Duša me boli, molio sam se Bogu da preživi
Ispoštovali smo njihovu odluku da ne budemo na sahrani. Volio bih da budem dio te porodice
Uz porodicu i terapiju koju primam ku?i, pokušavam da zaboravim na bol, udes, stravi?ne slike i sve što se potom desilo. I ja sam bio gubitnik u životu, izgubio sam brata i mnogo dragih prijatelja koje sam volio. Doživio sam i da umre osoba koja je zajedno sa mnom bila u?esnik saobra?ajne nesre?e, kazao je, u ekskluzivnom razgovoru za ”Reviju D”, neposredno nakon izlaska iz bolnice, folk pjeva? Šako Polumenta, koji je nedavno pravim ?udom preživio tešku saobra?ajnu nesre?u u blizini Ulcinja. U tom udesu teško je povrije?en taksista Džemal Ješevi?, koji je u me?uvremenu podlegao povredama.
-Tri dana sam bio u bolnici u Baru i ?etiri u Klini?kom centru Crne Gore u Podgorici. Izašao sam na svoju ruku. Moram da zahvalim ljekarima u Baru i Podgorici za trud i pažnju koju su mi ukazali u najtežim trenucima, kaže Šako.
Insistirao je da iza?e iz bolnice, jer više, kako kaže, nije mogao da izdrži sav taj pritisak, gužvu, jauke koji su se ?uli na sve strane.
-Dva rebra su mi napukla, pršljenovi povrije?eni, od udara je došlo do gr?enja miši?a vrata, zadobio sam udarce u noge i u grudi volanom, povrede glave… Sve to nekako može da se izdrži, ali ne mogu normalno da dišem, jer osje?am stravi?nu bol u grudima. Teže od svega su slike udesa koje mi konstantno naviru u sje?anje. Kako voza?, nikad u životu ranije nijesam doživio saobra?ajni udes. Nikad dosad nijesam gledao smrti u o?i, za par sekundi kroz glavu mi je prošlo ?itavo djetinjstvo, mladost, sve što sam proživio svih ovih godina. I mojoj djeci, supruzi, prijateljima, majci, ocu sve ovo pri?injava veliku bol. ?uo sam da je preminuo dobar, pošten i porodi?an ?ovjek. U grlu mi je gr? od bola, još sam pod terpaijom, primam infuziju, pijem antibiotike. Treba da podignemo glavu gore i da krenemo naprijed, i moja i njegova porodica, kaže Polumenta glasom punim tuge.
Preko prijatelja u Ulcinju pokušao je, kaže, da ostvari kontakt s porodicom pokojnika.
-Nijesam tih dana mogao da iza?em iz bolnice, ali je u Baru bili moja porodica, majka, otac, pobratim, kum. I prije toga su moj otac i sestra Azra u Ulcinju razgovarali s njegovim bratom Šabanom. I oni su pitali su za mene, a svi smo se molili Bogu da Džemal preživi, jer je tri dana bio u komi. Kad sam ?uo da je otišao na drugi svijet, neka mu je laka crna zemlja, ponedjeljak je bio, to mi je jako teško palo, živio sam u nadi i stalno se molio Bogu da ostane živ. Kad sam saznao da je preminuo, odmah sam zvao brata i oca da do?u. Preko prijatelja smo pokušali da ostvarimo kontakt s njegovom porodicom, da moji do?u na sahranu. Me?utim, dobili smo odgovor da pokojnikova porodica i rodbina koja je, Bogu hvala, jako brojna želi da sahrani pokojnika u krugu porodice. Smatrali su da ne bi bilo dobro da budemo na sahrani. Pokuša?u ovih dana da stupim u kontakt s njima. Nijednu ružnu rije? s njihove strane nijesam ?uo… Ispoštovali smo njihovu odluku da ne budemo na sahrani. Volio bih da budem dio te porodice. Volio bih da se pojavim u njihovoj ku?i i da, ako postoji mogu?nost, vidim kako žive, da im li?no kažem da se na mene mogu osloniti, da podijelim bol s njima. Ovo nije prazna pri?a, jer su svi moji kontakti u životu trajni. Ako preko mojih prijatelja ne uspijem da ostvarim kontakt s pokojnikovom porodicom, sam ?u oti?i i pokucati na njihova vrata. Volio bih da moje dijete može sjedi s njegovom djecom, da možemo da se pogledamo u o?i, kazao je šako Polumenta.
P.Dabanovi?
Izvor / Revija D