Evo će druga godina od kad je Nikola Racković objavio svoje kapitalno delo LEKSIKON CRNOGORSKE KULTURE, a do danas ne znamo da je ma ko rekao o ovom tako značajnom izdanju ni jednu jedinu reč. Pa ni naši Ulcinjani, koji su tako svestrano pretstavljeni tu, za što su trebali da izjave autoru bar formalnu zahvalnost, ako ne i nešto više.

Evo lista Ulcinjana, koji su pretstavljeni u ovom LEKSIKONU njihovim enciklopedijski sažetim biografijama:

Adžemović Hajdar, Balšić Jelena (Hrebeljanović), Budeč Stanislava, Bulatović Ibrijski Ljubomir, Burović Kaplan, Demirović Idriz, Ðurišić Rajko, Gazivoda Mihailo, Goga Rudi, Gojnić Gojko, Gojnić Vlado, Goranović Maksim, Hadžibrahimović Maksut, Hajduković Dragan, Ivelić Mitar, Janković Janko, Jovović Božidar, Kajević Andrija, Kosanović Savo, Luka Ulcinjanin, Ljumović Zdravko, Mirović Miodrag, Nikezić Biljalj, Nikezić Ćazim, Nikolaidis Andrej, Nikolaidis Jovan, Nikolaidis Minja, Nikon Jerusalimac, Noc Martini, Pavićević Radovan, Plamenac Ilija, Plamenac Milutin, Popović Ðoko, Salaj Ali, Srzentić Vaso, Stanković Vladimir, Stanojević Stevan, Stojanović Stevan, Šoć Petar-Peko, Uskoković Borislav, Ušaku Ruždi, Vukičević Borivoje i Zećanin iz Krajine.

Sem ličnosti iz kulture Ulcinja, u LEKSIKON su pretstavljena i dela, objekti kulture našega grada, kao što su sam grad ULCINJ, pa SVAČ, GORIČKI ZBORNIK, MUZEJ U ULCINJU, fotografije: Figura Velike majke (fragmenat, kod glasa BRONZANO DOBA), Gotičko-renesansni kapitel iz Ulcinja (kod glasa GOTIKA), Ostaci bedema grada Olciniuma (glas GRAD); zatim Narodna biblioteka i čitaonica “MIRKO SRZENTIĆ”, Narodni universitet; pa listovi-revije-časopisi PLIMA, DIJA, KOHA, LAMBA.

Možemo slobodno reći da je naš Ulcinj dostojanstveno pretstavljen u ovaj LEKSIKON, čime se gradu, selima i čitavoj oblasti, njihovim ljudima, pregatelima, stvaraocima, ukazuje dužno priznanje i poštovanje za njihov doprinos u crnogorskoj kulturi, bez obzira na njihov realizirali kvalitet i kvantitet, na njihov značaj i obim, ili odjek.

Zato mu srdačno čestitamo i zahvaljujemo.

Ne samo što je ovo prvo delo ove prirode u Crnoj Gori, koja još nema svoju enciklopediju, već i zbog ozbiljnog impenjiranja, svestranog zalaganja i prudentnog rada autora na njemu, sa strogo naučnom akribijom, LEKSIKON CRNOGORSKE KULTURE pretstvavlja kapitalno delo autora i crnogorske izdavačke delatnosti, leksikografije, enciklopedije. Dela ove prirode obično se pišu od čitave jedne grupe afirmiranih naučnika, leksikologa i enciklopedista, a ne od pojedinaca, ma koliko oni bili kompetentni za to. Ali kad se zajednica i njene odgovarajuće naučne institucije pokazuju nesposobne za organiziranje i ostvarenje jednog tako značajnog poduhvata, onda će se bezdrugo i pojedinci osmeliti i zauzeti time, bez obzira na odgovornost i društveno-istorijski značaj tog poduhvata. Pri tome treba biti svestan da taj rad ne pretstvalja samo jednostavnu evidenciju dosadašnjih dostignuća na polju kulture jednog naroda, već i ocenjivanje, afirmiranje i oktroisanje tih dostignuća, posebno onih najnovijih, savremenih. Upravo zato, u jednoj normalno organizovanoj društvenoj zajednici ovaj se posao poverava jednoj posebnoj komisiji, sastavljenoj od više osoba, lično i zvanično afirmiranih i službeno priznatih.

Zadužiti sebe jednim ovako velikim, značajnim, odgovornim radom, znači pre svega imati poverenja u sebe i svoje sposobnosti, svoja enciklopedijska znanja, a zatim i u svoju nacionalno-društveno-istorijsku savest i svest za nužnu svestranu objektivnost u tretiranju postojećeg materijala. Autor je imao puno pravo za to poverenje, jer je svestrano pokazao i dokazao svoje enciklopedijske sposobnosti, širok horizont poznavanja materijala, a i svoju visoku nacionalnu i savremenu društveno-ideološku svest.

Njegovo višegodišnje samopožrtvovanje za ostvarenje ovog tako grandioznog i tako značajnog dela je evidentno. Svako, ko je i malo svestan ovoga, ne može da mu se ne divi i da mu ne izrazi najdublju zahvalnost. Prećutkivanje ovog je smo izraz bolesne zavisti.

Teškoće, kroz koje je prošao autor duž rada na ostvarenju ovog dela, svaki konstruktivni građanin Crne Gore će ih osećamo kao na svoja pljeća. Tegobno je ovo naše vreme! A i bez toga svestrano teško je bilo napisati ovo delo, posebno i objaviti.

Svakom delu, pa i ovome, svakome je lako da mu pronađe koji nedostatak, koje suvišno slovo, ili nedostatak kojeg slova, greške svakakvih karaktera, da mu zameri i da ga kritikuje. Ništa lakše i ništa bezobraznije!

