Ulqini dhe reklama turistike krahasuese ne tregun botror

Shtohet pyetja:Ulqini a do te gjeje perdorim reklama krahasuese ne tregun botror.Simbas mendimit tim, mendoj se po.
Me perfshirjen ne projektligjin e ri të komunitetit europian per “Mbrojtjen e Konsumatorit” te hapesires ligjore per perdorimin e fushatave publicitare krahasuese, ky koncept vjen i ri per tregun Ulqinak. Marketingu krahasues shikohet si nje forme e veçante e reklamimit, e cila sherben per shitjen e produkteve apo edhe sherbimeve turistike jasht vendit, te cilat krahasojne nje marke me nje tjeter ose nje kompani me nje tjeter.
Te gjitha keto reklama jane te dizenjuara te nxjerrin ne pah perparesite e produkteve ne krahasim me ate te konkurrentit. Por, a shihet me interes ai nga njerzit qe jetojn ne Ulqin,ajo asht ne perqindje te ulet sepse njerzit kan ende frig nga diçka,e ajo diçka asht shteti ku e perdor reklamimin privat si mjet të tatimit vjetor per te mbushur arkat e veta buxhetore.Reklama ne shtetet prendimore  asht shum e qelluar dhe shteti nuk perzihet dhe nuk bazohet ne perdorime publiciteti,mirpo shteti tek ne i inkurajon njerzit te bejn reklame dhe shteti nuk ka te beje me reklamat private te çdo biznisi fitimprus.
Reklamat krahasuese dmth te çmimeve mund te jene nje faktor i cili do te sjelle ne tregun vendas te Ulqinit me shume informacion dhe me shume transparence, persa i takon produkteve dhe sherbimeve turistike.
Nje fushate publicitare e bazuar ne marketingun krahasues mund te keshillohet vetem ne momente te caktuara dhe per periudha kohe relativisht te shkurtera gjat sezonit turistik.
Kompanite e ndryshme turistike e perdorin marketingun krahasues si nje strategji per diferencimin e produktit te tyre ndaj konkurrentit te tyre te drejtperdrejte ose ndaj kryesuesit ne treg.
Objektivi i vertete i marketingut dhe pozicionimit eshte te krijoje preferenca dhe zgjedhje nga ana e klientit. Per te krijuar keto preferenca dhe per te bere zgjedhjet, konsumatori ka nevoje dhe te drejte te informohet. Marketingu krahasues eshte nje menyre per t’i dhene klientit nje mundesi me shume informimi.
Metodat e ndryshme te krahasimit lidhen me çmimet apo tarifat e ofruara, karakteristikat themelore te produktitturistik,ashtu dhe vlerave te ofruara turistike etj.
Nje fushate publicitare e bazuar ne marketingun krahasues ne lamin e turizmit ne komun te Ulqinit mund te keshillohet vetem ne momente te caktuara dhe per periudha kohe relativisht te shkurtera tre mujore ose pes mujore.
Çdo publicitet, edhe me i keqi, perseri eshte publicitet. Ne kete menyre ne po i sigurojme konkurrentit publicitet falas.
Nese informacionet qe ne i sigurojme konsumatorit, nuk jane te verteta dhe te sakta, sigurojme humbjen e besimit te konsumatori i cili eshte shume i veshtire per t’u rifituar.

Per drejtuesit e agjencive turistike te marketingut ne Ulqin, fushatat reklamuese ende njihen si nje koncept, i cili vjen nga marketingu amerikan. Sipas drejtuesve te agjencise turistike botrore, hedhja ne tregun botror te ketyre formave reklamuese eshte nje koncept i ri, per te cilin ata shprehen pro krijimit te tyre. “Reklamat krahasuese mund te jene nje faktor i cili do te sjelle ne tregun vendas me shume informacion dhe me shume transparence, persa i takon produkteve dhe sherbimeve turistike ne komun te ulqinit, te cilat kerkohen te terheqin vemendjen e konsumatorit nga gjithe anet e botes. Nga ana e kompanive, qe do te kerkojne keto sherbime, por edhe nga ne krijuesit duhet te jete e qarte fakti qe çdo gje duhet te behet sipas rregullave etike, pa dhene informacion te pavertete.Kompanite Ulqinake ne momentin qe do te vendosin te hedhin ne treg produktet e tyre turistike duke ndjekur kete lloj marketingu, nuk duhet te mjaftohen duke reklamuar vetem cilesine e produktit, por duhet te synojne te ofrojne me shume karakteristika te mallit apo edhe sherbimit, te cilat duke u krahasuar me nje marke tjeter do te benin qe publiku te ishte me i qarte ne ate çka duhet te zgjedh.
Sipas meje ne Ulqin do te jete disi e veshtire perfshirja dhe mirepritja e kesaj fushate, pasi duhet te gjenden forma te pershtatshme per te mos sjelle konfuzion te konsumatoret, si edhe per te qene sa me te drejte me konkurrentin apo me marken qe ky i fundit perfaqeson, ne momentin kur do te ndermerret fushata krahasuese turistike. Pavaresisht menyres se si do te zbatohen ne praktike keto fushata, agjencite duket se jane te gatshme te sygjerojne dhe te vene ne jete, kete forme marketingu e cila ka ofruar sukses ne Shtetet e Bashkuara te Amerikes.
Kjo forme reklamimi ka si qellim jo vetem informimin objektiv dhe besnik te konsumatorit, por edhe te promovoje transparence ne treg turistik per qytetin e Ulqinit. Kjo e fundit sherben edhe ne interes te publikut ne funksion te marrjes se rezultateve pozitive per ulje çmimesh apo edhe per permiresim te produktit turistik në komunen e Ulqinit.

