UL­CINj – Na­se­lje Kru­če, u ko­me je na­kon obil­nih pa­da­vi­na pri­je de­se­tak da­na pro­ra­di­lo ne­za­pam­će­no kli­zi­šte, još uvi­jek je ne­sta­bil­no pod­ruč­je u ko­me je ba­rem za­sad nor­ma­lan ži­vot prak­tič­no ne­mo­guć. U to se uvje­ri­la i eki­pa „Da­na“ ko­ja je ju­če po­sje­ti­la ne­ka­da vr­lo ak­trak­tiv­nu vi­kend lo­ka­ci­ju na sa­moj gra­ni­ci iz­me­đu op­šti­na Bar i Ul­cinj. Mje­sto na ko­me su se, ko­li­ko do ju­če, nu­di­le na pro­da­ju atrak­tiv­ne ku­će i i vi­le sa­da je sa­bla­sno pu­sto. Na sa­mom ula­zu u na­se­lje put je po­to­nuo sko­ro dva me­tra, a po­sta­vlje­na po­li­cij­ska tra­ka opo­mi­nje je da je da­lje kre­ta­nje za­bra­nje­no i mo­že bi­ti opa­sno. Za­što, vi­dlji­vo je već na­kon pr­vih de­se­tak me­ta­ra. Po­to­nu­le uli­ce po ne­ko­li­ko me­ta­ra, uru­še­ne ku­će i ba­ze­ni, ogrom­ni i du­bo­ki kra­te­ri svje­do­če o stra­ho­vi­tom po­mje­ra­nju tla. Ve­li­ka je sre­ća da u mo­men­tu ka­da je obil­na ki­ša po­kre­nu­la ero­zi­ju tla ni­ko ni­je po­vri­je­đen, ali je ma­te­ri­jal­na šte­ta ogrom­na i tre­ba­će do­sta vre­me­na da se pro­cje­ni. Mno­gi objek­ti ni­su vi­še za sta­no­va­nje. Iako ni­su sru­še­ni na­kri­vlje­ni su i prak­tič­no je u nji­ma ne­mo­gu­će bo­ra­vi­ti.
Dok ho­da­mo pu­stim uli­ca­ma ću­ti­mo, i u ne­vje­ri­ci gle­da­mo. Tu­rob­nu ti­ši­nu re­me­ti sa­mo zvuk fo­to­a­pa­ra­ta ko­le­ge Sr­đa­na Bo­lje­vi­ća, ko­ji je pa­žlji­vo bi­lje­ži ka­ta­stro­fal­ne raz­mje­re ero­zi­je, ko­ja je pot­pu­no ili ozbilj­no ošte­ti­la naj­ma­nje de­se­tak ku­ća, a još tri­de­se­tak ih je u opa­sno­sti. Či­tav je­dan po­jas kli­zi pre­ma mo­ru.
Ta­man ka­da smo se spre­ma­li da na­pu­sti­mo na­se­lje, za­ču­li smo gla­so­ve i na sa­mom kra­ju kli­zi­šta ko­je je za­ha­va­ti­lo oko 200 du­žnih me­ta­ra pro­sto­ra, pri­mje­ću­je­mo ne­ko­li­ko mje­šta­na, ko­ji su iz­vo­di­li ra­do­ve na jed­nom od mno­gih sru­še­nih obje­ka­ta. Po­ma­lo iz­ne­na­đe­ni ka­da su nas pri­mje­ti­li, pi­ta­ju je­smo li iz lo­ka­l­ne upra­ve, ili smo no­vi­na­ri.
– No­vi­na­ri smo, go­to­vo uglas od­go­va­ra­mo.
– Sla­bo nas ko obi­la­zi, ka­že nam sta­ri­ji čo­vjek do­da­ju­ći da se zo­ve Mir­ko Ku­zman i da je iz No­vog Sa­da.
