Pred­lo­že­ni na­crt za­ko­na o Mor­skom do­bru ni­je uskla­đen s in­te­re­si­ma gra­đa­na op­šti­ne Ul­cinj i u svo­jim te­melj­nim od­red­ba­ma, ko­je se ti­ču de­fi­ni­ci­je poj­ma mor­sko do­bro, utvr­đi­va­nja gra­ni­ca, zo­ne za­hva­ta i svo­jin­skih rje­še­nja, ne nu­di rje­še­nja ko­ja se bit­no raz­li­ku­ju od va­že­ćeg za­ko­na, po­ru­če­no je sa okru­glog sto­la „Tran­spa­rent­no upra­vlja­nje oba­lom – Za­jed­no pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je” ko­ji je ju­če u or­ga­ni­za­ci­ji NVO Mo­gul odr­žan u ho­te­lu Dol­ci­no. Na sku­pu su uče­stvo­va­li pred­stav­ni­ci lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve Ul­ci­nja i Her­ceg No­vog, NVO sek­to­ra, po­li­tič­kih par­ti­ja, JPMD, Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma. Mo­de­ra­tor sku­pa, iz­vr­šni di­rek­tor Mo­gu­la Dže­mal Pe­ro­vić ka­zao je da je cilj sa­stan­ka da se kroz di­ja­log svih re­le­vant­nih dru­štve­nih či­ni­la­ca do­đe do rje­še­nja ko­ja bi bi­la in­vol­vi­ra­na u po­me­nu­ti za­kon i či­me bi se obez­bi­je­di­la za­šti­ta in­te­re­sa op­šti­ne, od­no­sno gra­đa­na Ul­ci­nja.
– Dvi­je de­ce­ni­je go­vo­ri­mo o dis­kri­mi­na­ci­ji Ul­ci­nja od stra­ne Mor­skog do­bra. Usvo­ji­li smo ve­li­ki broj za­klju­ča­ka i upu­ti­li zna­ča­jan broj pri­mjed­bi, još od usva­ja­nja pla­na po­seb­ne na­mje­ne za mor­sko do­bro 2006. go­di­ne. To je či­ni­la i SO Ul­cinj i sma­tra­mo da je sa­da, ka­da je zbog ve­li­kog bro­ja pri­mjed­bi na na­crt za­ko­na o mor­skom do­bru for­mi­ra­na po­seb­na rad­na gru­pa, pra­vi tre­nu­tak da još jed­nom ana­li­zi­ra­mo pred­lo­že­na rje­še­nja i upu­ti­mo na­še pri­mjed­be – ka­zao je Pe­ro­vić.
Pred­sjed­nik op­šti­ne Na­zif Cun­gu is­ta­kao je da je oči­gled­no da Ul­ci­nja­ni ne mo­gu bi­ti za­do­volj­ni dvo­de­ce­nij­skom im­ple­men­ta­ci­jom po­sto­je­ćeg za­ko­na i da pred­log no­vog za­ko­na zah­ti­je­va sve­o­bu­hat­nu ana­li­zu ka­ko bi se pro­mi­je­ni­le od­red­be ko­je ni­je­su do­bre.
– Pr­ven­stve­no mi­slim na li­ni­ju za­hva­ta ko­ja, po na­šem mi­šlje­nju, ne tre­ba da bu­de ve­ća od šest me­ta­ra. Sa­da ima­mo pri­li­ku da to is­pra­vi­mo. Ima­mo pet po­sla­ni­ka iz Ul­ci­nja, iz raz­li­či­tih par­ti­ja, i uvje­ren sam da će oni gla­sa­ti za za­ključ­ke ko­je smo usvo­ji­li na Skup­šti­ni – na­gla­sio je Cun­gu.
Go­vo­re­ći o ulo­zi lo­kal­nih upra­va i ci­vil­nog sek­to­ra u pla­ni­ra­nju i upra­vlja­nju u zo­ni mor­skog do­bra, pred­sjed­nik SO Her­ceg No­vi Da­ni­je­la Đu­ro­vić iz­ni­je­la je za­pa­ža­nje da je jed­nom od­red­bom do­ku­men­ta, ko­ji je u fa­zi na­cr­ta, ugro­že­no pra­vo vla­sni­ka imo­vi­ne u za­hva­tu te­ri­to­ri­je ko­jom upra­vlja JPMD. Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, jed­na od od­red­bi pred­vi­đa da se pri­vat­nim vla­sni­ci­ma u po­ja­su mor­skog do­bra, što je po­seb­no iz­ra­že­no u Ul­ci­nju, ne omo­gu­ća­va pre­nos pra­va na na­sled­ni­ke.