Depuis l’indépendance du Monténégro,la ville d’Ulcinj/Ulqin est à vendre

Depuis l’indépendance du Monténégro, la ville d’Ulcinj/Ulqin est à vendre.
Tous les biens de l’État, y compris les plus grands hôtels de la côte, sont en cours de privatisation. Et plutôt que les acheteurs russes qui se pressent pour investir, la municipalité souhaiterait voir arriver des hommes d’affaires albanais…
Jusqu’à présent, les hommes d’affaires kosovars n’avaient manifesté aucun intérêt pour la privatisation des hôtels et des plages dans la riviera d’Ulcinj/Ulqin. Même si le processus de privatisation touche à sa fin, il reste encore de grands hôtels à privatiser. Les institutions municipales ainsi que les représentants du monde des affaires ont invité les hommes d’affaires kosovars, et en général albanais, à prendre part à la privatisation, et à investir leur argent dans cette ville de bord de mer. Gezim Hajdinaga, président de l’assemblée communale d’Ulcinj/Ulqin, a expliqué la frilosité des hommes d’affaires kosovars et de la diaspora. Selon Hajdinaga, si autrefois ce manque d’investissement dans les zones albanaises du Monténégro s’expliquait par le rattachement à la Serbie, il n’y a aujourd’hui plus aucune raison à cette réticence. Le Monténégro, et plus particulièrement les Albanais qui y vivent, sont très ouverts aux investissements kosovars.
« Les Kosovars et les Albanais en général n’ont pas exprimé de volonté d’investir à Ulcinj/Ulqin, que cela soit dans la privatisation des hôtels ou dans d’autres domaines. Nous avons invité les hommes d’affaires kosovars à participer. Cela sous-entend qu’ils suivent les offres et la privatisation au Monténégro », a déclaré Hajdinaga.
Toujours selon Hajdinaga, la diaspora albanaise ne s’est pas coordonnée pour investir. « Après l’indépendance du Monténégro, peu de nos compatriotes ont investi, mis à part Isa Beqoviq, qui a privatisé un des plus grands hôtels d’Ulcinj/Ulqin, le Mediteran ». Depuis le début du processus de privatisation, cinq hôtels ont été privatisés : le Galeb, l’Otranto, le Medieran, le Lido ainsi qu’une partie de l’hôtel Olympic & Bellevue. L’île Ada a également été privatisée.
A la différence des hôtels qui ont été vendus, l’île Ada ne va pas être donnée en concession. Les plus grands acheteurs des hôtels de la riviera d’Ulcinj/Ulqin sont les hommes d’affaires russes qui ont notamment privatisé l’Otranto, l’hôtel Albatros ainsi qu’une partie de la grande plage. Les hôtels Mediteran et Galeb ont été privatisés par des hommes d’affaires monténégrins vivant aux États-Unis et à Ulcinj/Ulqin.
Gezim Hajdinaga a déclaré qu’il serait plus favorable à accueillir des acheteurs venant d’Europe occidentale, des États-Unis, et surtout du Kosovo et du Monténégro. « Nous aimerions que les investisseurs viennent d’Europe occidentale et des États-Unis mais nous sommes ouverts à tout investisseur. Nous sommes aussi ouverts aux investissements venant d’Europe de l’Est. Il y a encore des investissements à faire ici, nous n’avons pas terminé le processus de privatisation ». La Norvège, l’Écosse ainsi que d’autres pays occidentaux ont manifesté un certain intérêt pour la ville.
Hajdinaga a garanti aux Kosovars qu’ils seraient sur un pied d’égalité avec les autres investisseurs. Isa Beqoviq est un émigrant albanais des États-Unis. Il a acheté l’hôtel Mediteran pour 930.000 euros et a investi 6 millions d’euros dans un complexe d’hôtels privatisés. Pour Beqoviq, cet investissement est très rentable, c’est pourquoi il invite les hommes d’affaires à investir dans les villes albanaises pour les faire ressembler aux villes occidentales. Selon lui, le travail de la diaspora albanaise bénéficie aux villes et aux régions d’où ils sont originaires.
Source: Gazeta Express

M6-Capital-NGN Concept-Montenegro-part 1

http://www.dailymotion.com/videox6gpzo

M6-Capital-NGN Concept-Montenegro-part 2

http://www.dailymotion.com/videox6gq90

M6-Capital-NGN Concept-Montenegro-part 3

http://www.dailymotion.com/videox6gqjf

Arapi dolaze 7. novembra u Crnu Goru

Predstavnici Rojal grupe odlučili da ulažu u bankarski i turistički sektor Crne Gore
PODGORICA - Predstavnici arapskog investicionog giganta Royal Group (Rojal grupa) posjetiće Crnu Goru 7. novembra kada bi trebao da bude postignut dogovor o njihovom ulaganju u bankarski sektor i turističke kapacitete Ulcinja – saznaje Republika.
Čelne ljude ove kompanije, koja je trenutno jedan od vodećih svjetskih investitora, primiće državni vrh Crne Gore.
Od ranije se zna, da je Rojal grupa zainteresovana za dokapitalizaciju i kupovinu akcija Prve banke, a Arapi planiraju ulaganje u valorizaciju Velike plaže i Ade Bojane vrijednu 10-ak milijardi eura.
Iako se ulaganja arapskih investitora u medijima pominju već dvije godine, zvanično oni nijesu imali niti jednu investiciju na tlu Crne Gore.
Akcionari Prve banke su prošlog mjeseca jednoglasno donijeli odluku o novoj emisiji akcija u ukupnom iznosu od 20 miliona eura, a očekuje se da će Rojal grupa kupovinom tih dionica postati najveći akcionar ove finansijske institucije.
Motivi ove dokapitalizacije, kako su saopštili iz te institucije, su dalje intenzivno jačanje finansijske pozicije Prve banke CG, kao i uvođenje strateških partnera u cilju još prestižnijeg pozicioniranja banke ne samo na bankarskom tržištu Crne Gore nego i šire.