– Ovo je mo­ja vi­ken­di­ca. Ošte­će­na je u kli­zi­štu pa smo evo po­če­li da pone­što po­pra­vlja­mo. Ar­mi­ra­mo je­dan zid da učvr­sti­mo obje­kat ko­li­ko je i ako je mo­gu­će. A šta dru­go da ra­di­mo. Mo­ra­mo sa­mi, ka­da ni­ko­ga ne­ma da nam po­mog­ne. Bi­li su op­šti­na­ri, ob­i­šli na­se­lje ne­što fotografisali i oti­šli. Re­kli nam sa­mo da ni­je bez­bjed­no da ov­dje bo­ra­vi­mo. Jed­nu noć ov­dje ni­smo spa­va­li, ali smo se opet vra­ti­li. Ne mo­že­mo sve ovo što smo go­di­na­ma sti­ca­li i gra­di­li tek ta­ko da osta­vi­mo. Da nam ba­rem ho­će pu­te­ve po­pra­vi­ti. Lju­di bi se vra­ti­li da spa­sa­va­ju što se spa­si­ti mo­že – pri­ča Ku­zman, i pod­sje­ća da su mje­šta­ni svo­je­vre­me­no sa­mi pra­vi­li pu­te­ve i do­vo­di­li stru­ju. Nje­go­va su­pru­ga Ne­ven­ka pri­sta­je da nam po­ka­že ošte­će­ne ku­će u kom­ši­li­ku. Ob­ja­šnja­va nam gdje se šta na­la­zi­lo i ka­ko je iz­gle­da­lo pri­je ak­ti­vi­ra­nja kli­zi­šta. Ka­že da se još uvi­jek pla­ši po­nov­nog kli­za­nja tla.
– Kad vi­di­te ku­ću ko­ja se na­kri­vi­la i kra­te­re na sve stra­ne, ni­je sve­jed­no za­no­ći­ti ov­dje. Ipak, na­vi­ka­va­mo se ne­ka­ko. Isti­na ima lju­di ko­ji nas zo­vu da pre­no­ći­mo kod njih. Po­li­ca­jac Mir­sad Ka­ra­sta­no­vić sta­lo nam nu­di smje­štaj. Kod nje­ga smo i bo­ra­vi­li pr­vu noć ka­da je bi­lo naj­stra­šni­je. Ipak, od­lu­či­li smo da bu­de­mo ov­dje pa šta nam Bog da – ka­že Ne­ven­ka.
U raz­go­vor se uklju­ču­je i Sa­vo Dri­nić, ta­ko­đe iz No­vog Sa­da. Do­šao je da po­mog­ne kom­ši­ja­ma. Iako već u go­di­na­ma, za­su­kao je ru­ka­ve i ša­lu­je no­vi zid, jer je sta­ri ne­pred­vi­di­va pri­rod­na si­la u tre­nu sru­ši­la pri­je ne­dje­lju da­na. Dok od­la­že alat po­ka­zu­je nam svo­ju vi­ken­di­cu ko­ja ni­je ošte­će­na.
– Ja sam imao sre­će, ako se na­kon sve­ga što se de­si­lo,to mo­že ta­ko re­ći. Ipak, ni­sam si­gu­ran da li bi ne­ko no­vo po­mje­ra­nje tla za­hva­ti­lo moj obje­kat. Ko to mo­že zna­ti. Sve je pro­kli­za­lo kao na le­du. Pri­je de­se­tak da­na sve je bi­lo u re­du. Bi­lo je do­sta lju­di u ku­ća­ma ali čim se ze­mlji­šte po­kre­nu­lo ve­ći­na ih se sklo­ni­la zbog bez­bjed­no­sti. Ja sam ov­dje tride­se­tak go­di­na i do pri­je dvi­je go­di­ne ni­je bi­lo slič­nih pro­ble­ma. Mno­gi ko­ji ov­dje ima­ju ku­će stal­no nas zo­vu i in­te­re­su­ju se ka­kva je si­tu­a­ci­ja. Ka­žem im da se sta­nje sta­bi­li­zo­va­lo ali ne­ma stru­je, pu­te­vi su u pre­ki­du, a ne­ma ni­ka­kvih na­zna­ka ho­će li nam ne­ko po­mo­ći. Nad­le­žni iz Op­šti­ne ka­žu da sa­da ne mo­gu ni­šta ura­di­ti. Do­đu sa­mo ka­da tre­ba da na­pla­te po­rez – ogor­čen je Dri­nić.
Na na­še pi­ta­nje da li je, ka­da je gra­dio ku­ću, znao da je lo­ka­li­tet Kru­ča po­ten­ci­jal­no ero­ziv­no pod­ruč­je, od­ma­hu­je gla­vom.
– Da sam znao si­gur­no ne bih ni­šta ov­dje gra­dio. Ni­je znao ni­ko u to sam uvje­ren, jer ina­če ne bi ni­klo ovo­li­ko na­se­lje – ka­te­go­ri­čan je Dri­nić.
M.Kne­že­vić

