Činilo se da će se žalosna epizoda ulcinjske turističke ponude okončati 2009. godine, kada je upravljanje hotelom Otrant preuzela renomirana španska kompanija Iberostar. Radnici tog objekta i mnogi Ulcinjani ponadali su se da konačno dolaze bolja vremena ili, kako vole oni kazati, vratiti se stari sjaj ovom gradu koji je nekada ostvarivao trećinu turističkog prometa u Crnoj Gori. Jer, Iberostar je ugovor o upravljanju tim hotelom zaključio na deset godina. Stvari su se te sezone dobro odvijale, hotel je veoma dobro radio, radnici su bili zadovoljni. Ali, ruska kompanija Barkli Montenegro, koja je pet godina ranije kupila Otrant, nije ispunila svoj dio ugovora prema Špancima, koji su se zbog toga lijepo spakovali i otišli. Od tada počinje agonija 60 radnika, a jedini veliki hotel sa četiri zvjezdice u Ulcinju naredne je sezone bio zatvoren. Ove godine je radio ni polovinom kapaciteta, jer se do samog početka sezone nije znalo da li će uopšte biti otvoren. Razlog je tek sada poznat široj javnosti: Rusi nijesu vraćali kredit od 9,4 miliona eura jednoj švajcarskoj banci, koja će hotel krajem narednog mjeseca staviti na doboš. Početna cijena će biti 21 milion eura.

OTRANT: Očekivani je to epilog jedne od najprljavijih privatizacija obavljenih u Crnoj Gori, o privatizacionom zločinu, kako kaže bivši crnogorski vicepremijer Žarko Rakčević, o kojoj uredno ćute nadležni državni organi. Jer, Otrant je 2004. godine kupila ta ruska kompanija osnovana pet godina ranije, a koja se nikada nije bavila turizmom. Iako je imala obavezu da tenderskoj komisiji dostavi posljednji završni račun, ona je to učinila za godinu ranije – 2002. A u njemu je bio iskazan gubitak od četiri miliona rubalja. No, to ništa nije smetalo članovima komisije, tadašnjem ministru turizma Predragu Neneziću i stečajnom upravniku Hotelsko-turističkog preduzeća Ulcinjska rivijera (u čijem se sastavu do tada nalazio Otrant) Miomiru Jakšiću da daju maksimalan broj bodova za finansijsku snagu. Državnim organima nije bilo sumnjivo ni što su pare (2,5 miliona eura) za kupovinu Otranta stigle iz Bugarske i Latvije, iako ta kompanija nije prijavila da ima filijale u drugim zemljama. Na zborovima radnika čulo se kako su Rusi tvrdili da su hotel platili dva miliona više nego što je to zvanično objavljeno. Nijesu takođe zvanično nikada potvrđeni ni navodi da su Rusi prikazivali promet od desetine hiljada eura svakog dana i tokom zime, kada hotel nije radio.

TENDERI: Rakčević, koji je preko svoje Šajo grupe želio kupiti Otrant, rekao je da su u ovom poslu zatajili svi državni organi. „To je bio jedan od potpuno očiglednih primjera pranja novca, đe su državni organi bili zaduženi da relativizuju dokaze koje smo mi pribavili”, navodi on. Kada su mediji pisali o ovim skandalima, Nenezić je govorio da je Barkli investirao u Otrant čak i više nego što je to bilo navedeno kupoprodajnim ugovorom. Rusi su poručivali da će ogroman prostor od sedam hektara na samom početku Velike plaže oplemeniti, a da će se „Ulcinj i Crna Gora ponositi novim modernim kompleksom”. Nepunih osam godina od prve prodaje, loše rekonstruisani hotel našao se na dobošu, a sudbina radnika krajnje je neizvjesna. Kupca će biti veoma teško naći, čak i za tri puta manju sumu nego što su to Švajcarci planirali. Pokazuje to i produžavanje roka za skandalozni tender o prodaji 63 odsto akcija HTP Ulcinjska rivijera, kojim se istovremeno nastoji izdati u zakup na 90 godina zemljište te iste firme. Nezvanično, u poslovodstvu Ulcinjske rivijere tvrde da je to posljedica odluke stečajnog sudije.

LIDO: Samo od prodaje objekata te firme, koja je izgradila moderni Ulcinj, država, fondovi i građani do sada su zaradili više od 22 miliona eura. Polovina te svote dobijena je prodajom hotela Lido i Lido bungalovi, koji se nalaze do hotela Otrant. Te je hotele kupila ruska kompanija Kapital estejt, sa sjedištem u Budvi, koja je bila obavezna da do kraja prošle godine u njihovu modernizaciju uloži 38 miliona eura. Na žalost, ništa se od toga nije desilo, ali je izostala i reakcija državnih organa. Praktično je isti slučaj ponovljen i s decenijskim simbolom Ulcinja, hotelom Galeb , koji je kupio podgorički Rokšped. Ako se ima u vidu i činjenica da ostaci ostataka HTP Ulcinjska rivijere, hoteli Olimpik i Belvi, ne ispunjavaju kriterijume za visoki turizam, da je sličan situacija i s hotelom Albatros, onda čast nekadašnjeg uspješnog ulcinjskog hotelijerstva brane samo manji privatni hoteli i pansioni. Oni su ove godine veoma dobro poslovali, posebno hotel Mediteran, koji je prije šest godina kupila američka kompanija Bećović, čiji su vlasnici iseljenici iz Ulcinja. Da su lokalne službe bile ažurnije i udovoljile njihovim zahtjevima, što nije urađeno čak ni na urgenciju američke ambasade, Bećovići bi do kraja 2009. godine ispunili sve uslove na koje su se obavezali prilikom kupovine tog objekta.

UDRUŽIVANJE: A da su se samo poštovali potpisani ugovori, Ulcinj je već prošle godine trebalo da ima više od četiri hiljade ležaja u objektima četiri plus i pet zvjezdica. Uz oko pet hiljada kreveta u modernim apartmanima, to bi bilo sasvim dovoljno da ovaj grad razvija turizam tokom čitave godine. Nova opštinska vlast u Ulcinju najavila je da će joj prioritet biti ubrzano donošenje urbanističkih planova i rješavanje nagomilanih infrastrukturnih problema, što su kupci bivših hotela navodili kao glavni razlog za odlaganje investicija. Na potezu je i crnogorska Vlada, koja je saopštila da neće tolerisati da objekti budu zatvoreni. Bilans ovogodišnje sezone i dobre najave za narednu, posebno ako krenu radovi na izgradnji hotela Jadran, u samom gradu, mogle bi konačno značiti početak vraćanja starog sjaja ulcinjskom hotelijerstvu. Možda bi u tome najviše mogli da pomognu sami ulcinjski biznismeni, posebno oni koji žive u inostranstvu, i nova lokalna vlast, udruživanjem kapitala i znanja.

Mustafa CANKA
Monitor