Crnogorski finansijski krugovi očekuju da će ulazak Rojal grupa u Prvu banku unijeti prijeko potrebni svjež novac čiji se nedostatak osjeća, uprkos sjajnim poslovnim rezultatima koje postiže Prva banka.
Prema podacima CBCG, Prva banka je za prvih pola godine ostvarila dobit od čak 2,83 miliona, 31 odsto više nego u prvoj polovini prošle godine.
S druge strane, Rojal Group je preko svoje podružnice Hidra properties, na preliminarnom tenderu je dostavila pismo o zainteresovanosti za Veliku plažu.
Prema planovima Vlade, ulcinjska Velika plaža će biti izdata u dugoročni zakup, jer je procijenjeno da je taj model bolji od privatnog-javnog partnerstva sa investitorom.
Velika plaža, duga oko 13 kilometara, nalazi se između grada Ulcinja i ostrva Ada Bojana. Ukupna površina je oko 19 miliona kvadrata, od čega je oko 75 odsto u vlasništvu države.
Prema podacima iz Vlade, Hidra properties razvojna kompanija, koja realizuje veliki broj projekata u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, SAD, Meksiku, Libiji, Kuvajtu, Pakistanu i Panami. Njihovi projekti su Hidra Village, Hidra City, Marina Spirit i Hidra Avenue u Abu Dabiju, kao i Hidra Waves u Meksiku, Marina u Kuvajtu, Hidra Pakistan u Lahoreu. Dobitnici su nagrade Arabian Business Award za najbolju kompaniju godine i nagrade CEO za 2007. godinu za kompanijsku viziju.
Rojal Group je najrenomirana kompanija iz Abu Dabija u vlasništvo kraljevske familije Al Nahijan. Vlasnik je, ili ima udio u vlasništvu, u više firmi iz različitih oblasti, širom svijeta i jedan je od najvećih investitora u svijetu.
Prema podacima sa sajta ove kompanije, Rojal grupa je konzorcijum sastavljen od 30 velikih kompanija koje su se specijalizirale za različite vrste djelatnosti od medija pa do izgradnje ekskluzivnih turističkih kapaciteta.
P. Zečević
Izvor / Republika

http://www.vimeo.com/1101171

Investissements au Ulcinj-Monténégro:Les bonnes affaires des Émirats arabes

La famille royale Al-Nahyan d’Abou Dabi est en discussion avec le Premier ministre monténégrin pour entrer dans la capital de la Prva Banka, une des propriétés du « clan Djukanović ». Plus qu’un investissement financier, cette transaction est un coup de pouce à une banque en manque de liquidités. En contrepartie, l’opération devrait permettre aux Emiratis d’obtenir la privatisation de la Grande plage d’Ulcinj.
La famille royale d’Abou Dabi, Al-Nahyan [1], souhaite acquérir la Grande plage d’Ulcinj par l’entremise de sa compagnie Hidra Properties. L’une des démarches préalables nécessaires à cet investissement est d’entrer dans le capital de la Prva Banka, contrôlée par le Premier ministre Milo DJukanović et son frère Aco, ont confirmé à Vijesti certaines sources au sein des marchés financiers.
Les Emiratis sont toujours en pourparlers avec les propriétaires de la Prva Banka pour engager une recapitalisation de la société et acheter des actions afin de détenir 40% de la banque monténégrine.
Certaines sources proches des patrons de la Prva Banka affirment que les frères Djukanović resteront actionnaires de la banque même après l’entrée des Emiratis, ce qui devrait garantir aux investisseurs arabes la réalisation de multiples projets.
La Prva Banka est probablement l’institution financière dont la croissance a été le plus rapide au monde ces deux dernières années. Non sans entrainer quelques difficultés. Les nouveaux capitaux affluent mais les investisseurs restent prudents et aucun de souhaite acquérir la majorité des actions de la banque. Tous insistent pour que les principaux actionnaires restent en place jusqu’à nouvel ordre.
L’arrangement avec les Emiratis, qui n’est pas encore officiellement conclu, devrait, en plus d’une recapitalisation et de l’achat d’actions, entraîner de nouveaux dépôts financiers.
Et des injections financières de cette nature devraient dynamiser la banque et la hisser dans le cercle très restreint des « banques stables ». Les Emiratis vont certainement se servir de cette banque pour soutenir leurs investissements au Monténégro, notamment sur la Grande plage d’Ulcinj.

La famille Al-Nahyan, par l’entremise de sa compagnie Hidra Properties, qui appartient au Royal Group, a envoyé une lettre d’intention pour signifier son intérêt pour le site d’Ulcinj. Le projet devrait brasser des milliards d’euros et Hidra Properties a l’expérience de la construction de centres touristiques et commerciaux.
L’acquisition de Prva Banka n’est définitivement pas une priorité pour eux, surtout sur un marché aussi étroit que celui du Monténégro. L’ « aide » apportée à la Prva Banka est plus, pour les Emiratis, un commission en prévisions de futurs projets.
Mais une question se pose. Peut-on assurer aux Emiratis qu’ils obtiendront la plage, alors même que l’appel d’offre n’a pas encore été publié ? De fait, d’autres investisseurs sont intéressés par le projet, notamment la multinationale Trigranit basée à Budapest.
Royal Group est l’un des investisseurs les plus solides du monde. A la différence des autres pays du globe, les Émirats arabes unis ne sont pas atteints par la crise financière car ils possèdent des réserves énormes de pétrole et ils attirent les touristes les plus fortunés du monde. Royal Group possède des entreprises touristiques, financières, immobilières, commerciales, etc.
Plusieurs membres de la famille Al-Nahyan ont déjà visité le Monténégro. Le plus important d’entre eux, l’émir Mohammed bin Zayed Al-Nahyan, prince héritier du trône d’Abou Dabi, a rencontré fin août le Premier ministre Milo Djukanović, mais l’opinion publique monténégrine n’en a pas été officiellement informé.
Au début du mois d’août dernier, l’émir Khalifa bin Zayed Al-Nahyan a fait un séjour à Budva où il a rencontré Svetozar Marović et les personnalités de cette ville au sujet d’investissements à Slovenska Plaža. Auparavant, l’émir Haza bin Zayed Al-Nahyan était déjà venu au Monténégro lors d’une visite organisée par le groupe Atlas.

