Nije ovo Dubai
PODGORICA – Crna Gora je ekološka država, a Vlada je kroz brojne dokumente pokazala volju da razvija ekološku državu na principima održivosti, ali situacija na terenu nije adekvatna onome ”na papiru”.
Postoje brojna, jasna i svakodnevna narušavanja životne sredine i nepoštovanja principa održivog razvoja, upozorio je ju?e šef vladine Kancelarije za održivi razvoj Ljubiša Perovi?.
On je ukazao i na ?injenicu da izvještaj Ekonomske komisije UN-a za Evropu, koji je Vlada usvojila, konstatuje tako?e da stanje životne sredine u Crnoj Gori nije dobro i da postoji veliki jaz izme?u proklamovanih odluka i dokumenata i njihove implementacije.
Perovi? je kao ilustraciju negativnih trendova u životnoj sredini Crne Gore naveo viziju Velike plaže u Ulcinju koju nudi ma?arska kompanija ”Trigranit”, kojom je predvi?en veliki broj solitera na obali i duž rijeke Bojane.
– Crnoj Gori se u posljednje vrijeme nude razli?iti modeli uzora razvoja, pri ?emu prednja?i primjer Dubaija, koji se u našoj razvojnoj praksi prihvata prili?no nekriti?ki – ocijenio je on i dodao da je naša zemlja jedinstvena i specifi?na i da zato treba mudro i samostalno da odlu?i o razvoju koji podrazumijeva prosperitet za sadašnje, ali i za budu?e generacije.
Perovi? je kategori?an da Crna Gora treba da bude uzor za druge.
– Nijesam siguran da je sje?a maslina i gradnja desetina hiljada stanova na pre?ašnjim vinogradima, te nastajanje urbane pustinje na?in da se do?e do tog cilja – upozorio je on.
Ju?e je u Podgorici organizovana konferencija ”Nacionalna strategija održivog razvoja nacionalni parkovi i zašti?ena podru?ja u Crnoj Gori – izazov za prostorno planiranje”, koju je organizovala vladina Kancelarija za održivi razvoj u saradnji s Austrijsko-crnogorskim partnerstvom za Bjelasicu i Komove, Austrijskom razvojnom agencijom i GTZ-om. Ministar turizma i zaštite životne sredine Predrag Nenezi? rekao je da strateško opredjeljenje Crne Gore podrazvumjeva razvoj uskla?en s potrebama o?uvanja prirodnih ekosistema.
On je objasnio da ?e u narednom periodu aktivnosti Ministarstva biti usmjerene na zaštitu i valorizaciju podru?ja predvi?enih za zaštitu prostornim planom Crne Gore do 2020. godine.
Direktor Kancelarije za jugoisto?nu Evropu Svjetske unije za zaštitu prirode Jorg Loman ocijenio je da nematerijalnu vrijednost prirode koja je velika po svaku cijenu treba sa?uvati za generacije koje dolaze.
Predstavnik NVO Euronatura Martin Šnajder istako je da ne vidi da se u Crnoj Gori dovoljno radi na valorizaciji zašti?enih podru?ja i podsjetio da se razvoj turizma i regionalni razvoj baziraju upravo na zašti?enim podru?jima.
Direktor Zavoda za zaštitu prirode Zlatko Buli? rekao je da zašti?ena podru?ja treba posmatrati kao faktor, a ne ko?nicu razvoja.
– Zašti?ena podru?ja su oslonac da se raspoloživi kapaciteti na najbolji na?in iskoriste – rekao je on.
I. F. R.

Krak od Boljih sestara do ?urmana u maju
BUDVA – Gradnja regionalnog vodovoda za Crnogorsko primorje po?e?e krajem marta, na dionici dugoj 26 kilometara od ?urmana, preko Petrovca do Budve, najavio je ju?e za Republiku direktor JP ”Regionalni vodovod” Zoran Bošnjak. – Nakon tenderske procedure završene prošlog petka i odobrenja Evropske banke za obnovu i razvoj za tu dokumentaciju, sklopili smo prvi ugovor za realizaciju projekta regionalnog vodovoda za Crnogorsko primorje za dionicu od Petrovca do Budve. Vodovod za taj dio gradi?e preduze?e ”Integral” iz Banja Luke – rekao je Bošnjak, objašnjavaju?i da ?e vodovod za tih prvih 26 kilometara koštati 14 miliona i 500 hiljada eura, bez PDV-a i carine. Radovi, kako je naveo, moraju biti završeni za 15 mjeseci, to jest zaklju?no s junom 2009. godine. U toku ljeta, pojašnjava on, radovi ?e biti prekinuti zbog turisti?ke sezone i opet biti nastavljeni po njenom okon?anju. – Na ostatak dionice regionalnog vodovoda, odnosno na njegov kontinentalni dio od Boljih sestara do ?urmana i na južni dio od ?urmana do Bara dobijena je saglasnost Svjetske banke koja ?e ga, uz crnogorsku Vladu i ”Regionalni vodovod”, finansirati. Po?etak radova na tom dijelu vodovoda o?ekuje se krajem aprila ili po?etkom maja – kazao je Bošnjak. Rok da do ljeta 2010. godine Bar, Budva, Tivat i Kotor dobiju nove koli?ine vode bi?e forsiran, kategori?an je Bošnjak, dok ?e Ulcinj i Herceg Novi vodovod dobiti do kraja 2010. Fond za razvoj Crne Gore finansiranjem ?e doprinijeti da regionalni sistem vodosnabdijevanja za Crnogorsko primorje bude završen u planiranom roku, pa je ju?e potpisan sporazum tog preduze?a s ”Regionalnim vodovodom”. Kako su objasnili u Fondu, njime se precizira da ?e Fond obezbijediti 5,4 miliona eura za taj strateški važan projekat, od ?ije se realizacije o?ekuje višestruki efekat na crnogorsku ekonomiju.

S. Vuk?evi?

www.republika.cg.yu