Ovih toplih avgustovskih dana, dešavaju se kod nas neke krupne promjene u politici, koje će bitno uticati na razvoj grada. Očigledno je da sadašnja garnitura na vlasti nije uspjela da se otrgne i da lične i partijske interese stavi iznad opštih. Tužno je sve to s obzirom da je većina građana iz grada i okoline, čiji su oni bili legitimni predstavnici i koja im je dala povjerenje, bila razočarana njihovom politikom. Posebno su bili razočarani njihovi birači, jer odlazeća garnitura nije ispunjavala svoja predizborna obećanja. Mi ostali smo se uzdali u Boga i strahovali, jer nezamislivo je, a i teško bilo gledati ih kako još dugo godina jedan tako divan grad svojom nesposobnošću dovode na niske grane. Za žaljenje je konstatacija da je naš grad zadnjih godina tranzicije i privatizacije doveden na nivo jedne palanke u svemu. Teško je zdravom razumu da shvatiti namjerno uništavanje našeg turizma, rušenje hotela, te rasprodaju nekih objekata pod sumnjivim okolnostima. A samo do 90-tih naš grad, je bio prva »varoš« Crne Gore u turizmu. Na početku tog stoljeća je 1913 je bio zvanično druga varoš Kraljevine Crne Gore. Upoređivali su ga i sa Dubrovnikom.

I zato bi ovaj događaj, rekao bih politički »zemljotres«, zaista trebao biti prekretnica u razvoju grada. On i jeste nada svima nama da će se možda Ulcinj ponovo uzdignuti kao kakav feniks iz pepela. Hoću da vjerujem da će se, možda, napokon, makar i donekle, ostvariti san mnogih koji su radili i živjeli u onom zlatnom vremenu našeg turizma. I zato se vračam na onu »čuvenu« Galilejevu, koji se nakon suda Inkvizicije, morao odreći svog učenja, ali koji se okrenuo dok je izlazio i tiho na vratima rekao da se »ipak se okreće«

Vjerujem da će nove vlasti uspjeti da povrate stari sjaj, bez obzira što niko nema čarobni stapić. Da ne govorimo o opstrukciji odlazeće garniture, i nasljeđu »fotelja« i raznih benificija, koje se teško mogu ostaviti. Strah od napuštanja fotelja je jako veliki, uzimajući u obzir da su dugo u njima i da su toliko pohabane i klizave da se boje klizanja i opasnih padova… Pokušaj korupcije, javno preko TV ekrana (!), nuđenje pozicija u vlasti, čak i ministarskog samo da se »odbjegli« vrate, su dio repertoara kojima se pokušavaju održati na vlasti. Javna priznanja oko pomoći u školovanju i drugo, su samo poslednji trzaji i vapaji da ostanu tamo gdje su. Na kraju strahoviti pritisak partija na vlasti, na »odbjegle« i ne samo na njih već i na njihove porodice. Teško je sve to izdržati i oduprijeti se.

Nijesam siguran da li zaslužuju epitet četiri »musketara« ili ne, ali u svakom slučaju njih četvoro će biti upisana zlatnim slovima na političkoj mapi našeg grada. Uspjeli su da se uzdignu iznad partijskih okvira i konačno rekli NE jednoj suludoj politici grupacije, koja je, nažalost, voljom građana, raznim manipulacijama, ovaj grad dovela do ivice ponora.

Projekte koje su svih ovih godina finansirali Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i lokalna vlast, su uglavnom bili projekti njihovih miljenika i poslušnika. Našem Udruženju nijesu dali ni 100 eura za štampanje godišnjeg kalendara, a da ne govorimo o finansiranju projekta za UNESKO. Stari grad im je uglavnom visio po kancelarijama, ulaganja samo na papiru i u glavama kao mislene imenice… Ova je vlast imala šansu. No, svojim odnosom prema gradu tako slavne i impozantne kulturne baštine doprinijela je da je narod ne pamti po ničemu dobrome. Mislim da bi nakon njenog odlaska trebalo organizovati narodno veselje.

Biće upamćeni po megalomanskom projektima u glavama opštinskih moćnika, prvenstveno odlazećeg gradonačelnika. Pamtićemo ih po hvalospjevima sami sebi, po vašarima i sajmovima knjiga organizovanin među ćevapima i hamburgerima na Pristanu, po godinama loše organizovanoj »Ljetnjoj sceni« na jednom od najljepših trgova na Jadranu., »Trgu robova« ili »Trgu Servantesa«. Megalomanski most na Port Mileni se gradi da bi se prodali Ada i Velika plaža, o Valdanosu da i ne govorimo, jer je priča do sada ispričana već više puta. Nijesu valjda toliko naivni da narod ne zna da su to projekti koja Država gradi za svoj interes… Dakle, čitav Ulcinj je na raznim tenderima, sa izuzetkom Starog grada, jer im on sada nije potreban. Ali, tenderi će kad-tad proći, i grad će se, ukoliko se ne odupremo, rasprodati. Dovoljno je prisjetiti se samo hotela »Galeb« i njegovog rušenja. Teško da će ovi ljudi, ma kakav bio njihov moral, imati mirnu savjest.Teško je buditi se i ne vidjeti ga više, a biti učesnik u njegovom rušenju… Nudili su »Evropski Ulcinj« a dozvolili su gradnu sto hiljada ležaja u privatnom smještaju, zar postoji turistička destinacija bez kvalitetnih hotela. To znaju svi pravi turistički radnici i poznati touroperatori,..našim političarima su to mislene imenice..Turistička destinacija je Budva, goste nama dovode samo na izlete gdje zbog kratkoće boravka ne ostavljaju nijedan euro… Da su bili i ostali samo dekor u Vladi Republike Crne Gore, jeste dokaz u participaciji u »Morskom dobru« gdje nam »Tzunami«biblijskih razmjera prodire 2800 m. u dubini Velike plaže,.. a da ne govorimo o zadnjim dešavanjima oko »maternjeg jezika«, gdje nigdje nema abanskog jezika..naroda koji je autohton na ovim prostorima i koji je skoro 100 posto glasao za ovu Državu…Jasno mi je da nijeste samo vi krivi, ali ste tu, i to glavni..

Želio bih da nove vlasti nauče lekciju i ne ponove greške predhodnika. Jasno mi je da moraju da zapošljavaju svoje kadrove i kadrove svojih koalicionih partnera, ali neka bar biraju prave ljude na pravim mjestima. I ako već moraju svoje, onda neka ih stave u druge redove. Zamislite da »Barselona« uzima i angažuje fudbalere samo iz Katalonije i okoline, da li bi bila najbolja na Planeti. Mislim da je odgovor i laiku jasan. Zato i treba uzimati prave sposobne ljudi koji će odgovoriti zadacima, izazovima i imperativu vremena.

Ulcinj, septembar 2011 Ismet KARAMANAGA

Ismet Karamanaga Facebook