Prva Banka : une histoire longue et mouvementée
D’après les informations que l’on trouve sur le site de la Prva Banka, la société souhaite perpétuer l’héritage de la première société de ce genre au Monténégro, la caisse d’épargne Prva Nikšićka Štedionica fondée le 6 janvier 1901.
Transformée plus tard en banque, la société a changé de statut juridique. De 1995 à 2007, elle fonctionne comme une société anonyme sous le nom de Nikšićka Banka. Au début de 2007, à l’assemblée des actionnaires, lors de l’élection d’une nouvelle administration, la Compagnie d’Aco Djukanović, Monte Nova (liquidée cette année), est devenue l’actionnaire principal, et la banque prit le nom Prva Banka Crne Gore.
Aco Đukanović détient environ 28% des actions de la banque, achetées en bourse et lors d’enchères organisées par l’État. Achetées 127 euros à l’unité, elles sont aujourd’hui cotées à environ 600 euros.
L’histoire de la Prva Banka est mouvementée. Après avoir pris possession de la banque, Aco Djukanović a organisé plusieurs recapitalisations durant lesquelles des membres de sa famille, des amis et des entrepreneurs qui souhaitaient améliorer leurs affaires sont devenus actionnaires.
La Prva Banka a été connue du grand public en août 2007, lorsque Milo Đukanović, alors président du DPS et actuellement Premier ministre, a acheté 7% des actions pour un million et demi d’euros.
L’opinion publique fut alors informée que Milo Djukanović avait acheté ses actions avec l’argent d’un crédit obtenu auprès de la filiale londonienne Pireus Banka Grèce. Pour obtenir ce crédit, Djukanović a hypothéqué une partie de ses actions. Et le Premier ministre a récemment vendu une partie de ses actions pour un million et demi d’euros, le montant qu’il lui fallait pour rembourser son crédit. Milo Djukanović possède actuellement environ 5% des actions de la banque.
Peu après Milo Djukanović, des actions de la banque ont été achetées par la compagnie de Budva, Moninvest, dont le copropriétaire était alors le vice-président du DPS Svetozar Marović. Ces actions ont aussi été achetées à faible prix, alors qu’elles avaient une valeur plusieurs fois supérieures sur le marché. Au printemps dernier, Svetozar Marović a quitté la compagnie Moninvest, de sorte que ces actions ne peuvent plus formellement être reliées à son nom.
Parmi les proches des frères Djukanović, les autres actionnaires de la Prva Banka sont Ana Kolarević, Vuk Rajković, Goran Rakočević, Vesko Barović…
L’actif de la banque, de 29 millions d’euros au milieu de l’année 2006 et de 546 millions aujourd’hui, témoigne de l’influence des actionnaires dans les affaires. Les dépôts étaient de 20 millions il y a deux ans, et actuellement ils sont d’un demi-milliard d’euros. Les marchés publiques dont s’occupent la Prva Banka ont aussi contribué à la croissance de la banque, de sorte que cette institution est devenue la deuxième du Monténégro. Mais avec le temps, des problèmes sont survenus en raison de délais entre les rentrées et les sorties d’argent, et le manque de liquidités. L’arrivée d’un nouveau partenaire stratégique était donc devenu plus que souhaitable.
L’un des problèmes principaux de la banque est le fait que les « amis », individus comme sociétés, remboursement péniblement leurs crédits. Parmi ces derniers, figurent certains entrepreneurs privés bien connus du grand public. Ils se sont endettés pour acheter des actions et des biens immobiliers à une période euphorique où les prix atteignaient des sommets. Or, ces derniers jours, les valeurs boursières et l’immobilier subissent un véritable krach.

Une revitalisation de l’économie ?
Sur les marchés financiers, on pense que la venue de la famille royale d’Abou Dabi dans le capital de la Prva Banka, et ses investissements à Ulcinj, pourraient permettre à l’économie monténégrine de repartir. Ces deux transactions devraient entraîner un afflux de capitaux.
Le gouvernement monténégrin prépare aussi un appel d’offre pour recapitaliser Elektroprivreda et construire de nouvelles centrales électriques.
Les recapitalisations d’Elektroprivreda et de la Prva Banka peuvent en particulier avoir une influence sur le marché des capitaux. Ces transactions pourraient permettre à certains actionnaires minoritaires de revendre leurs parts. La venue des Emiratis pourraient alors redonner confiance au secteur économique monténégrin, soulignent certains acteurs financiers au Monténégro.
[1] Les Émirats arabes unis sont un État fédéral regroupant sept émirats mitoyens, Abou Dabi, Ajman, Charjah, Dubaï, Fujaïrah, Ras el Khaïmah et Oumm al Qaïwaïn. Abou Dabi en est la capitale et le plus riche des sept émirats.
Autor / Z.Vučinić
Traduit par Persa Aligrudić
Sur la Toile / Vijesti