Struč­nja­ci zna­li za kli­zi­šta

Na­se­lje Kru­če po­če­lo je da ni­če još u pro­šlom vi­je­ku. Od­mah na­kon ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne iz­gra­đe­ne su pr­ve vi­ken­di­ce. Ka­ko su go­di­ne pro­la­zi­le nji­hov broj se uve­ća­vao. Mje­šta­ni su, ka­ko sa­zna­je­mo, sa­mi fi­na­si­ra­li grad­nju uli­ca i pri­stup­nih pu­te­va, vo­do­vo­da, kao i uvo­đe­nje elek­trič­ne enr­gi­je. Sve je ra­đe­no bez gra­đe­vin­skih do­zvo­la jer za taj dio op­šti­ne ne po­sto­ji plan­ska do­ku­men­ta­ci­ja. Me­đu­tim, ni­je ja­sno za­što nad­le­žne op­štin­ske vla­sti ta­da ni­su za­u­sta­vi­le ne­do­zvo­lje­nu grad­nju. Pri­je sve­ga zbog či­nje­ni­ce da je na­kon ze­mljo­tre­sa, stu­di­ja ko­ja je ra­đe­na i čak in­kor­po­ri­ra­na u GUP iz 1984. go­di­ne, po­ka­za­la da u tom di­je­lu Op­šti­ne ne tre­ba pla­ni­ra­ti grad­nju upra­vo zbog opa­sno­sti od po­ja­ve kli­zi­šta. Ono što su ta­da utvr­di­li struč­nja­ci do­ne­kle su zna­li i sta­ri­ji Ul­ci­nja­ni. Na tom pod­ruč­ju po­sto­ji do­sta pod­zem­nih vo­da, od ko­jih ne­ke iz­vi­ru u mo­ru is­pod na­se­lja. Ta či­nje­ni­ca po­zna­ta je po­seb­no ri­ba­ri­ma i ro­ni­o­ci­ma.

