Pojačati promociju, pojeftiniti avio-prevoz

Direktor HTP “Onogošt” Lav Lajović kaže da bi država trebala da preduzme mjere zbog rasta rizika za turizam
Podgorica – Efekti globalne ekonomske krize smanjiće u sljedećoj turističkoj sezoni broj ležajeva koji se u Crnoj Gori uzimaju pod tzv. fiksni zakup. To za sobom povlači smanjenje čarter letova, a i poskupljuje aranžmana za minimum 10 odsto što će se negativno odraziti na tražnju – tvrdi za „Vijesti“, direktor HTP Onogošta Lav Lajović.
Lajović je istakao da nakon posljednje sezone među turističkim poslenicima postoji zebnja od tur-operatora vezano za narednu 2009.
- Kada smo vodili razgovare oko produženja ugovora i zaključenja posebno fiksnih ugovora za narednu sezonu, utisak je da agencije zaziru od takvih aražmana tako da traže skraćenja na oko 70 dana ili se odlučaju za tzv. alotmanske ugovore koji su za najmanje 10 odsto skuplji. Agencije jednostavno ne žele da preuzmu preveliki rizik i zakupljuju fiksne kapacitete u hotelima, jer je onda na njima cjelokupna odgovornost za njihovo punjenje. Kod alotmanskog ugovora agencije ne preuzimaju obavezu punjenja kapaciteta već samo blagovremenog obavještavanja o bukingu. Na taj način se stvara određena nesigurnost kakva će biti naredna turistička sezona jer su agencije izvukle pouku nakon što su ove godine platile štetu zbog nedolaska turista, posebno iz Rusije i Slovenije – objasnio je Lajović.
Prema njegovom mišljenju, Crna Gora treba da uradi niz mjera zbog rasta rizika i da bi dogodine izbjegle negativne posljedice.
- Prvo, mislim da u budžetu za 2009. treba predvidjeti dodatna sredstva za turističku organizaciju. Iako se stalno govori da se veliki novac ulaže u raklame u poređenju sa okruženjem, najmanje novca se u Crnoj Gori ulaže za promociju turizma. Hrvatska, na primjer, godišnje svoju turističku ponudu predstavi na čak 120 sajmova, a Crna Gora na svega 20-tak – naveo je Lajović.
On nije toliko zabrinut za punjenje hotela u špicu sezone naredne godine, nego za turističku pred i postsezonu.
- U Crnu Goru je izuzetno skupo doći. Za turiste koji dolaze automobilom Crna Gora je jako daleko, za razliku od Slovenije ili Hrvatske koje su puno uložile u putnu infrastrukturu. Njima su svi veći gradovi (Beč, Cirih, Minhen, Milano…) udaljeni na oko šest sati vožnje, samim tim i visokoplatežno okruženje. Na šest sati vožnje od našeg primorja su Užice, Priština, Tirana, Sarajevo, a na 12 sati Beograd, Novi Sad, Niš, oko 15 sati Skoplje itd. Zato mislim da je otvaranje pitanja avioprevoza jedina šansa da se Crna Gora učini jeftinijom i atraktivnijom destinacijom – dodao je Lajović.
Jedna od alternativa je, kako je kazao, aranžman sa nekim od niskotarifnih avio-prevoznika koji bi dovodio turiste, za šta je, prema njegovim riječima, bilo interesovanja.
- Drugo, dok se taj posao ne dovrši, možemo da pokušamo da podstaknemo turistički saobraćaj, posebno čarter letove u predsezoni i postsezoni. Ideja je da po svakom prevezenom putniku država subvencioniše određeni iznos. Kada su u pitanju nove turističke destinacije tur-operatori trenutno preuzimaju veliki rizik da bi pokrenuli određenu avioliniju ili aviomost. Siguran sam da ukupan iznos subvencija ne bi bio neki poseban izdatak za državu. Prije četiri, pet godina za tu namjenu je bilo opredijeljeno oko 500.000 eura. Mislim da bi neka sredstva za tu namjenu trebalo opredijeliti predlogom budžeta za 2009. Za mnoge države mi smo i dalje nepoznata destinacija. Poljska, na primjer, je mnogoljudna zemlja i izuzetno atraktivna jer je na trećem ili četvrtom mjestu po broju emitovanih noćenja. Sa tom zemljom nemamo nijednu čarter ni redovnu avioliniju - kazao je Lajović.
Crna Gora je, prema njegovim riječima, mnogo daleko od mnogih interesantnih tržišta, a najdrastičniji primjer za to je interesovanje turista iz Poljske, Ukrajine i Litvanije.
- Da bi oni došli autobusom u Crnu Goru, potrebno je više od 28 sati. Teško je očekivati da će u 21. vijeku neko potrošiti dan i po samo da bi došao u Crnu Goru, a uz to tokom puta platiti prenoćište u nekoj od susjednih zemalja - zaključio je Lajović.
M.M.
Izvor / Vijesti