M6-Capital-NGN Concept-Montenegro-part 1

http://www.dailymotion.com/videox6gpzo

M6-Capital-NGN Concept-Montenegro-part 2

http://www.dailymotion.com/videox6gq90

M6-Capital-NGN Concept-Montenegro-part 3

http://www.dailymotion.com/videox6gqjf

Ulcinj:Šleperi vitamina voze evre

ULCINj - Na teritoriji opštine Ulcinj uzgaja se više od 200.000 stabala mandarina. Ako u proseku svako stablo rodi po 30 kilograma ploda, dolazi se do brojke od 6.000 tona, što bi napunilo 375 šlepera. U novcu, reč je o poslu vrednom više od tri miliona evra. Od ove godine mandarine se prvi put izvoze na strano tržište, a prvi šleper je već otišao u Sankt Peterburg.
- Rus koji ima veliki otkupni centar voća javio se krajem avgusta. On bi da otkupi sve, pa i više nego što mi imamo. Njegovi kapaciteti su toliki da može da kupi sve mandarine na teritoriji Crne Gore. Ali, mi ćemo obezbediti mandarine za crnogorsko tržište, kao i za srpsku “Deltu” - govori za “Novosti” Dragan Nikolić, predsednik NVO “Agrumi”.
Međutim, nijedan kupac nije “vezan” nekim posebnim ugovorom.
- Za Rusiju smo poslali jedan šleper od 16 tona i sada očekujemo da se oni jave za dalji angažman. To je probni šleper za novo tržište. Imali su probleme sa papirologijom, jer se prvi put izvozi za Rusiju, a skup je i prevoz. Rusija i Crna Gora nemaju visoku carinu na robu, možda iznosi jedan odsto, ali problemi su velika daljina i zadržavanja na svakoj granici kroz koju se prolazi. Svako hoće da vidi šta mu prolazi kroz zemlju - kaže Nikolić. - Sve u svemu, Rusa iz Sankt Peterburga ovaj šleper je koštao blizu 14.000 evra. Šesnaest tona mandarina vrede 8.800, a sam transport plaćen je čak 5.000 evra.
Proizvođači su ranijih godina na veliko prodavali mandarine po 30 centi po kilogramu. Kupac iz Rusije, ako i ne uđe u dalji angažman, bar je učinio da ove godine cena ne padne ispod 55 centi po kilogramu. Tako će biti rešeni problemi koje su proizvođači ranije imali s nakupcima i njihovim diktiranjem cena. Potražnja je sada prvi put veća od ponude.
Do ove godine, ulcinjskim mandarinama snabdevano je samo crnogorsko
tržiše, a uslovi za izvoz su stečeni sada, kada je u Štoju otvorena prva i jedina fabrika u Crnoj Gori koja se bavi pranjem, sušenjem, voskiranjem, kalibriranjem i pakovanjem mandarina u gajbe.
- Mašina je počela da radi pre dva meseca. Bez nje se ne može prodavati roba u inostranstvu zbog rigoroznih kontrola robe. Ako mandarina nije voskirana, ona se za osam dana osuši - objašnjava Nikolić.
Ovih dana se sve zrele ulcinjske mandarine slivaju u fabriku u Štoju, a proizvođače kalibraža košta pet centi po kilogramu. Mašina vredna 90.000 evra donacija je Vlade Italije. Vlada Crne Gore donirala je 32.000 evra za izgradnju objekta, proizvođači mandarina su donirali 28.000, dok je opština ustupila teren. Kapacitet mašine je 20 tona dnevno, a desetoro radnika je potrebno da bi se mašina opslužila. Iz Italije je specijalno došao Salvatore Đardina kako bi obučio radnike.
- Ja radim u fabrici na Siciliji u jednom pogonu. U Italiji je proizvodnja mandarina automatizovana već 30 godina. Mi prenosimo sada naše iskustvo u Crnu Goru - kaže Đardina za “Novosti”.
“DELTA” KUPUJE VIŠKOVE
AD “Plodovi Crne Gore”, koji učestvuje u poslu sa mandarinama tako što fabriku snabdeva gajbama, potpisao ugovor sa kompanijom “Delta” o otkupu tržišnih viškova voća i povrća. Prema izveštavanjima medija, kompanija “Delta” zainteresovana je za kupovinu ovog akcionarskog društva. Na ovaj način, srpska kompanija bi posle posla sa telekomunikacijama i trgovinom u Crnoj Gori započela i nova ulaganja u oblasti agrara.
ANTON I NIKOLA REKORDERI
NAJVEĆI proizvođači mandarina u ulcinjskoj opštini su Anton Elezović i Nikola Hota koji proizvode i po 100 tona.
- Ove godine ću imati do 80 tona mandarina, a najviše sam proizveo 120 tona - kaže Anton za “Novosti”.
Ana ŽIVANOVIĆ
Izvor / Novosti

Ulcinj:Lukić dao ostavku u PzP

Otkazan sastanak medojevića sa ulcinjskim odborom
Ulcinj - Predsjednik Inicijativnog odbora (IO) Pokreta za promjene u Ulcinju Ivo Lukić podnio je juče neopozivu ostavku na tu funkciju, ali nije htio da saopšti da li će istupiti i iz članstva Pokreta.
On je kazao da je zbog nezainteresovanosti većine članova Odbora, otkazao današnju sjednicu na kojoj je trebalo da se pojavi neko iz vrha PzP-a.
“Sjednice nema, jer ljudi jednostavno neće da dođu kao i u nekoliko navrata ranije. Jedni mi kažu da ih to više ne interesuje, dok mi se drugi čak ni na telefon ne javljaju. Zato sam bio primoran da sjednicu otkažem i ovim putem saopštim javnosti da sam podnio neopozivu ostavku na mjesto predsjednika IO”, kazao je Lukić “Vijestima”.
Bura u ulcinjskom odboru PzP-a počela je kada je većina članova albanske nacionalnosti najavila da će podnijeti ostavku zbog učešća šefa stranke Nebjoše Medojevića na mitingu protiv priznanja Kosova.
Jedini član IO koji je javno podnio ostavku Amir Resulbegović kazao je da je izigran ponašanjem vrha stranke, najavljujući da bi uskoro i ostali članovi mogli napustiti to stranačko tijelo, ali i Pokret.
Obrazlažući ostavku, Lukić je kazao da je razočaran politikom koju vode čelnici PzP-a, počev od sjednice Skupštine na Cetinju kada je usvojena Rezolucija o ubrzanom pristupu Crne Gore evropskim integracijama, a koju su poslanici Pokreta bojkotovali.
“Nakon te sjednice i usvajanja Rezolucije bez poslanika PzP-a, stavio sam prst na čelo. Negativne reakcije čelnika partije na odluku Vlade da prizna Kosovo, riješile su dilemu”, kazao je Lukić.
Portparol PzP-a Koča Pavlović potvrdio je da je jedan broj članova Odbora podnio ostavku, ističući da većina insistira da ostane u članstvu Pokreta. On je kazao da su članovi i aktivisti Pokreta u Ulcinju bili izloženi velikom pritisku određenih “političkih i drugih struktura u okviru kampanje koju vlast vodi protiv Pokreta”.
“Mi razumijemo situaciju u kojoj su se našle naše kolege iz Ulcinja. Vrijeme će ubrzo pokazati ono što je bilo vidljivo sve ovo vrijeme - da je PzP građanska partija koja je bila i ostaće jedini siguran oslonac u borbi za zaštitu ljudskih i građanskih prava svih građana Crne Gore, bilo da su oni Albanci, Srbi, Crnogorci, Hrvati, Bošnjaci ili Muslimani”, kazao je Pavlović.
On je pojasnio da će Predsjedništvo PzP-a, na sjutrašnjoj sjednici, čim se upozna sa ostavkom Lukića popuniti upražnjena mjesta u IO i imenovati novog predsjednika IO u Ulcinju.
“Ranije formirani devetočlani IO, koji trenutno broji sedam članova, biće popunjen i proširen jednim brojem novih članova koji su svojim angažmanom tokom minule predsjedničke kampanje pokazali visok stepen posvećenosti našoj zajedničkoj misiji”, kazao je Pavlović.
On je pojasnio da ranije usvojeni plan Predsjedništva PzP predviđa da Opštinski odbor u Ulcinju bude formiran najkasnije do kraja februara 2009, ističući da će izborni proces u ulcinjskoj organizaciji Pokreta početi već narednog mjeseca.
S.A. – Sa.K.
Izvor / Vijesti