– To je kod nas u Her­ceg No­vom iza­za­va­lo pro­te­ste struč­ne jav­no­sti. Da­kle, pi­ta­nje na­sle­đi­va­nja ni­je de­fi­ni­sa­no do kra­ja, od­no­sno mo­že se tu­ma­či­ti da ne­ma­ju pra­vo na­sle­đi­va­nja već da to po­sli­je smr­ti po­sta­je prak­tič­no dr­žav­na imo­vi­na – po­ja­sni­la je Đu­ro­vi­će­va.
Po­sla­nik Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Dri­tan Aba­zo­vić mi­šlje­nja je da je pre­dog no­vog za­ko­na o mor­skom do­bru ko­ji je tre­ba­lo da uđe u skup­štin­sku pro­ce­du­ru kon­ti­nu­i­tet lo­še po­li­ti­ke mor­skog do­bra i dis­kri­mi­na­tor­ske po­li­ti­ke Vla­de.
– On ne­ma za cilj da do­ne­se bi­lo ka­kva po­bolj­ša­nja ne­go je u stva­ri cilj da se kroz ko­zme­tič­ke pro­mje­ne, ko­je ni­je­su su­štin­skog ka­rak­te­ra, do­bi­je za­kon ko­ji će ne­sme­ta­no da na­sta­vi s dis­kri­mi­na­ci­jom i ubu­du­će. To je to­tal­no ne­pri­hva­tlji­vo i za nas i za sve dru­ge op­šti­ne. Ul­cinj je u naj­go­roj si­tu­a­ci­ji, ali mo­ra­mo svi u front ka­ko bi­smo pro­na­šli naj­bo­lja rje­še­nja. Ne­ma­mo mi ni­šta pro­tiv mor­skog do­bra, ali ne­ko od 1992. go­di­ne na ne­za­ko­nit na­čin dr­ži to­li­ku te­ri­to­ri­ju u rop­stvu i sa­da se prav­da ka­ko će ubu­du­će 50 od­sto sred­sta­va da­va­ti op­šti­na­ma, što je u naj­ma­nju ru­ku ne­pri­mje­re­no i ne­ko­rekt­no. Za ne­što što je naš re­surs ho­će da im ka­že­mo hva­la. S ova­kvim za­kon­skim rje­še­nji­ma i jav­nom ras­pra­vom to se ne mo­že – po­ru­čio je Aba­zo­vić. Po­sla­nik SNP-a iz Her­ceg No­vog Ob­rad Goj­ko­vić us­tvr­dio je da se na pred­lo­že­ni na­crt za­ko­na ne mo­že dje­lo­va­ti amand­man­ski jer je, ka­ko je na­gla­sio, duh za­ko­na pot­pu­no pro­ma­šen.
– Opet su mar­gi­na­li­zo­va­ni lo­kal­na upra­va i lo­kal­ne skup­šti­ne ko­je su glas na­ro­da. One tre­ba da bu­du kon­sul­to­va­ne vi­še ne­go iz­vr­šna vlast, jer ta­mo sje­de od­bor­ni­ci i oni su di­rekt­no bi­ra­ni na iz­bo­ri­ma – re­kao je Goj­ko­vić.
Za ru­ko­vo­di­o­ca Slu­žbe za iz­grad­nju mor­skog do­bra Raj­ka Mi­ho­vi­ća te­me po­put sta­rog i na­cr­ta no­vog za­ko­na, od­no­sno raz­gra­ni­če­nja mor­skog do­bra su par eks­e­lans po­li­tič­ka pi­ta­nja.
– Ne bih za­la­zio u po­li­ti­ku, ali mo­je mi­šlje­nje je da je te­za o dis­kri­mi­na­ci­ji pot­pu­no ne­pri­hva­tlji­va. Tvr­dim da to ni­je ta­ko, ali pri­hva­tam da se vi ne osje­ća­te do­bro ka­da je u pi­ta­nju Za­kon o mor­skom do­bru. To je va­še le­gi­tim­no pra­vo i mo­ja je­di­na za­mjer­ka je što za 20 go­di­na ni­je­ste ozbilj­no ra­di­li da te va­še že­lje re­a­li­zu­je­te. Pri­ča­lo se do­sta, ali se ma­lo ura­di­lo – re­kao je Mi­ho­vić.