Nagrađen holandski projekat za projekat Velike plaže

Klikni u Foto:
Projekat holandske kompanije “Van Den Oever Zaaijer & Partners” proglašen je danas u Londonu za najbolje plansko rešenje za izgradnju hotelsko-turističkog kompleksa u zaleđu ulcinjske Velike plaže, saopštilo je večeras crnogorsko ministarstvo ekonomije.
Na konferenciji za novinare, koja je održana u okviru sajma turizma “World Travel Market”, sedmočlani žiri je saopštio da je drugo mesto osvojila kompanija “PRP Arćitects” iz Velike Britanije, a treće “Croford arćitects” iz SAD.
“Ovo je bio veliki izazov ne samo zbog izuzetnosti prostora već i zbog visoko postavljenih kriterijuma koji su podrazumevali održivost, uključivanje crnogorskog naroda i zadatak da se ne izgubi autentičnost Ulcinja i Velike plaže”, kazao je Kris Zviers iz prvonagrađene kompanije.
Predsednik žirija Čarli Hju ocenio je da je projekat Velike plaže dokaz da vlada Crne Gore želi da ta zemlja postane prepoznaljiva i drugačiija od ostalih država.
Crnogorski ministar ekonomije Branimir Gvozdenović saopštio je da se radi o jednom od najvećih projekata u svetu u oblasti nekretnina, jer lokacija obuhvata 1,45 hiljada hektara i 30 hiljada projektovanih turističkih kreveta.
Izvor / Beta

Blagodeti zenske plaže u Ulcinju

Čuda prirode
U najjužnijijem crnogorskom primorskom gradu, Ulcinju, u uvali između hotela Albatros i Galeb nalazi se „ženska plaža“ koju ljekari zbog ljekovitog dejstva sumporno - mineralnog izvora preporučuju za liječenje steriliteta.
Primarijus doktor  Stevan Matijažević, u bogatoj ginekološkoj praksi bavio se liječenjem sterliteta i uz medicinske tretmane redovno preporučivao nerotkinjama boravak na nudističkoj “ženskoj plaži” u Ulcinju.
Kao što naziv plaže upućuje, na nju dolaze isključivo žene. Ulcinjska rivijera ima predispozicije za elitni i zdravstveni turizam, a segment ponude, “ženska plaža” , definitivno je osoben.
U morskom plićaku „ženske plaže“ izvire sumporna - mineralna voda. Termalna voda prvi put ispitana je prije 81 godinu i tada je ukazano na njena djelotvorna dejstva.
Ulcinjanin, primarijus dr Gani Karamanaga potvrđuje da „ženskla plaža“ ima ljekovita dejstva i to ne samo za ginekoložka oboljenja, primarni i sekundarni sterlitet, već i za bolesti probavnog trakta i disajnih organa.
-Sumporna plaža nalazi se u uvali, u središtu borove žume što predstavlja idealan ambijent  za liječenje navedenih bolesti prirodnim faktorima. Sumporna voda izvire u plićaku. Kad zapljuskuju talasi čiste morske vode uz sumpornu vodu stvaraju se idealni mikro i makro molekuli pogodni za prirodnu aerosol terapiju, objažnjava dr Karamanaga i dodaje da naži ginekolozi smatraju da ima boljitka nakon sunčanja i kupanja u  sumpornoj vodi uz sprovođenje medicinskih tretmana.
- Ljekari preporučuju korižćenje “ženske plaže”, ističe dr Karamanaga.
Poželjno je da nerotkinje rano, u osvit zore, dolaze na “žensku plažu”, sunčaju se i kupaju potpuno nage. Od maja do oktobra na plažu isključivo mogu doći  žene, dok u zimskoj dobi zbog lijepog ambijenta na plažu dolaze i mužkarci i djeca.
Iznad plaže je istaknuta tabla na kojoj je informacija  o “ženskoj plaži”, napisana na tri jezika. Danas je plaža u zakupu i tokom ljeta uređena je potrebnim  pratećim sadržajima.
Inače, plaža u malom zalivu je prirodno zaklonjena borovom žumom  tako da se sa šetališne staze ne vidi. Ranije je neko zapalio dio žume koji je plažu žtitio od pogleda, ali vegetacija se obnovila. Plaža je većim dijelom šljunkovita. Nakon pet-šest metara plićaka počinje dubina. Sa lijeve strane je betoniran stjenoviti dio, dok su sa desne strane ostavljene stijene u prirodnom ambijentu. Sasvim desno je pećina. Neki piju sumpornu vodu i postoji ideja da se ista flašira.
Ulcinjani znaju intimu “ženske plaže” i kultura življenja žitelja grada je poštuje. Posjećenost “ženske plaže” je u konstantnom porastu poslednih dvadeset godina. Temperatura vode je od 23-25 stepeni i moguće se kupati šest mjeseci. Ulcinj ima 194 dana u godini tokom kojih je viže od 6 sati dnevno sunca što čini idealne uslove za helioterapiju, kaže dr Karamanaga. Prema njegovim riječima Ulcinj ima idealne žanse za elitni i zdravstveni turizam.
žena koja  godinama posjećuje “žensku plažu” karakteriže je svjetskim fenomenom. Tu nakit mijenja boju. Srebro odmah  potamni ako dođe u dodir sa vodom na “ženskoj plaži”.
- Godinama sam na “ženskoj plaži”. Najljepši osjećaj je doći izjutra kad se miješa miris guste borovine i vode koja odiše mineralima. Osjećate kako se šire pluća,kaže sagovornica Cafe Montenegra koju nećemo imenovati zbog njene privatnosti.
Pećina u sklopu plaže cijelovitom prostoru daje tajnovitost. Stijene su prepune školjki. U samom plićaku voda ima boju dubine, tamno zelenu. Gustina vode se osjeća. Na “ženskoj plaži”  je prvorazredna prirodna slika.
-Miris sumpora iz početka pomalo podsjeća na miris pokvarenih jaja, ali se brzo prilagodite kao što se naviknete da se sunčate i kupate potuno nagi, rekla je naša sagovornica i potvrdila da joj je vrhunski stručnjak za sterilitet dr Matijažević dao preporuku za “žensku plažu”. Ona je danas majka.
Plaža je značajna  u socijoložkom i  kulturoložkom smislu jer simboliže prvu stazu ka emancipaciji i oslobađanju ženskog tijela.
N a “ženskoj plaži” sam upoznala baku 90-tih godina koja je pričala da i poznoj dobi vodi ljubav, a  decenijama dolazi na “žensku plažu”. Dugo vremena čovjek na kapiji ženske plaže je bio najpovlažćeniji mužkarac, ali svakako mu nije bilo lako, šaljivo će naša sagovornica.
Tajnovitost “ženske plaže” ostaje iza kapije. Prema prirodnom sljedu to je ženska pričaonica gdje se ispovjedaju različite sudbine. Sočno ogovaraju svekrve, zaove… Slobodnije se govori o strepnjama zbog  mužkih prevara, javno raspravlja o mužkoj potenciji. To je jedno od rijetkih mjesta na kugli zemaljskoj gdje žene ne prave pozu zarad muškog oka. Mjesto gdje se žena osjeća slobodno i oslobođeno.
-Uska staza od kapije ka plaži sama po sebi navodi vas na iščekivanje.