U posjeti restoranu “Grand” u Ulcinju

Luksuz na tanjiru
Malokraja Senad, iako mlad ugostitelj, ( tek mu je 33 godine), više od polovine života bavi se kuvarskim poslom. Profesija mu je “u krv ušla” još kada je osamdesetih godina pomagao kao dječak u čuvenom ulcinjskom restoranu “Kalimero”, koji je držao njegov stric. A onda je pošao u Njemačku, gdje u ugostiteljskoj školi u Holiday Inn-u učio zanat, i radio 10 godina u italijanskom restoranu u tom gradu. Vratio se u rodni Ulcinj i sada u svom restoranu “Grand” kuva onako kako je naučio i kako voli da to radi. Doduše, način na koji sprema jela je ekskluzivan, zahtijeva znanje i luksuzne namirnice, al’ zauzvrat gostu servira mozaik ukusa i boja.

Prvo dobija goste “na sliku”…, a kad probaju čude se oni koji ne znaju, ali uživaju u hrani kao i oni koji su se navikli na velike tanjire i mnogo malih, različitih jela na njima… A Senad je umjetnik, za svaki tanjir sprema remek djela, a jela na njima i izgledaju baš tako, kao umjetnička slika. Ukusi su različiti ali svi se slažu u jedinstven gurmanski užitak. On uživa u svojoj umjetnosti, primjenjuje u svijetu stečena znanja, al i dalje uči i vjeruje da za luksuznu ponudu kojoj će ostati dosljedan, tek dolazi vrijeme u Ulcinju, bolji dani u turizmu i bolji dani za takav restoran…

Senad rano izjutra odlazi u nabavku, na pijacu, zelenu i riblju, mesaru… - sam bira namirnice za restoran, jer on kao kuvar najbolje zna šta mu treba. Ono čega kod nas nema, a to su neki sosovi i prvoklasnih tartufi koje obilato koristi u kuhinji, nabavlja iz Diseldorfa, preko prijatelja koji takođe drži restoran. Kaže nam da stalno uči, gleda, pravi proba… Dok je boravio u Njemačkoj stalno je posjećivao razne restorane, jeo razna jela. Obožava da proba nove ukuse i nove recepture.

Iz inostranstva nabavlja najnovija izdanja knjiga iz oblasti ugostiteljstva, traži informacije na internetu, gleda kulinarske emisije na raznim ino – kanalima. Od pomoći mu je, kako zbog komunikacije sa gostima, sa kojima obožava da priča, tako i zbog literature to što govori i njemački, engleski i italijanski jezik. Nekad, pošto je ronilac, kad izroni dobar ulov, sprema ga u restoranu. Senad je i kuvar i gazda. No, on smatra da je restoran ustvari kuhinja. Hrana je ono zbog čega gosti dolaze u restoran, a dobra hrana je ono zbog čega se vraćaju. On je i gurman, pa kaže:

- Volim da jedem dobro i kvalitetno.Uživam u hrani i piću. Volim da pijem dobra vina. Pa sve što volim, i gostu pružam. A nadasve volim svoj posao.

Nekada, u zlatnim godinama ulcinjskog turizma mogao se na ulici čuti samo strani jezik, dominirali su njemački gosti…nekada. Danas Senad vjeruje da će opet doći ti dani, i kreira svoju ponudu u restoranu upravo za izbirljivog i zahtjevnog gosta. Restoran je opremio u klasičnom stilu – elegantno i luksuzno sa kristalnim čašama na stolovima i pianinom u uglu. Restoran ima kapacitet 35 mjesta. Diskretna i prijatna atmosfera, ulcinjski kutak za potpuno uživanje u spektru ukusa i prasku boja. Od jednog brancina Senadove iskusne ruke naprave nekolika jela od ribe punjenu, file, roladu, leše, sa raznim sosovima.

On je majstor da od jednog napravi više… Hranu sprema u malim porcijama na velikim tanjirima, a ne u velikim porcijama na malim tanjirima. No na njegovom tanjiru su najmanje 4 posebna jela, zasebnog ukusa, koji imaju zajednički činilac. Majstor je za „varijacije na temu“. Radi sa mnoštvom sosova i dodataka, sprema svježe paste…, pa u Grandu između ostalog možete jesti: špagete sa bosiljak krem sosom, pastu sa dimljenim lososom i sa vodka paradajz sosom, gambore sa spanaćem i cury sosom, biftek sa škampima i paradajz krem sosom, pastu punjenu sa rukolom, spanaćem i paradajz sosom, tartufima, svježu čorbu od morskih plodova…

- San Pjer spremam tako što ništa ne bacam. Spremim djelove: file rolada, šafran rolada, glava lešo i još dva rižoto pirea… ali ja uživam da od jedne ribe napravim varijacije kao lignje sa 3 sosa: dvije lignje sa konjakom i sa šeri - tomatom, dvije sa senf sosom i dvije - tri sa pesto sosom, i s malo brokolija i karfiola. To je… mnoštvo ukusa… Sklapam mozaik, sa ružom na tanjiru… Nekima izgleda čudna kombinacija ribe i mesa u jednom jelu, na primjer biftek sa škampima.

No, to je ukusna i lijepa kombinacija, možda širem auditorujumu nepoznata, ali u svijetu je to izuzetno cijenjen specijalitet. Majstori za takvu kuhinju su Italijani i Francuzi, dosta sam pokupio od njih - priča nam Senad.
U kuhinji osim Senada radi još troje kuvara. Uz njega uzaista djeluju kao uigran tim. Pomoćnik mu je takođe učio zanat u Njemačkoj.
Pitali smo ga da li Ulcinj ima klijentelu za tako luksuzan restoran.