Đe­ka: Ne mo­že se ni­šta pred­u­ze­ti dok se tlo ne is­pi­ta

Pred­sjed­nik op­šti­ne Fat­mir Đe­ka iz­ja­vio je ju­če za „Dan“ da lo­kal­na upra­va pra­ti si­tu­a­ci­ju u na­se­lju Kru­če ali da ne­će bi­ti ni­ka­kvih in­ter­ven­ci­ja dok se ne oba­vi is­pi­ti­va­nje tla i utvr­di da li je na tom pod­ruč­ju bez­bjed­no iz­vo­đe­nje bi­lo ka­kvih sa­na­ci­o­nih ra­do­va.
– Bi­lo bi neo­zbilj­no da pred­u­zi­ma­mo bi­lo ka­ka­ve rad­nje bez kva­li­tet­ne struč­ne ana­li­ze. Pot­pu­no ra­zu­mi­je­mo po­tre­be lju­di ko­ji ta­mo ima­ju imo­vi­nu ali mo­ra­mo sa­če­ka­ti ri­ječ struč­nja­ka. Na to­me se ra­di, a ka­da bu­de­mo ima­li sve in­for­ma­ci­je mo­ći će­mo ne­što kon­kret­ni­je re­ći. Za­sad smo ob­i­šli to pod­ruč­je i pri­ku­pi­li po­dat­ke o ošte­će­nim objek­ti­ma. Šte­ta je sva­ka­ko ve­li­ka. Sa­vje­tu­jem mje­šta­ni­ma i vla­sni­ci­ma ku­ća da se ne iz­la­žu opa­sno­sti i da ne bo­ra­ve u ošte­će­nim objek­ti­ma. Imo­vi­na je­ste va­žna i vri­jed­na, ali naj­va­žni­ji su ljud­ski ži­vo­ti – po­ru­čio je Đe­ka.

Izvor: DAN

Klizišta ugrožavaju kuće na području Ulcinja

Kruče kod Ulcinja je vikend-naselje od 60-ak kuća, a polovinu je oštetilo klizište, pa su žitelji napustili objekte.

U Crnoj Gori i dalje je za saobraćaj zatvoren dio Jadranske magistrale, jer je na putu Budva – Cetinje, kod mjesta Lapčić, došlo do pucanja asfalta nakon aktiviranja klizišta. Put je oštećen u dužini od 100 metara, a pukotine su duboke više od jednog metra. U opštini Budva kažu da će sanacija trajati nekoliko mjeseci.

Istovremeno, u naselju Kruče kod Ulcinja nevrijeme je prije dva dana aktiviralo klizište, koje je oštetilo 30-ak kuća. Sanacija još nije počela, jer se čekaju rezultati ispitivanja bezbjednosti tla.

Kada se prije četiri godine iz Amerike doselio na jug Crnogorske obale, Aleksandar Ignatenko nije ni slutio da će živjeti na klizištu. Kuća njegovog prvog komšije srušila se nakon što su velike kiše dovele do pucanja tla.

“Mi smo u Božjim rukama. On šta god bude htio uradiće i neće nas pitati. Opasnost jeste velika, ali kako ja to vidim – za sada je iza nas”, kaže Ignatenko.

Polovinu kuća oštetila klizišta

Kruče je vikend-naselje od 60-ak kuća u opštini Ulcinj. Polovinu je oštetilo klizište, a tri porodice koje tu stalno žive napustile su svoje domove.

“Sa problemom klizišta u Kručama vlasnici kuća suočavaju se već godinama. Međutim, ovo je prvi put da je došlo do potpunog uništenja objekata, pa postoje kuće u kojima se više neće moći živjeti”, javlja Al Jazeerina reporterka Milica Marinović.

Objekti nemaju građevinske dozvole, a opština Ulcinj nalazi se na vrhu crnogorske liste po divljoj gradnji, sa 5.000 do 7.000 nelegalnih objekata. Prije sanacije toga područja čekaju se rezultati ispitivanja tla.

“Kao lokalna vlast angažovali smo sve, prekinuta je struja i ovo stanovništvo definitivno ne smije prići dok se ne smiri ovo tlo i državni organi kažu posljednju riječ”, kaže Saubih Mehmeti, šef Komunalne policije u Ulcinju.

“Čim budemo imali izvještaj sa terena i ako je veoma opasno da se ti ljudi iseljavaju, da se rješava taj problem i da vidimo možda može da bude još neko naselje kao Kruče, samo da vidimo u budućnosti kako će da bude”, najavljuje Fatmir Gjeka, predsjednik ulcinjske Opštine.

Ovo je prvi put da je klizište ozbiljnije ugrozilo kuće, ali u doba velikih kiša godinama dolazi do oštećenja magistralnog put između Bara i Ulcinja na ovom području. U posljednju sanaciju, koja još traje, uloženo je pola miliona eura.

Izvor: Al Jazeera