U urbanom gradu imate izvanredan ambijent divljine sa neprevaziđenim osjećajem slobode. Sačuvan prostor koji garantuje maksimalno zbližavanje žene i prirode.
Osjećaj vrijedan bogatstva.  Mislim da je jako bitno da plaža zadrži taj izgled i da se „ ne otkrije“ .Treba je ostaviti za slobodu tijela i dušu žene iz bilo kog motive, kaže sagovornica Caffe Montenegra.
Na plažu dolaze žene zbog ginekoložkih problema, ali i iz drugih razloga. Neke jednostavno vole taj  ženski kutak.
Ulcinj – prirodno lječiližte
Prije 20 godina je razrađena studija  o izgradnji Zdravstveno – rekreativnog centra između hotela Galeb i Albatros koji bi bio profilisan za liječenje ginekoloških, plumoložkih, endokrinoloških  i dermatoložkih oboljenja.
Temeljnu studiju je uradila ekipa ljekara i tada je dat predlog da se izgradi zatvoreni tip Centra za liječenje navedenih bolesti.
Takođe, predložena je izgradnja poluotvorenog objekta na Velikoj plaži za liječenjem pijeskom koji je jedinstven u Evropi. Liječenje pijeskom ,psamo-terapija, nije dovoljno iskorižćena s obzirom na blagotvorno dejstvo mineralno bogatog ulcinjskog pijeska sa Velike plaže.
Inače, ulcinjski kraj ima više ljekovitih faktora. Pored ostalih peloid, ljekovito mineralno blato u zaleđu Velike plaže u blizini basena solane „Bajo Sekulić“. Peloid nastaje dugogodižnjim taloženjem prirodnih elemenata. Jako je djelotvoran kod reumatskih i dermatoloških oboljenja, a daje izvanredne rezultate u kozmetičkim tretmanima.
Ulcinjski peloid koristio se u Institutu Simo Miložević u Igalu.
Upitan zašto nije izgrađen Zdravstveno – rekreativni centar u Ulcinju s obzirom da postoje predispozicije koje su utvrđene prije dvije decenije pa i ranije, dr Karamanaga navodi protekle političke događaje.
Burni politički događaji u Crnoj Gori od početka devedesetih skrajnuli su primarnu potrebu. Nadamo se da će ipak doći do realizacije ovog značajnog projekta, rekao je dr Karamanaga.
On podsjeća da je dr Jovan Kujačić 1931. godine napisao monografiju – Mogućnost liječenja prirodnim faktorima u Ulcinju. Prije njega temu je razradio srpski naučnik Mihajlo Pupin, 1911. godine koji je pisao o zdravstvenim mogućnostima Ulcinja.
Kralj Aleksandar Karađorđević Ulcinj je proglasio prirodnim liječilištem, 1921. godine.
Sumporna voda u moru osim na „ženskoj plaži“ izvire jož na dva lokaliteta oko Ulcinja, naselje Liman ispod Starog grada i u zapadnom dijelu uvale Valdanos.
Od vremena turske vlasti pominju se ljekovita dejstva prirodnih potencijala u Ulcinju.
Prvi strani gosti u Ulcinj su dožli između dva svijetska rata i to su bili Francuzi.
Legende
Za žensku plažu vezuju se i legende.
Bogata begovica bila je nerotkinja. Begovska kuća tražila je potomstvo.
Neko od tadažnjeg svijet posavjetova begovicu da ide na rt gdje voda ima miris. Begovica bi uporna i desi se začeće.
Iz jedne nasta i druga legenda.
žene nerotkonje na plažu idu rano ujutro uz ritual. žena na plažu dolazi okupana u pranji starije žene koja zna obred.
Nerotkinja neko vrijeme boravi na plaži, zatim naga ulazi u vodu i obilazi tri puta stijenu koja se nalazi na ulazu u samu pećinu. Nakon toga ostavlja dio odjeće i odlazi.
Piše: Biljana Boljanović
Izvor / Caffemontenegro

