Nama je ja­sno da put­ni po­jas mo­ra po­sto­ja­ti i to ni­je spor­no. Pro­ble­ma­tič­no je ko ga je ka­da i ka­ko utr­dio i iz­u­zeo na na­šu šte­tu. Pro­blem je u to­me što ni­ko ni­je ni znao za to, a ka­mo­li da je imao pri­li­ke da vi­di rje­še­nje, ka­že Vik­tor Ma­ko­vić
Tri­de­se­tak mje­šta­na Mje­sne za­jed­ni­ce Štoj tu­ži­lo je dr­ža­vu Cr­nu Go­ru, od­no­sno Di­rek­ci­ju za sa­o­bra­ćaj zbog to­ga što je rje­še­njem Upra­ve za ne­kret­ni­ne i Ko­mi­si­je za iz­la­ga­nje 1998. go­di­ne kao svo­ji­na dr­ža­ve Cr­ne Go­re upi­sa­na ka­ta­star­ska par­ce­la broj 3538/1, ko­ja pro­la­zi i obu­hva­ta zna­ča­jan dio nji­ho­vih ima­nja. Ta par­ce­la ina­če ob­u­hva­ta put Ve­li­ka pla­ža – Ada Bo­ja­na sa put­nim za­štit­nim po­ja­som od ukup­no 30 me­ta­ra za ko­ji Što­ja­ni tvr­de da je ne­za­ko­ni­to utvr­đen, jer je bez op­štin­ske od­lu­ke o eks­pro­pri­ja­ci­ji za­mlji­šta, bez ika­ka­ve na­dok­na­de i bez zna­nja vla­sni­ka pri­vat­na imo­vi­na pro­gla­še­na put­nim po­ja­som. U tu­žbi ko­ju je po ovla­šće­nju mje­šta­na pri­pre­mio advo­ka­ta Ljo­ro Mar­kić tra­ži se da se utvr­di pra­vo svo­ji­ne i na­dok­na­di šte­ta i na­vo­di „da su tu­ži­o­ci vla­sni­ci ne­kre­ta­ni­na kroz ko­je je pro­šao put Ul­cinj – Ada, te da su pri­li­kom pri­prem­nih ra­do­va za za iz­grad­nju pu­ta nad­le­žne slu­žbe usta­no­vi­le da na­ve­de­ni put i put­ni po­jas ve­ćim di­je­lom za­hva­ta svo­ji­nu pri­vat­nih vla­sni­ka, zbog če­ga su po­kre­nu­li po­stu­pak eks­pro­pri­ja­ci­je ko­ji ni­ka­da ni­je okon­čan“.
– Na­kon iz­grad­nje pu­ta ela­bo­rat ko­ji je pri­pre­mljen za eks­pr­o­pri­ja­ci­ju je ne­či­jom gre­škom u ka­ta­stru spro­ve­den kao da je vr­še­na eks­pro­pri­ja­ci­ja, te su po­vr­ši­ne ne­kret­ni­na tu­ži­la­ca uma­nje­ne i to neo­sno­va­no za po­vr­ši­nu, ko­li­ko bi za­hva­tao put­ni po­jas. Pri­li­kom uma­nje­nja po­vr­ši­na ni­ko­me od tu­ži­la­ca ni­je do­ni­jet akt o od­u­zi­ma­nju ni­ti rje­še­nje o eks­pro­pri­ja­ci­ji zbog če­ga tu­ži­o­ci ni­su po­mje­ri­li ogra­de do kra­ja put­nog po­ja­sa već su i da­lje u fi­zič­kom po­sje­du spor­nih ne­po­kret­no­sti sem di­je­la ko­ji za­hva­ta put, od­no­sno ko­lo­voz. To je slu­čaj­no ot­krio je­dan od tu­ži­o­ca o če­mu je oba­vi­je­stio i osta­le – na­vo­di se u tu­žbi advo­kat Mar­kić.
Da­lje se do­da­je da se dio ze­mlji­šta ko­je po­tra­žu­ju tu­ži­o­ci sa­da vo­di na tu­že­ne,a li je upis izvšen ne­za­ko­ni­to jer ne­ma ni jed­nog va­lja­nog za­kon­skog osno­va o pre­la­zu sa pri­vat­ne na dr­žav­nu svo­ji­nu.
– Da­kle, ovo ze­mlji­šte ni­je eks­pro­pri­sa­no ili na dru­gi na­čin od­u­ze­to ra­ni­jim vla­sni­ci­ma. Pre­ma Za­ko­nu o o svo­jin­sko prav­nim od­no­si­ma Cr­ne Go­re pred­vi­đe­no je da se pra­vo svo­ji­ne sti­če na osno­vu za­ko­na, prav­nog po­sla ili na­sli­je­đi­va­njem. U ovom kon­kret­nom slu­ča­ju ni­je is­pu­njen ni je­dan uslov za sti­ca­nje pra­va, ka­ko je pred­vi­đe­no za­ko­nom, te je svo­ji­na na tu­že­nu pre­šla bez prav­nog osno­va – kon­sta­tu­je se u tu­žbi. Tu­žbe­ni za­htjev pot­pi­sa­le su po­ro­di­ce De­lić, Ru­do­vić, Ma­ko­vić, Mi­lić, Ge­caj, Đo­no­vić, Ele­zo­vić, Iva­no­vić, Škre­lja, Ja­ku­po­vić, Jo­va­no­vić, Ra­do­njić, Lu­ko­lić i Ga­ši.
Pod­sje­ti­mo, mje­šta­ni su se pro­šle go­di­ne obra­ti­li tu­ži­la­štvu za­htje­va­ju­ći da se utvr­di na ko­ji su na­čin osta­li bez vri­jed­ne imo­vi­ne u isto­i­me­nom na­se­lju uz ma­gi­stral­ni put, ali su do­bi­li od­go­vor da ne­ma osno­va za po­kre­ta­nje kri­vič­nog po­stup­ka pro­tiv bi­lo kog li­ca za bi­lo ko­je dje­lo ko­je se go­di­ni po slu­žbe­noj du­žno­sti. Pi­sa­li su i Vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu Ivi­ci Stan­ko­vi­ću i tra­ži­li da se utvr­di od­go­vor­nost dr­žav­nih or­ga­na i imo­vi­na vra­ti u pr­vo­bit­no sta­nje.
Pred­sjed­nik MZ Štoj Vik­tor Ma­ko­vić, ko­ji je je­dan od ošte­će­nih u ovo slu­ča­ju, ju­če ni­je bio do­stu­pan za ko­men­tar.
Pod­sje­ti­mo, on je pro­šle go­di­ne „Da­nu” sa­op­štio da je u pi­ta­nju ve­li­ka imo­vi­na mno­go­broj­nih vla­sni­ka, „mo­žda oko 100 hi­lja­da kva­dra­ta, jer se ra­di o di­je­lu pu­ta od ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra i broj­nim ima­nji­ma sa jed­ne i dru­ge stra­ne ko­lo­vo­za“.
– Na­ma je ja­sno da put­ni po­jas mo­ra po­sto­ja­ti i to ni­je spor­no. Pro­ble­ma­tič­no je ko ga je ka­da i ka­ko utr­dio i iz­u­zeo na na­šu šte­tu. Pro­blem je u to­me što ni­ko ni­je ni znao za to, a ka­mo­li da je imao pri­li­ke da vi­di rje­še­nje. Da su zna­li ošte­će­ni bi se si­gur­no ža­li­li jer je u pi­ta­nju po 15 me­ta­ra sa jed­ne i dru­ge stra­ne pu­ta. Da­kle, taj po­jas je du­bo­ko ušao u pri­vat­nu imo­vi­nu, a da lju­di o to­me ni­su ima­li poj­ma – re­kao je ta­da Ma­ko­vić.
Put pre­ma Adi Bo­ja­ni iz­gra­đen dav­no ali ni­je od­mah utvr­đen put­ni po­jas. Put je ši­rok šest do se­dam me­ta­ra i pre­ma po­da­ci­ma Upra­ve za ne­kret­ni­ne sa put­nim po­ja­snom ob­u­hva­ta 243.631 me­ta­ra kva­dra­ta­nih. Pre­ma po­da­ci­ma iz Upra­ve za ne­kret­ni­ne na rje­še­nje Ko­mi­si­je za iz­la­ga­nje ko­je je do­ni­je­to 1998. go­di­ne pod bro­jem 05 -339-08, ni­je bi­lo žal­bi stran­ka ko­je su ima­le pra­vo da ga tu­žbom ospo­re.
M.Kne­že­vić

