{"id":51650,"date":"2011-10-02T18:10:16","date_gmt":"2011-10-02T17:10:16","guid":{"rendered":"http:\/\/www.visit-ulcinj.com\/blog\/?p=51650"},"modified":"2011-10-02T18:10:16","modified_gmt":"2011-10-02T17:10:16","slug":"cekajuci-staru-slavu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.visit-ulcinj.com\/blog\/2011\/10\/02\/cekajuci-staru-slavu\/","title":{"rendered":"\u010cekaju\u0107i staru slavu"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>\u010cinilo se da \u0107e se \u017ealosna epizoda ulcinjske turisti\u010dke ponude okon\u010dati 2009. godine, kada je upravljanje hotelom Otrant preuzela renomirana \u0161panska kompanija Iberostar. Radnici tog objekta i mnogi Ulcinjani ponadali su se da kona\u010dno dolaze bolja vremena ili, kako vole oni kazati, vratiti se stari sjaj ovom gradu koji je nekada ostvarivao tre\u0107inu turisti\u010dkog prometa u Crnoj Gori. Jer, Iberostar je ugovor o upravljanju tim hotelom zaklju\u010dio na deset godina. Stvari su se te sezone dobro odvijale, hotel je veoma dobro radio, radnici su bili zadovoljni. Ali, ruska kompanija Barkli Montenegro, koja je pet godina ranije kupila Otrant, nije ispunila svoj dio ugovora prema \u0160pancima, koji su se zbog toga lijepo spakovali i oti\u0161li. Od tada po\u010dinje agonija 60 radnika, a jedini veliki hotel sa \u010detiri zvjezdice u Ulcinju naredne je sezone bio zatvoren. Ove godine je radio ni polovinom kapaciteta, jer se do samog po\u010detka sezone nije znalo da li \u0107e uop\u0161te biti otvoren. Razlog je tek sada poznat \u0161iroj javnosti: Rusi nijesu vra\u0107ali kredit od 9,4 miliona eura jednoj \u0161vajcarskoj banci, koja \u0107e hotel krajem narednog mjeseca staviti na dobo\u0161. Po\u010detna cijena \u0107e biti 21 milion eura.<\/p>\n

OTRANT: O\u010dekivani je to epilog jedne od najprljavijih privatizacija obavljenih u Crnoj Gori, o privatizacionom zlo\u010dinu, kako ka\u017ee biv\u0161i crnogorski vicepremijer \u017darko Rak\u010devi\u0107, o kojoj uredno \u0107ute nadle\u017eni dr\u017eavni organi. Jer, Otrant je 2004. godine kupila ta ruska kompanija osnovana pet godina ranije, a koja se nikada nije bavila turizmom. Iako je imala obavezu da tenderskoj komisiji dostavi posljednji zavr\u0161ni ra\u010dun, ona je to u\u010dinila za godinu ranije \u2013 2002. A u njemu je bio iskazan gubitak od \u010detiri miliona rubalja. No, to ni\u0161ta nije smetalo \u010dlanovima komisije, tada\u0161njem ministru turizma Predragu Nenezi\u0107u i ste\u010dajnom upravniku Hotelsko-turisti\u010dkog preduze\u0107a Ulcinjska rivijera (u \u010dijem se sastavu do tada nalazio Otrant) Miomiru Jak\u0161i\u0107u da daju maksimalan broj bodova za finansijsku snagu. Dr\u017eavnim organima nije bilo sumnjivo ni \u0161to su pare (2,5 miliona eura) za kupovinu Otranta stigle iz Bugarske i Latvije, iako ta kompanija nije prijavila da ima filijale u drugim zemljama. Na zborovima radnika \u010dulo se kako su Rusi tvrdili da su hotel platili dva miliona vi\u0161e nego \u0161to je to zvani\u010dno objavljeno. Nijesu tako\u0111e zvani\u010dno nikada potvr\u0111eni ni navodi da su Rusi prikazivali promet od desetine hiljada eura svakog dana i tokom zime, kada hotel nije radio.<\/p>\n

