![\"\"](\"http:\/\/www.visit-ulcinj.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2012\/11\/solana-ulcinj.jpg\" "\\"solana-ulcinj\\"")
Solana je opet na prodaju. U toku je tre\u0107a javna licitacija. Cijena je 230 miliona eura, tek dva miliona manje nego na ranijoj licitaciji. Na prvoj je vlasnik tog preduze\u0107a tra\u017eio od potencijalnih kupaca 257,8 miliona eura. Ali, kupaca ni\u0111e. To, me\u0111utim, ne zabrinjava ste\u010dajnog upravnika Solane Milorada Ikovi\u0107a, koji je nedavno izjavio da \u0107e se ,,Solana prodavati sve dok se ne proda”.<\/p>\n
Svakako su ekonomske nevolje na\u0107erale trenutnog ve\u0107inskog vlasnika, tajkuna Veselina Barovi\u0107a, da stavi na prodaju preduze\u0107e u \u010dijem se sastavu nalazi povr\u0161ina od preko 15 miliona kvadratnih metara u samom zale\u0111u ulcinjske Velike pla\u017ee. Barovi\u0107 kontroli\u0161e Solanu od 2003. godine, \u010diji je kontrolni paket akcija kupio na berzi obveznicama stare devizne \u0161tednje za manje od milion eura.<\/p>\n
Nedugo poslije toga, u to preduze\u0107e je na zahtjev Barovi\u0107evog Eurofonda uveden ste\u010daj zbog duga od 13 hiljada eura. U me\u0111uvremenu, Solana je dnevno propadala, radnici otpu\u0161tani, berbe bile sve lo\u0161ije, pa je i dug narastao na tri miliona eura. Od te sume, 1,7 miliona eura duguje se Crnogorskoj komercijalnoj banci i Prvoj banci, 300 hiljada za struju Elektroprivredi Crne Gore, a milion eura potra\u017euju dobavlja\u010di. Preostalih sedamdesetak radnika \u010deka 11 mjese\u010dnih zarada. Za doprinose i zdravstveno osiguranje moraju se sami snalaziti.<\/p>\n
Zastarjela mehanizacija i lo\u0161a atmosfera, koja truje odnose u kolektivu i gu\u0161i Solanu godinama, uslovili su lo\u0161u berbu, iako su vremenske prilike za proizvodnju soli bile optimalne. Ni najstariji Ulcinjani ne pamte tako dugu su\u0161u, koja je uz povoljan vjetar idealna za kristalizaciju soli na bazenima Solane. U najboljim godinama rada tog preduze\u0107a, to bi bio garant da \u0107e se prikupiti bar 40 hiljada tona soli. Ove godine, prema zvani\u010dnim podacima, prikupljeno je tek ne\u0161to vi\u0161e od deset hiljada tona. Iako se radi o soli najboljeg kvaliteta, koja je izuzetno korisna za ljudski organizam, polovina od prikupljene koli\u010dine oti\u0107i \u0107e na posipanje crnogorskih drumova. Prema na\u0161im saznanjima, poslovodstvo Solane i Crnagoraputa potpisali su ugovor o prodaji \u0161est hiljada tona soli tokom predstoje\u0107e jeseni i zime, od \u010dega \u0107e Solana prihodovati oko 250 hiljada eura. Dobra je ovih dana i potra\u017enja za kuhinjskom solju.<\/p>\n
Ali, sve je to veoma malo da bi se izmirili dugovi Solane i finansijski problemi ve\u0107inskog vlasnika, pa je logi\u010dno njegovo nastojanje da ponovo poku\u0161a da stavi na tender to preduze\u0107e. ,,Ako bi potencijalni kupac htio da proizvodi samo so, onda bi njemu trebalo barem sto godina da povrati ulo\u017eeni novac”, ka\u017ee funkcioner Demokratskog fronta Radojica \u017divkovi\u0107. I zaista, nakon \u0161to je crnogorski parlament u julu ove godine, glasovima opozicije, Socijaldemokratske partije i Bo\u0161nja\u010dke stranke, donio odluku o poni\u0161tenju rje\u0161enja iz Prostornog plana, kojim je to podru\u010dje na vol\u0161eban na\u010din postalo gradsko-gra\u0111evinsko, malo je izgleda da \u0107e neka mo\u0107na kompanija za toliki novac kupiti Solanu. Ako se jo\u0161 zna da je ve\u0107ina tog podru\u010dja mo\u010dvarna, a da se za gradnju turisti\u010dkih kapaciteta mo\u017ee kupiti ili zakupiti prostor na samoj obali mora na Velikoj pla\u017ei, da se prenamjeni prostora protivi i lokalna samouprava, onda su \u0161anse da uspije i najnoviji poku\u0161aj prodaje Solane samo teoretske. Mo\u017eda se to desi tek ako jednom cijena bude bar \u010detiri puta manja nego \u0161to je na sada\u0161njoj licitaciji ili se dogodi \u010dudo pa Ustavni sud Crne Gore, po tu\u017ebi Eurofonda, poni\u0161ti odluku Skup\u0161tine.<\/p>\n
Prema mi\u0161ljenju poslanika koalicije Forca za jedinstvo Genci Nimanbegua, nakon odluke crnogorskog parlamenta kona\u010dno je otvorena prilika da Solana krene u pravi odr\u017eivi razvoj. Kako pokazuju primjeri iz okru\u017eenja, to nije te\u0161ko, ukoliko se stvarno \u017eeli. Tako je, na primjer, solana Nin, u susjednoj Hrvatskoj, uredila Muzej soli, koji odu\u0161evljava posjetioce. Njima se na poseban na\u010din prezentira bogata flora i fauna lagune u kojoj se ta solana nalazi. Osim proizvodnje soli za doma\u0107instvo i industrijske namjene poput klasi\u010dnih solana, u Ninu su u potpunosti okrenuti povezivanju turizma i soli, pa proizvode i mirisne soli, kupke, razne suvenire vezane uz so, a napravili su zanimljivu pri\u010du o postanku solane koja u Ninu datira jo\u0161 od anti\u010dkih vremena. \u201eZbog svoje vrijednosti, so je bila uzrok mnogih ratova. U novije vrijeme, so je, na svu sre\u0107u, razlog putovanja, lijepih uspomena, gastrootkri\u0107a i posebnog do\u017eivljaja”, isti\u010du u ninskoj fabrici slanih kristala. Onna je, ina\u010de, prostorno gotovo 30 puta manja od ulcinjske. Samo ove godine u Ninu je ubrano tri hiljade tona soli, od \u010dega \u010dak oko 12 tona tzv. cvijeta soli, koji je dokaz ekolo\u0161ke i tradicionalne proizvodnje. Oboga\u0107en mineralima, te s brojnim zdravstvenim u\u010dincima, cvijet soli vrlo je cijenjen i dosti\u017ee cijenu nekoliko desetina puta ve\u0107u od obi\u010dne soli.<\/p>\n
Kako na ulcinjskoj Solani ima preko 240 vrsta ptica, ornitolozi smatraju da je ona raj za njihovo posmatranje, odnosno za elegantno zgrtanje para od turista koji su, u prosjeku, veoma bogati. U svakom slu\u010daju, \u0161anse za revitalizaciju jedine crnogorske solane same se od sebe name\u0107u. Pitanje je samo imaju li volje, spremnosti i vremena da ih iskoriste oni kojima je, u vrtlogu perverzne crnogorske tranzicije, zapalo preduze\u0107e osnovano davne 1934. godine.
\nMustafa CANKA<\/strong><\/a>
\nMonitor<\/strong><\/a>
\n