- Ima i nema, dolazi nam dosta stranaca, naročito Njemaca i Italijana…Dolaze nam i gosti ulcinjskih hotela, kao i članovi diplomatskog kora, biznismeni koji su u posjeti našem gradu, poslovni svijet… priča nam Senad i nastavlja:

- Znam da za ovakvu ponudu moram naći put do svoje ciljne grupe. Mislim da će i klijentela naći put do mog restorana, a najbolji način za to je dobra preporuka gostiju. Kada mio dođu gosti po preporuci osjećam se ispunjen.
Važnije je njihovo zadovoljstvo od toga hoće li se zaraditi par eura više. Naravno da radimo za novac, ali zadovoljan gost znači i zadovoljan gazda, a pogotovo kuvar. Znam da treba imati strpljenja, i ja ga imam.
Neću odustajati od koncepcije svoje kuhinje. Neću dopunjati tanjire pomfritom da bi bili puni i prepunjeni…, to nije moj stil. Vjerujem u bolju turističku budućnost Ulcinja, a u toj budućnosti i vidim šansu svog restorana. Moja kuhinja nije za svačiji ukus i dobro je što nije.

Za budućnost o kojoj priča ima i planove. Sada restoran radi od 12-1.00h, ali uskoro će restoran raditi samo u večernjim časovima za kada će se morati rezervisati. Svaki dan će imati poseban meni, u zavisnosti od svježih namirnica koje su tog dana dostupne.
Tekst: Sanja Golubović
Foto: Andrija Kasom
Izvor / caffemontenegro.info

Predsjednik 23. distrikta opštine Beč Manfred Vurm uručio vrijedan poklon opštini Ulcinj

Na dar vozilo za čišćenje ulica
Predsjednik 23. distrikta opštine Beč Manferd Vurm uručio je juče, predsjedniku opštine Ulcinj Gzimu Hajdinagi ključeve novog vozila za čišćenje ulica, poklon grada Beča. Na prigodnoj svečanosti, ispred zgrade opštine, Vurm je, u prisustvu austrijskog ambasadora u Crnoj Gori Floriana Raunina istakao da 23. bečki distrikt ima odličnu saradnju sa najjužnijom crnogorskom opštinom i najavio da će i u budućnosti odnosi dva grada biti unapređivani. Prvi čovjek opštine Ulcinj Gzim Hajdinaga zahvalio se u ime građana na poklonu i podsjetio na tradicionalne dobre odnose koji, kroz konkretne projekte i susrete zvaničnika, traju više godina. Nakon prigodne ceremonije u palati Venecija u Starom Gradu održan je vork šop na nivou eksperata dvije opštine. Na tom sastanku delegacija Beča i predstavnici lokalne uprave razmjenili su iskustva iz oblasti urbanizma i planiranja prostora, vodovoda, tretmana otpadnih voda i čvrstog otpada.
M.K.
Izvor /Dan

Ulcinj:Iznevjerena obećanja,Marina spala na lučicu

Baš kao što je i najavljeno iz Javnog preduzeća za upravljanje morskim dobrom sa sjedištem u Budvi, u Ulcinju su ove sedmice počeli radovi na izgradnje lučice Kacema. Projekat je vrijedan nešto manje od 400 hiljada eura, a radove će izvoditi preduzeće YU BRIV d.o.o. iz Kotora.

OKRETANJE KAMENA: Na prostoru, podno južnog ulaza u ulcinjski Stari grad, moći će da stane nekoliko desetina barki. Da bar ribolovci ne strepe od svakog narednog juga. Mnogi Ulcinjani, međutim, žale što se više neće moći kupati u toj lijepoj uvali. O jahtama i razvoju nautičkog turizma više, čini se, niko ne razmišlja.
Predsjednik Udruženja prijatelja Starog grada Kaljaja Ismet Karamanaga rekao je za Monitor da je dobro što se konačno nešto gradi i u Ulcinju. „Makar da se kamen okrene“, kazao je on i izrazio uvjerenje da će taj prostor ispod Starog grada ubuduće ljepše izgledati. Karamanaga je dodao da je inicijativu o gradnji lučice na tom prostoru zapravo pokrenulo ovo Udruženje prije deset godina. Niko nije pitao odgovorne u Morskom dobru, nije, valjda, sada red, hoće li se obistiniti i ostali njihovi projekti. Jer, još od sredine devedesetih Ulcinjanima se obećava da će ovo preduzeće, koje već 16 godina gazduje čitavim priobalnim pojasom njihovog grada, ovdje izgraditi čak pet malih marina: u Limanu, Valdanosu i Kručama, a na Adi čak dvije.
IGRA SA SLOVENCIMA: Nešto novija su obećanja vladinih i opštinskih zvaničnika o gradnji velelepne marine u Limanu, ispod zapadnih zidina Starog grada. Tako je Ministarstvo za zaštitu prava pripadnika manjinskih grupa početkom februara 2004. godine obznanilo da je delegacija, sastavljena od čelnika tog vladinog resora i opštine Ulcinj boravila u Sloveniji. Kako je saopšteno, slovenačka strana, koju su činili državni sekretar za pomorstvo i saobraćaj Branko Mahne i direktor izolske kompanije Galeb Vilijam Orel, „kao ozbiljan partner i investitor spremna je da uđe u posao izgradnje marine kapaciteta 500-600 vezova, a da treba očekivati da radovi počnu već u septembru“. U martu te godine preduzimljivi Slovenci boravili su u Ulcinju i ponovo izrazili spremnost da realizuju projekat. Već tada je broj vezova opao: tom prilikom je kazano da će kapacitet luke biti 300 vezova. Formirano je zajedničko preduzeće i imenovani direktori, ali je uslijedio problem s pribavljanjem dokumentacije za izradu idejnog projekta. Slovenci su ubrzo uvidjeli da od posla nema ništa, što nije omelo zvaničnike u Ulcinju da uvjeravaju građanstvo da je sve u redu i da gradnja marine samo što nije počela. I tako pune četiri godine. Tek, prošlog mjeseca uslijedilo je javno priznanje da „zbog nemogućnosti dogovora s vlasnicima zemljišta“, nije moguće izgraditi čak ni put prema naselju Limanu, odnosno zamišljenoj marini.
MARINA, OPET: Ono što je, možda, najgore u ovoj priči jeste izigrano povjerenje Slovenaca. Jer, bolje gubiti novac nego povjerenje. Loše je, takođe, što ni stanovnici naselja Liman neće još dugo dobiti adekvatan put i što će im tokom sezone biti lakše da do svojih kuća stižu barkama nego kopnom! No, u narednih deset godina svakako će biti izgrađena marina u Ulcinju. U okviru projekta “evropski odgovor na Dubai”, na Velikoj plaži ruski tajkun Oleg Deripaska, kanadski milijarder Piter Mank i porodica Rotšild 2010. godine krenuće u gradnju kompleksa hotela i, naravno, marine. Problem je samo što će od svega toga veoma malu korist imati grad Ulcinj.
Naime, ista ekipa je zakupila tivatski Arsenal, gdje planira gradnju marine za megajahte, a čelnici te opštine već sa žaljenjem priznaju da će od bučno najavljivanih investicija u Porto Montenegro prihodi opštine, barem u prvo vrijeme, biti jako mali. Jer, nova zakonska rješenja o planiranju prostora i gradnji objekata koja, kako s pravom ističu u Ministarstvu za ekonomski razvoj, idu u susret potrebama investitora, predviđaju da gradnja objekata može početi i na osnovu idejnog projekta, a da se komunalije plaćaju tek po dobijanju upotrebne dozvole. To znači da će korist od izdavanja u dugoročni zakup prostora Velike plaže, Ade i Valdanosa i najavljenih ulaganja od nekoliko milijardi eura, opština Ulcinj i njeni građani imati tek onda kada to (i ako to) ovi silni investitori budu željeli. Ali, ono što lokalna samouprava bar može učiniti jeste da crnogorskoj Vladi uputi zahtjev da i Ulcinj, kao na primjer Zelenika i Risan, postane granični prijelaz. Da oni koji brodom žele doći u ovaj grad ne moraju prvo do carinarnice u Baru, pa onda ponovo 12 milja nazad do Ulcinja.
Mustafa CANKA