Ulcinj radi,negdje drugo se gradi

U Ulcinjskom „Mogulu“ tvrde da jp za upravljanjem morskim dobrom obmanjuje javnost kada su u pitanja ulaganja u najjužniju opštinu.
Ulcinj - Iako je za ovu i prošlu godinu, JP za upravljanje morskim dobrom planiralo da u Ulcinju investira više od 550.000 eura, realizovani projekti u najjužnijoj opštini za sada se mjere petocifrenim brojkama. Najznačajniji projekat za prošlu godinu, izgradnja trotoara i parapetnog zida kroz Borovu šumu, vrijedan 50 hiljada eura, nije realizovan. Kasni i izgradnja lučice „Kaceme“ ispod zidina Starog grada, što je jedini planirani projekat Morskog dobra za ovu godinu, vrijedan 300 hiljada eura. Održavanje javne rasvjete, uređenje makadamskog puta uz Veliku plažu, uklanjanje objekata na Port Mileni i popravka metalne ograde kroz Borovu šumu je sve što je Morsko dobro uradilo u Ulcinju tokom protekla 22 mjeseca. U izvještaju za 2007, na sajtu JP stoji da je na uređenje zone morskog dobra u Ulcinju potrošeno 160.920 eura.
- Prema izvještaju „Morskog dobra“ za prošlu godinu, u Ulcinju je investirano 160.920 eura. Ako od te brojke oduzmemo iznos koji se odnosi na održavanje čistoće i javne rasvjete, što, realno, nijesu ulaganja nego obaveze „Morskog dobra“, ostaje 36.577 eura. To je samo 4 odsto od ukupnog iznosa koje to JP izdvaja za investicije u ostalim primorskim opštinama - kazao je koordinator u „Mogulu“ Ilir Lazorja.
Planom korišćenja sredstava za prošlu godinu, za Ulcinj je bilo planirano nešto više od 220 hiljada eura, od čega se na investicije odnosilo oko 117 hiljada eura. Za ovu godinu, „Morsko dobro“ je Ulcinju namijenilo 440.000 eura, od čega 140 hiljada za održavanje čistoće i javne rasvjete a 300 hiljada za izgradnju lučice ispod Starog grada.
Lazorja je dodao da sabiranjem iznosa za održavanje čistoće i javne rasvjete sa realnim investicijama, „Morsko dobro“ svjesno obmanjuje javnost.
- Time samo žele da skrenu pažnju javnosti sa svog nerada i neinvestiranja u najznačajnije projekte u Ulcinju. Ove godine u Ulcinj, makar do sada, nijesu investirali ni centa - kazao je Lazorja. On je naglasio da je „Morsko dobro“, „da je htjelo, moglo sagraditi trotoar i parapetni zid kroz Borovu šumu“.
- Predstavnik Morskog dobra je, učestvujući u emisiji na lokalnoj TV, rekao da taj projekat nije mogao biti realizovan jer ne postoji planska dokumentacija. Kako je onda sagrađen trotoar na Velikoj plaži, kad tamo ne postoji planska dokumentacija?
Kako će izgraditi lučicu kad ni za taj dio grada nema planova - kazao je Lazorja. On je naglasio da bi Morsko dobro moralo da pita građane da li žele malu luku od 30 vezova „u zamjenu za marinu, koja se godinama gradi samo u obećanjima“.
- Na kraju, šta je sa novcem kojim je planirana izgradnja trotoara i parapetnog zida kroz Borovu šumu? Da li je negdje preusmjeren ili „čeka“ da projekat ponovo bude uvršten u plan investicija? Bojim se da ovakvim radom JP, Ulcinj ostaje bez para, investicija i projekata. A malo je onih koji ne znaju da svake sezone Morsko dobro iz Ulcinja inkasira na stotine hiljada eura- kazao je Lazorja.
S.A.
Izvor / Vijesti