Upravo zato, svima koji će uzeti pero da kritikuju ovo delo sa bilo kojeg gledišta, kažemo da treba uzeti u obzir okolnosti u kojima je napisano. Samom autoru preporučujemo da se ne razočara od kritika, ma kakve bile. On treba da ih uzme kao dobronamerne sugestije za ispravku postojećeg materijala i dopunu sa novim glasovima, koje je – sigurno nehotice – ispustio.

Teško, jako teško je bilo napisati ovo delo, a ispraviti i dopuniti, usavršiti ga, može svako. Pošto je kuća izgrađena, svako može sasvim lako da joj zatvori koju rupu, ili da unese u nju koji buket cveća.

U vezi sa Ulcinjem i Ulcinjanima, a polazeći od demostriranih kriterijuma, sugerišemo autoru za njeno novo izdanje pre svega dopunu sa ispuštenim ličnostima, kao što su: Aloja Mehmet, Ban Lazar, Ban dr Pavle, Baranin Adem, Berjaši Ibrahim, Biša Arslan, Bogojević Marin, Bošković Ðurđe, Brisku Bahrija, Buzuk Ivan, Canka Mustafa, Čaprić Basri, Desnica dr Gojko, Draga dr Nailj, Filipaj dom Simon, Ðakonović Pavle, Ðekaj Šaban, Ðoka Pjeter, Ðuranović dr Radomir, Hajduković Jevrem, Haljilji Emin, Hasa Naser, Hasanaga Vahida, Hodža Lumnije, Ivanovič-Varmar Vladimir, Janinović Aleksandar, Kolari Jaho, Kraja Mehmet, Kuzman Kosto, Lola Suzana, Luković Hodo, Lunji Ali, Ljumović dr Vladimir, Maraj mr. Mejrema, Martini Ðerđ, Matanović Nikola, Metanović Jusuf, Milačić Duško, Mirović dr Pavle, Mirović Stevo, Muja Ćazim, Murtezić mr. Osman, Pavićević dr Radovan, Plamenac dr Pavle, Ćetković Gojko, Radović Vasko, Resulbegović Paulina, Resulbegović Dževdet, Resulbegović Selim, S. (Pop koji je preveo na grčki Žitije Sv. Vladimira), Stojanović Borislav, Stojanović dr Dušan, Stojanović Stevo, Stojanović Vlado, Šabanović Hadžija, Šegun dr Martin, Ulćinaku Hajro i dr.

Sem već unetih (ili i samo spomenutih) u Ulcinj imamo i drugih značajnih istorijskih, kulturnih i kultnih objekata koji treba da se unesu u LEKSIKON. Koliko za primer navodim: CRVENI BRIJEG, SELO ŠUMA, KRUČE (arheološki lokalitet, spomenik kulture III kategorije), KRST SV. JOVANA VLADIMIRA, DVORI BALŠIĆA, CRKVA Sv. MIHAILA, MONETA DE DULCINJO, SOVACII CIVITAS (moneta), SAHAT KULA, TAVANI u duborezu pod državnom zaštitom (kao što je bio konkretno tavan primaće sobe u kući pokojnog Latifa Resulbegovića, uništen od zemljotresa, ali je sigurno sačuvana fotografija); TURBETA, koja su isto tako pod državnom zaštitom (konkretno Turbe Resulbegovića, kultni spomenik II kategorije); pa kultni spomenici III kategorije: Crkva-džamija “Sveta Marija” u Starom gradu (porušena od turskih okupatora i pretvorena u džamiju “Sultan Mehmet” – sin Olivere Hrebeljanović, kćerka Kneza Lazara, koja je tu sahranjena), Sabrona crkva “Sv. Nikola”, Pašina džamija (Spominje se kod glasa ULCINJ. Treba da se iznese kao zaseban glas i da se ispravi ime graditelja, jer je izgrađena od kajmekama Ulcinja Jahja-paše Resulbegovića, po nacionalnosti Crnogorac, a ne od Sinan-paše, kako piše u LEKSIKONU), Džamija “Namazđah”, Crka “Sv. Nikola” pod Bijelom Gorom; Manastir “Sveti Arhanđeli” (porušen od turskih okupatora i pretvoren u džamiju, koja je porušena u toku borbi za oslobođenje Ulcinja: danas je na tom mestu sagrađena pomenuta Saborna pravoslavna crkva “Sv. Nikola”); Amam Ulcinja – jedinstveni u Crnoj Gori, isto tako pod državnom zaštitom; crnačka igra ŠARAVELI; Izdavačka kuća BALKAN; listovi-revije-časopisi BUZUKU, FATI, FILLIMET, INFORMATORI LD, KRONIKA, NORA, RINIA, SHKËNDIJA, TRIBINA, ULCINJ, ULCINJSKE NOVINE, UNIONI, YLBERI; RADIO-ULCINJ, RTV “Teuta”, sajt LAJME NGA ULQINI, brod GLORIJA i dr.

Za sve što ovde spomenuh imate podatke u mojoj već objavljenoj knjizi ENCIKLOPEDIJA ULCINJA.

Pišem ovo kao Ulcinjanin, sa najvećom zahvalnošću i sasvim dobronamerno. Verujem da i svi drugi građani Crne Gore, manje-više, mogu imati ovakva sugeriranja, koja treba da pretstave autoru, jer ovo delo nije samo njegovo, već i naše, svih nas. Autor treba da sve primedbe prostudira i iskoristi, da bi nam drugo izdanje ispalo bolje, savršenije.

Sigurno da knjiga, sem primedbi ove prirode, ima potrebu i za primedbe jedne druge prirode, koje ću autoru izneti, ako me zdravlje posluži, u jednoj drugoj, stručnijoj i detaljnijoj analizi.

Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ,

akademik