Mje­šta­ni nu­di­li kom­pro­mis

Mje­šta­ni Što­ja nu­di­li su pro­šle go­di­ne kom­pro­mi­sno rje­še­nje ka­ko bi se iz­bje­gao even­tu­al­ni sud­ski spor i tr­ško­vi po tom osno­vu.
– Uko­li­ko po­sto­ji do­bra vo­lja nad­le­žnih, mi­slim da ovo mo­že­mo da rje­ši­mo na obo­stra­no za­do­volj­stvo. Svi mi ko­ji smo ošte­će­ni sprem­ni smo da se od­rek­ne­mo di­je­la imo­vi­ne i pot­pi­še­mo da je po­kla­nja­mo za po­me­nu­ti po­jas. Ali sva­ka­ko ne mo­že­mo pri­sta­ti na po 15 me­ta­ra eks­pro­pri­ja­ci­je, sa li­je­ve i de­sne stra­ne pu­ta – ka­zao je ta­da pred­sjed­nik MZ Vik­tor Ma­ko­vić.
Pre­ma Za­ko­nu o pu­te­vi­ma put­ni po­jas je ze­mlji­šta sa obje stra­ne pu­ta, a či­ja ši­ri­na van na­se­lja za auto­pu­te­ve, ma­gi­stral­ne i re­gi­o­nal­ne pu­te­ve iz­no­si naj­ma­nje dva me­tra, a za lo­kal­ne pu­te­ve je­dan me­tar, ra­ču­na­ju­ći od li­ni­je ko­ju či­ne kraj­nje tač­ke po­preč­nih pro­fi­la pu­ta (od spolj­ne ivi­ce usje­ka i no­ži­ce na­si­pa, ako ne po­sto­ji ja­rak).

Izvor: DAN