http://www.vimeo.com/603706

Easier: Saradnja sa poznatim kompanijama bitna za razvoj Crne Gore

LONDON - Bliska saradnja sa svjetski poznatim hotelskim kompanijama značajan je faktor brzog razvoja turističke ponude Crne Gore, ocijenio je britanski portal Easier.
Portal, koji je dio britanskog Easier Media, podsjeća da je lanac luksuznih hotela Aman Resorts potpisao ugovor za zakup Svetog Stefana, Miločera i Kraljičine plaže.
„Hotel-ostrvo Sveti Stefan biće otvoren naredne godine, bivša kraljevska ljetnja rezidencija Miločer do kraja ove, a Kraljičina plaža 2010. Four Seasons takođe gradi „top class“ hotel koji će biti dio Porto Montenegra - marine za super jahte“, navodi Izier.
Crna Gora je, kako dodaje, trenutno druga zemlja u svijetu kada je u pitanju brzina razvoja turizma, a prema podacima Svjetskog savjeta za turizam i putovanja (WTTC) u protekle tri godine ova evropska destinacija u sektoru turizma bilježi rast od 20 odsto godišnje.
Direktor Nacionalne turističke organizacije Crne Gore (NTO), Saša Radović, rekao je da se Crna Gora obavezala na rast i povećanje visoko kvalitetnih investicija u turizmu koje su održive na duži period, sa socijalnog, ekonomskog i ekološko-prihvatljivog aspekta.
„Kao dio našeg obećanja da ćemo povećavati broj dolazaka inostranih turista, do kraja ove godine otvorićemo predstavništvo Nacionalne turističke organizacije u Londonu”, najavio je Radović.
U tekstu se, kako je saopšteno iz crnogorskog resornog Ministarstva, navodi da održivi razvoj zauzima posebno mjesto u razvoju crnogorskog turizma.
Kao primjer navedena je Velika Plaža kao najveći projekat uređenja prostora u regionu.
„Vlada je za te potrebe otvorila internacionalni tender, koji će biti izazov svjetskim arhitektama koji treba da sastave ponudu za razvoj održive zajednice za više od 60 hiljada stanovnika na 13 kilometara dugoj obali jadranskoj obali“, ocjenjuje Izier. Pobjednici tendera biće objavljeni u utorak na konferenciji za novinare u okviru sajma turizma World Travel Market u Londonu.
www.easier.com/view/Travel/Travel_Guides/

Izvor / Mina-business

http://www.vimeo.com/1785217

Skupe avio karte tjeraju turiste

Ukoliko Vlada ne interveniše posebnim mjerama u trenutku finansijske krize, postoji velika mogućnost da naredna turistička sezona doživi krah, tvrde crnogorski hotelijeri.
Globalna finansijska kriza, za koju se vjeruje da će uticati na svjetski turizam, pa tako i na crnogorski.
Nekoliko poznatih crnogorskih hotelijera saopštilo je Vijestima da je jedan od glavnih limitirajućih faktora za dolazak turista u Crnu Goru, visoke cijene avio-prevoza.
Hotelijeri su to ukazali i na prekjučerašnjem sastanku, tražeći da država i Montenegro erlajnz pronađu način za pojeftinjenje cijena avio-karata.
Prema informacijama Vijesti, nekoliko hotelijera zagovara ideju formiranja nove aviokompanije koju bi oni osnovali, i da je čak urađena studija izvodljivosti.
U ovoj sferi postoji nekoliko rješenja - sniženje cijena karata, eventualno osnivanje nove kompanije, ili omogućavanje ulaska niskotarifnih avio-prevoznika. Za inostrane tur-operatore, prema tvrdnjama sagovornika Vijesti iz hotelske privrede, prihvatljive bi bile cijene povratnih karata od najviše 200 eura, što je trenutno nezamislivo u Crnoj Gori.
“U slučaju da se nešto ne promijeni, naredna godina bi mogla doživjeti krah, jer već ima otkazivanja aranžmana zbog visokih cijena prevoza”,  tvrdi jedan od hotelijera.
Osim što Montenegro Airlines snosi krivicu za ovaj problem, ne treba zanemariti ni visoke cijene kerozina na čiji uvoz u Crnoj Gori Jugopetrol praktično ima monopol, kao i na skupe aerodromske usluge u Podgorici i Tivtu.
Hotelijeri su od Vlade zatražili da razmisli i o davanju poreskih olakšica, ali je ova varijanta vjerovatno manje prihvatjiva zato što bi državni budžet mogao biti ugrožen i potrebna je procedura dok bi se ovakve mjere sprovele. Lakša varijanta bi bila da opštine razmisle o snižavanju ili ukidanju naplate određenih dažbina, za koje turistički poslenici smatraju da su bez osnova.
Izvor / Vijesti