Ma­lo­vić: Za­stu­pa­mo dr­žav­ni in­te­res

Po­moć­nik di­rek­to­ra JPMD Raj­ko Ma­lo­vić ka­zao je da to pred­u­ze­će upra­vlja imo­vi­nom u ime dr­ža­ve kod ko­je su svi pro­gra­mi i pla­no­vi.
– Mi ov­dje ne za­stu­pa­mo ni­ka­kve lič­ne in­te­re­se već dr­žav­ne. Ima­te le­gi­tim­no pra­vo da iz­ne­se­te sve pri­mjed­be. O gra­ni­ca­ma ne že­li­mo da pri­ča­mo, jer to ni­je pi­ta­nje za nas. Daj­te pred­lo­ge u par­la­men­tu i struč­nim ko­mi­si­ja­ma ko­je se ba­ve ti­me, jer mi kao la­i­ci ne­ma­mo pra­vo da go­vo­ri­mo o ta­ko ozbilj­nim stva­ri­ma kao što je gra­ni­ca, u jed­nom di­je­lu i dr­žav­na. Svoj dio po­sla ra­di­mo tran­spa­rent­no i po za­htje­vu smo do­sta­vi­li ogro­man broj do­ku­me­na­ta iz obla­sti na­šeg po­slo­va­nja – ob­ja­snio je Ma­lo­vić. On je de­man­to­vao na­vo­de da se ze­mlji­šte u zo­ni mor­skog do­bra ne mo­že pre­ni­je­ti u na­sled­stvo.

Gra­ni­ca pa­u­šal­no po­vu­če­na

Po­sla­nik For­ce u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re Gen­ci Ni­man­be­gu sma­tra da ovaj za­kon ni­je isti za sve i da se ne pri­mje­nju­je jed­na­ko pre­ma svi­ma.
– Ul­cinj je dis­kri­mi­ni­san. Gra­ni­ca je pa­u­šal­no po­vu­če­na, a to po­tvr­đu­ju i ak­tiv­no­sti iz 1996. go­di­ne ka­da je ma­sli­na­da tre­ba­lo da uđe u zo­nu mor­skog do­bra. To je ak­ci­jom gra­đa­na i NVO sek­to­ra spri­je­če­no i gra­ni­ca je u sa­da­šnjim okvi­ri­ma. Je­dan od do­ka­za da je gra­ni­ca ne­le­gal­no od­re­đe­na je­ste i taj da je biv­ši mi­ni­star tu­ri­zma Pre­drag Se­ku­lić na mo­je po­sla­nič­ko pi­ta­nje ko­je se od­no­si­lo na us­po­sta­vlja­nje gra­ni­ce od­go­vo­rio da je ona usta­no­vlje­na 2007. go­di­ne pla­nom po­seb­ne na­mje­ne. Zna­či, 15 go­di­na ona ni­je usta­no­vlje­na ka­ko za­kon na­la­že i ni­je pro­šla skup­štin­sku pro­ce­du­ru – ob­ja­snio je Ni­man­be­gu.

 

Izvor: DAN