TENDERI: Rak\u010devi\u0107, koji je preko svoje \u0160ajo grupe \u017eelio kupiti Otrant, rekao je da su u ovom poslu zatajili svi dr\u017eavni organi. \u201eTo je bio jedan od potpuno o\u010diglednih primjera pranja novca, \u0111e su dr\u017eavni organi bili zadu\u017eeni da relativizuju dokaze koje smo mi pribavili”, navodi on. Kada su mediji pisali o ovim skandalima, Nenezi\u0107 je govorio da je Barkli investirao u Otrant \u010dak i vi\u0161e nego \u0161to je to bilo navedeno kupoprodajnim ugovorom. Rusi su poru\u010divali da \u0107e ogroman prostor od sedam hektara na samom po\u010detku Velike pla\u017ee oplemeniti, a da \u0107e se \u201eUlcinj i Crna Gora ponositi novim modernim kompleksom”. Nepunih osam godina od prve prodaje, lo\u0161e rekonstruisani hotel na\u0161ao se na dobo\u0161u, a sudbina radnika krajnje je neizvjesna. Kupca \u0107e biti veoma te\u0161ko na\u0107i, \u010dak i za tri puta manju sumu nego \u0161to su to \u0160vajcarci planirali. Pokazuje to i produ\u017eavanje roka za skandalozni tender o prodaji 63 odsto akcija HTP Ulcinjska rivijera, kojim se istovremeno nastoji izdati u zakup na 90 godina zemlji\u0161te te iste firme. Nezvani\u010dno, u poslovodstvu Ulcinjske rivijere tvrde da je to posljedica odluke ste\u010dajnog sudije.<\/p>\n

LIDO: Samo od prodaje objekata te firme, koja je izgradila moderni Ulcinj, dr\u017eava, fondovi i gra\u0111ani do sada su zaradili vi\u0161e od 22 miliona eura. Polovina te svote dobijena je prodajom hotela Lido i Lido bungalovi, koji se nalaze do hotela Otrant. Te je hotele kupila ruska kompanija Kapital estejt, sa sjedi\u0161tem u Budvi, koja je bila obavezna da do kraja pro\u0161le godine u njihovu modernizaciju ulo\u017ei 38 miliona eura. Na \u017ealost, ni\u0161ta se od toga nije desilo, ali je izostala i reakcija dr\u017eavnih organa. Prakti\u010dno je isti slu\u010daj ponovljen i s decenijskim simbolom Ulcinja, hotelom Galeb , koji je kupio podgori\u010dki Rok\u0161ped. Ako se ima u vidu i \u010dinjenica da ostaci ostataka HTP Ulcinjska rivijere, hoteli Olimpik i Belvi, ne ispunjavaju kriterijume za visoki turizam, da je sli\u010dan situacija i s hotelom Albatros, onda \u010dast nekada\u0161njeg uspje\u0161nog ulcinjskog hotelijerstva brane samo manji privatni hoteli i pansioni. Oni su ove godine veoma dobro poslovali, posebno hotel Mediteran, koji je prije \u0161est godina kupila ameri\u010dka kompanija Be\u0107ovi\u0107, \u010diji su vlasnici iseljenici iz Ulcinja. Da su lokalne slu\u017ebe bile a\u017eurnije i udovoljile njihovim zahtjevima, \u0161to nije ura\u0111eno \u010dak ni na urgenciju ameri\u010dke ambasade, Be\u0107ovi\u0107i bi do kraja 2009. godine ispunili sve uslove na koje su se obavezali prilikom kupovine tog objekta.<\/p>\n

UDRU\u017dIVANJE: A da su se samo po\u0161tovali potpisani ugovori, Ulcinj je ve\u0107 pro\u0161le godine trebalo da ima vi\u0161e od \u010detiri hiljade le\u017eaja u objektima \u010detiri plus i pet zvjezdica. Uz oko pet hiljada kreveta u modernim apartmanima, to bi bilo sasvim dovoljno da ovaj grad razvija turizam tokom \u010ditave godine. Nova op\u0161tinska vlast u Ulcinju najavila je da \u0107e joj prioritet biti ubrzano dono\u0161enje urbanisti\u010dkih planova i rje\u0161avanje nagomilanih infrastrukturnih problema, \u0161to su kupci biv\u0161ih hotela navodili kao glavni razlog za odlaganje investicija. Na potezu je i crnogorska Vlada, koja je saop\u0161tila da ne\u0107e tolerisati da objekti budu zatvoreni. Bilans ovogodi\u0161nje sezone i dobre najave za narednu, posebno ako krenu radovi na izgradnji hotela Jadran, u samom gradu, mogle bi kona\u010dno zna\u010diti po\u010detak vra\u0107anja starog sjaja ulcinjskom hotelijerstvu. Mo\u017eda bi u tome najvi\u0161e mogli da pomognu sami ulcinjski biznismeni, posebno oni koji \u017eive u inostranstvu, i nova lokalna vlast, udru\u017eivanjem kapitala i znanja.<\/p>\n


\nMustafa CANKA<\/strong>
\n Monitor<\/strong><\/a><\/p>\n

\n\t\t