Vlasi hvali odluku Crne Gore da prizna Kosovo

Stalno su vas plašili Albancima
Podgorica – Politički analitičar sa Kosova Azem Vlasi odbacio je ocjene da bi Crna Gora mogla biti žrtva albanskih aspiracija, navodeći da se radi o “propagandnim pričama iz arsenala davno prošlih vremena”.
“To su zluradi komentari onih srpskih nacionalističkih krugova koji su stalno podsticali jednu albanofobiju i plašili Crnu Goru Albancima, odnosno služili se istom propagandom protiv nezavisnosti same Crne Gore”, kazao je Vlasi.
On smatra da Albanci, koji su u Crnoj Gori, nemaju nikakvih problema sa crnogorskom državom i vlašću, da su u svemu integrisani i da imaju prava po evropskim standardima.
“Znamo i da Albanija, matična država albanskog naroda, ni na koji način ne pokazuje teritorijalne niti druge aspiracije, niti huška Albance na neko mijenjanje granica, odnosno na neke aktivnosti protiv Crne Gore ili Makedonije”, naveo je Vlasi.
On je ocijenio da Crna Gora i Kosovo nemaju nijedno otvoreno pitanje niti problem, što znači da postoje sve mogućnosti za razvijanje odlične saradnje.
Vlasi smatra da je odluka crnogorske Vlade da prizna nezavisno Kosovo “dobra i mudra”.
“Podgorica je potpuno okrenuta evropskim integracijama, a ne treba gubiti iz vida da je EU stala iza nezavisnosti Kosova”.
On tvrdi da je nezavisnost Kosova zadnje poglavlje u procesu bolnog raspada bivše SFRJ.
”Bivša SFRJ je bila posljednji mogući okvir za suživot svih naroda, pa i mogući okvir suživota Srba i kosovskih Albanaca.Te države više nema i samim tim ni mogućnosti da Kosovo i Albanci, budu u okviru Srbije”, kazao je Vlasi.
Izvor / MINA

Depuis l’indépendance du Monténégro,la ville d’Ulcinj/Ulqin est à vendre

Depuis l’indépendance du Monténégro, la ville d’Ulcinj/Ulqin est à vendre.
Tous les biens de l’État, y compris les plus grands hôtels de la côte, sont en cours de privatisation. Et plutôt que les acheteurs russes qui se pressent pour investir, la municipalité souhaiterait voir arriver des hommes d’affaires albanais…
Jusqu’à présent, les hommes d’affaires kosovars n’avaient manifesté aucun intérêt pour la privatisation des hôtels et des plages dans la riviera d’Ulcinj/Ulqin. Même si le processus de privatisation touche à sa fin, il reste encore de grands hôtels à privatiser. Les institutions municipales ainsi que les représentants du monde des affaires ont invité les hommes d’affaires kosovars, et en général albanais, à prendre part à la privatisation, et à investir leur argent dans cette ville de bord de mer. Gezim Hajdinaga, président de l’assemblée communale d’Ulcinj/Ulqin, a expliqué la frilosité des hommes d’affaires kosovars et de la diaspora. Selon Hajdinaga, si autrefois ce manque d’investissement dans les zones albanaises du Monténégro s’expliquait par le rattachement à la Serbie, il n’y a aujourd’hui plus aucune raison à cette réticence. Le Monténégro, et plus particulièrement les Albanais qui y vivent, sont très ouverts aux investissements kosovars.
« Les Kosovars et les Albanais en général n’ont pas exprimé de volonté d’investir à Ulcinj/Ulqin, que cela soit dans la privatisation des hôtels ou dans d’autres domaines. Nous avons invité les hommes d’affaires kosovars à participer. Cela sous-entend qu’ils suivent les offres et la privatisation au Monténégro », a déclaré Hajdinaga.
Toujours selon Hajdinaga, la diaspora albanaise ne s’est pas coordonnée pour investir. « Après l’indépendance du Monténégro, peu de nos compatriotes ont investi, mis à part Isa Beqoviq, qui a privatisé un des plus grands hôtels d’Ulcinj/Ulqin, le Mediteran ». Depuis le début du processus de privatisation, cinq hôtels ont été privatisés : le Galeb, l’Otranto, le Medieran, le Lido ainsi qu’une partie de l’hôtel Olympic & Bellevue. L’île Ada a également été privatisée.
A la différence des hôtels qui ont été vendus, l’île Ada ne va pas être donnée en concession. Les plus grands acheteurs des hôtels de la riviera d’Ulcinj/Ulqin sont les hommes d’affaires russes qui ont notamment privatisé l’Otranto, l’hôtel Albatros ainsi qu’une partie de la grande plage. Les hôtels Mediteran et Galeb ont été privatisés par des hommes d’affaires monténégrins vivant aux États-Unis et à Ulcinj/Ulqin.
Gezim Hajdinaga a déclaré qu’il serait plus favorable à accueillir des acheteurs venant d’Europe occidentale, des États-Unis, et surtout du Kosovo et du Monténégro. « Nous aimerions que les investisseurs viennent d’Europe occidentale et des États-Unis mais nous sommes ouverts à tout investisseur. Nous sommes aussi ouverts aux investissements venant d’Europe de l’Est. Il y a encore des investissements à faire ici, nous n’avons pas terminé le processus de privatisation ». La Norvège, l’Écosse ainsi que d’autres pays occidentaux ont manifesté un certain intérêt pour la ville.
Hajdinaga a garanti aux Kosovars qu’ils seraient sur un pied d’égalité avec les autres investisseurs. Isa Beqoviq est un émigrant albanais des États-Unis. Il a acheté l’hôtel Mediteran pour 930.000 euros et a investi 6 millions d’euros dans un complexe d’hôtels privatisés. Pour Beqoviq, cet investissement est très rentable, c’est pourquoi il invite les hommes d’affaires à investir dans les villes albanaises pour les faire ressembler aux villes occidentales. Selon lui, le travail de la diaspora albanaise bénéficie aux villes et aux régions d’où ils sont originaires.
Source: Gazeta Express

