na vo­zi­la – tvr­de po­ljo­pri­vred­ni­ci iz Ul­ci­nja.

Izvor: DAN