Dug prema tradiciji
Marina u Ulcinju i dug je prema istoriji i tradiciji. Ulcinj je sredinom 19. stoljeća imao 180 velikih i 450 malih brodova, odnosno više plovila od Dubrovnika i Kotora zajedno. “Danas mladi ljudi, i to ne svojom krivicom, nemaju svijest o tome, pa čak i ne razumiju značenja riječi koje imaju veze sa morem i pomorstvom”, kaže inžinjer Mentor Lunji i ističe da “marina nije samo utočište za čamce i jahte već, prije svega, utočište za našu kulturu i tradiciju”. On dodaje da zbog nedostatka marine Ulcinj trpi i komercijalnu štetu koja se ogleda u sužavanju turističke ponude grada i gubitku utakmice sa drugim destinacijama, a sve više i obilježja mediteranskog mjesta.
Izvor / Monitor

http://www.vimeo.com/720702

U ulcinjskoj solani završena berba,uprava zadovoljna

Premašili plan
Ulcinj - U berbi, koja je nakon 62 dana okoncana juce, na bazenima ulcinjske Solane prikupljeno je više od 20 hiljada tona visokokvalitetne soli, cime je premašen prinos predviden biznis planom tog preduzeca.
Izvršni direktor Solane Jelena Aleksic kazala je da je berba efektivno trajala 41 dan.
- Nijesmo radili za vjerske praznike, cetiri dana smo imali kišu, a ukupno sedam probleme sa strujom. Omeli su nas i kvarovi na reduktoru vec dotrajalog samohodnog transportera, ali sve u svemu, izuzetno smo zadovoljni berbom. Premašili smo prinos od 20 hiljada tona, koji je bio predviden biznis planom, a sakupljena so je kao rijetko do sada, izuzetno cista i kvalitetna. Krcati hangar govori više od rijeci - kazala je Aleksic juce za „Vijesti“.
Ona je naglasila da je na berbi bilo angažovano 186 sezonaca i kompletan kadar Solane koji cine 92 zaposlena radnika.
Svima njima, istakla je Aleksic, pripadaju zasluge za uspješnu berbu,
- Svi radnici angažovani na berbi redovno su primali akontacije, a isplatu posljednje planirali smo tokom naredne sedmice. U prosjeku, radnici koji nijesu izostajali sa berbe, odnosno oni koji su radili 41 dan, zaradili su više od hiljadu eura - kazala je Aleksic.
Ona je dodala da je Solana imala fantastican nastup na medunarodnom sajmu ishrane u Zenici, koji je održan od 7. do 12. oktobra.
- Solana je dobila dvije zlatne, jednu srebrnu i dvije bronzane medalje i tako postigla jedan od najvecih uspjeha u svojoj 74 godine dugoj istoriji. Zlato smo dobili za nerafinisanu so u pakovanju od 1,5 kilograma i za solni cvijet od 100 grama. Uspjeh još više dobija na znacaju ako se u obzir uzme cinjenica da je na sajmu bilo više od 700 ucesnika - kazala je Aleksic.
Ucešce na sajmu omogucila je Privredna komora, a preduzeca iz Crne Gore dobila su ukupno 28 zlatnih medalja.

Uspješan proboj na tržište BiH
Solana je, navela je Aleksic, ucešce na sajmu u Zenici okoncala uspješnim probojem na tržište Federacije BiH.
- Zakljucili smo ugovor o prodaji dvije hiljade tona industrijske soli i ugovor na godišnjem nivou o prodaji znatne kolicne soli za prehranu. To je za nas veliki uspjeh, buduci da je na tom tržištu prisutna njihova kamena so - kazala je Aleksic i dodala da su u toku pregovori sa ”Crnagoraputem” o prodaji pet hiljada tona soli za puteve.
S.A.
Izvor / Vijesti

« Previous Page — Next Page »