M6-Capital-NGN Concept-Montenegro-part 1

http://www.dailymotion.com/videox6gpzo

M6-Capital-NGN Concept-Montenegro-part 2

http://www.dailymotion.com/videox6gq90

M6-Capital-NGN Concept-Montenegro-part 3

http://www.dailymotion.com/videox6gqjf

Arapi dolaze 7. novembra u Crnu Goru

Predstavnici Rojal grupe odlučili da ulažu u bankarski i turistički sektor Crne Gore
PODGORICA - Predstavnici arapskog investicionog giganta Royal Group (Rojal grupa) posjetiće Crnu Goru 7. novembra kada bi trebao da bude postignut dogovor o njihovom ulaganju u bankarski sektor i turističke kapacitete Ulcinja – saznaje Republika.
Čelne ljude ove kompanije, koja je trenutno jedan od vodećih svjetskih investitora, primiće državni vrh Crne Gore.
Od ranije se zna, da je Rojal grupa zainteresovana za dokapitalizaciju i kupovinu akcija Prve banke, a Arapi planiraju ulaganje u valorizaciju Velike plaže i Ade Bojane vrijednu 10-ak milijardi eura.
Iako se ulaganja arapskih investitora u medijima pominju već dvije godine, zvanično oni nijesu imali niti jednu investiciju na tlu Crne Gore.
Akcionari Prve banke su prošlog mjeseca jednoglasno donijeli odluku o novoj emisiji akcija u ukupnom iznosu od 20 miliona eura, a očekuje se da će Rojal grupa kupovinom tih dionica postati najveći akcionar ove finansijske institucije.
Motivi ove dokapitalizacije, kako su saopštili iz te institucije, su dalje intenzivno jačanje finansijske pozicije Prve banke CG, kao i uvođenje strateških partnera u cilju još prestižnijeg pozicioniranja banke ne samo na bankarskom tržištu Crne Gore nego i šire.

Crnogorski finansijski krugovi očekuju da će ulazak Rojal grupa u Prvu banku unijeti prijeko potrebni svjež novac čiji se nedostatak osjeća, uprkos sjajnim poslovnim rezultatima koje postiže Prva banka.
Prema podacima CBCG, Prva banka je za prvih pola godine ostvarila dobit od čak 2,83 miliona, 31 odsto više nego u prvoj polovini prošle godine.
S druge strane, Rojal Group je preko svoje podružnice Hidra properties, na preliminarnom tenderu je dostavila pismo o zainteresovanosti za Veliku plažu.
Prema planovima Vlade, ulcinjska Velika plaža će biti izdata u dugoročni zakup, jer je procijenjeno da je taj model bolji od privatnog-javnog partnerstva sa investitorom.
Velika plaža, duga oko 13 kilometara, nalazi se između grada Ulcinja i ostrva Ada Bojana. Ukupna površina je oko 19 miliona kvadrata, od čega je oko 75 odsto u vlasništvu države.
Prema podacima iz Vlade, Hidra properties razvojna kompanija, koja realizuje veliki broj projekata u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, SAD, Meksiku, Libiji, Kuvajtu, Pakistanu i Panami. Njihovi projekti su Hidra Village, Hidra City, Marina Spirit i Hidra Avenue u Abu Dabiju, kao i Hidra Waves u Meksiku, Marina u Kuvajtu, Hidra Pakistan u Lahoreu. Dobitnici su nagrade Arabian Business Award za najbolju kompaniju godine i nagrade CEO za 2007. godinu za kompanijsku viziju.
Rojal Group je najrenomirana kompanija iz Abu Dabija u vlasništvo kraljevske familije Al Nahijan. Vlasnik je, ili ima udio u vlasništvu, u više firmi iz različitih oblasti, širom svijeta i jedan je od najvećih investitora u svijetu.
Prema podacima sa sajta ove kompanije, Rojal grupa je konzorcijum sastavljen od 30 velikih kompanija koje su se specijalizirale za različite vrste djelatnosti od medija pa do izgradnje ekskluzivnih turističkih kapaciteta.
P. Zečević
Izvor / Republika

http://www.vimeo.com/1101171

Uspješan i visoko kvalitetni turizam zavisi od privlačnosti destinacije tokom čitave godine

Premalo je gledati samo na standarde
Jedan od najkritičnijih aspekata sadašnjeg turizma u Crnoj Gori  je koncentracija na relativno kratak period godine.
Uspješan i visoko kvalitetni turizam zavisi od privlačnosti destinacije tokom čitave godine.
“Naravno, i dalje će dolaziti do koncentracije turista u uobičajenim godišnjim periodima kao što su ljetnji i zimski odmori, ali Crna Gora mora da bude prepoznata kao destinacija koju je vrijedno posjetiti tokom svih djelova godine”, ističe se u Startegiji razvoja turizma u Crnoj Gori do 2020. godine.
Preduslov za uspostavljanje “cjelogodišnjeg” turizma je postojanje kapaciteta koji ispunjavaju potrebe turista tokom različlitih godišnjih doba i potreba raznih ciljnih grupa.
Porodice sa malom djecom, organizatori kongresa, stariji ljudi koji traže wellness odmore obično nijesu vezani za ljeto, zapravo oni baš žele da izbjegnu to doba, ali su im potrebni adekvatni kapaciteti koji rade mimo ljeta.
Tradicionalno se atraktivnost i dohodovna snaga hotela ocjenjuju prema njegovoj kategoriji i lokaciji – što bez sumnje predstavlja dva među najvažnijim kriterijumima.
Ali za turističko hotelijerstvo i drugi kriterijumi imaju isto tako velik značaj sadržaji i ponude za organizovanje odmora, atamosfera, kao i ostali gosti koji se tamo sreću.
Prema tome, premalo je gledati samo na standarde.
Hotelijer mora da odredi tržišnu orijentaciju svog rizorta, da se odluči za ciljne grupe i da svoj proizvod oformi prema njihovim željama.
Prva smjernica u ovom procesu pozicioniranja postavlja se standardom. Propise o standardu ove vrste treba shvatiti kao generalne smjernice za lokalne detaljne urbanističke planove.
Moraju se dodati i drugi zahtjevi u pogledu kvaliteta. U to se ubraja relacija, koju treba utvrditi, “broj kreveta prema zelenim i rekreacionim površinama“, kao i otvoreni i zatvoreni bazeni za sve rizorte počev od jedne određene veličine, jer je bez njih nemoguća duža sezona.
Kao reakcija na sve heterogenije zamisli o odmoru turista, na strani ponuđača nastala su tri različita tipa rizorta.
Pojam “resort market“ u velikoj mjeri identičan je pojmu turističkog mjesta. On označava grad sa mnogo hotela koji profitiraju od lokalne glavne atrakcije – plaže, planina, kulture. “Resort Markets“ su u simbiotičnom odnosu prema svojem okruženju. Njhova atraktivnost i prihvatni kapacitet određuju uspjeh smještajnih objekata koji se nalaze u datom mjestu.
Svi akteri pozvani su da povežu svoje snage da bi se očuvala i povećala atraktivnost. Nekooperativno postojanje jednih pored drugih, šteti svakoj oblast, naglašeno je u Strategiji razvoja turizma.
Nasuprot tome, “resort destination“ autentičan turistički objekat, koji svojim ciljnim grupama pruža sve što one očekuju.
On najčešće raspolaže sa jednom, dvije ili tri istaknute specijalne ponude i, osim toga, mnoštvom aktivnosti na polju zabave i staranja o gostu.
On posjeduje restoran specijaliteta, sve više MICE-sadržaja, spa i wellness sadržaje.
“Resort destinations“ su karakteristične za Mediteranske zemlje i Karibe. Za razvoj ove vrste ponude pogodne su izolovane lokacije kao Valdanos i Čanj, a u unutrašnjosti zemlje jezera kod Nikšića, Plužina i Plavsko jezero.
Pojam “resort property“ ima u vidu hotele do 100 do 150 kreveta koji mogu gosta da dočekaju sa posebnim težištem usluge, kao što su  butici, hoteli prepoznati po dobroj kuhinji ili maštoviti tematski hoteli, visokoprofesionalni hoteli sa težištem na tenisu, jahanju, biciklizmu, pješačenju, prijatni i udobni porodični hoteli, ali i rustična omladinska odmarališta i planinske kolibe.
Često te hotele treba sagledavati u povezanosti sa „resort market“, jer sami nisu u stanju da ispune želje na odmoru svojih gostiju. Zato je za ovu kategoriju tipično umrežavanje sa uslugama drugih lokalnih ponuđača.
To može voditi kooperacijama sa golf terenima, sportskim centrima, kupalištima, sistemima liftova i drugim specijalistima.
Izvor / CafedelMontenegro

http://www.vimeo.com/1092666

« Previous Page — Next Page »