Lider Demokratskog saveza Mehmet Bardhi, principijelnim insistiranjem da nema osnova da bude razriješen članstva u Upravnom odboru Fonda za manjine pokazao je da ministri koji predlažu zakone i poslanici koji ih usvajaju, ne čitaju ono što dolazi u skupštinsku proceduru. Da to čine, dakle da valjano obavljaju svoj posao, ne bi se dogodilo da istovremeno u pravnom sistemu postoji Odluka o osnivanju Fonda za manjine po kojoj se sedam članova UO bira iz redova poslanika i Zakon o sprečavanju sukoba interesa koji parlamentarcima zabranjuje članstvo u upravnim odborima.
Bardhi, za kojeg se bez dileme može reći da je poslanik koji pažljivo pročita svaki akt koji se nađe u skupštinskoj proceduri, ističe da je upravo to i bio jedan od ciljeva njegove doslednosti u insistiranju da nema zakonskog osnova da bude razriješen članstva u UO Fonda.
– Ovakvim stavom pokušao sam da skrenem pažnju na kontradiktornost između zakona i odluka koji su aktuelni a koje je Skupština usvojila a Vlada predložila. Nedopustivo je da se da usvajanjem jednog zakona on dovodi u koliziju sa nekim drugim aktom. Time se poslanici i građani dovode u zabludu – rekao je za „Dan” Bardhi.
Problem je, kako je dodao, u tome što se sve radi „na vrat na nos”, kako bi se što više zakona usvojilo, pa poslanici, koji nemaju adekvatnu stručnu podršku ne mogu ni da stignu da pročitaju sve akte u proceduri. Smatra da bi Vlada morala mnogo brže da reaguje i da otklanja kontradiktornosti između akata.
Iz Mreže za afirmaciju nevladinog sektora ističu da su više puta upozoravali da se pri usvajanju zakona ne vodi računa o njihovom uticaju na druge akte koji su već na snazi. Direktor MANS-ovog Monito­ring programa Vuk Maraš smatra da je Bardhijev slučaj pokazao upravo to.
– Kad je, pod pritiskom Evropske komisije, izmijenjen zakon o sprečavanju sukoba interesa, poslanici nijesu uopšte uzeti u obzir akte koje su ranije donijeli a koji propisuju neke druge obaveze za njih. Manje je važno da li je Bardhi trebalo da napusti UO Fonda, ali je ukazao da parlament ne vodi računa o pravnom poretku na adekvatan način – kazao je Maraš.
Po njegovim riječima, pitanje je ko je krivac za ovakvo stanje, imajući u vidu da Vlada ima Sekretarijat za zakonodavstvo koji je zadužen da prati da predložene norme ne budu u koliziji sa pos­tojećim.
– Skupština ima Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, sa praktično istim nadležnostima. Treći stepen kontrole je predsjednik drž­ave, koji ukazom proglašava zakone. Očigledno su u ovom slučaju sva tri mehanizma zakazala-zaključio je Maraš uz opasku da je pitanje u još koliko slučajeva se ovako nešto desilo, samo to do sada nije niko uočio.
Poslanik Pokreta za prom­jene Koča Pavlović rekao je da shvata Bardhijev postupak ako je time želio samo da pokaže koliziju između dva važeća pravna akta koja je usvojio parlament.
– Ako kolega Bardhi smatra da poslanici treba da ostanu članovi Upravnog odbora Fonda za manjine i drugih upravljačkih struktura, onda se duboko ne slažem sa njim – poručio je Pavlović.
V.R.

Greške zbog prevelike želje za Evropom
Da je Mehmet Bardhi uspio da skrene pažnju da se mora voditi računa o usaglašenosti pravnih akata, mišljenja je i poslanik Demokratske partije socijalista Ljuiđ Škrelja.
– Imamo konglomerat i sukobljavanje propisa. Odgovornost za takvo stanje je na svima nama. Pri donošenju Zakona o sprečavanju sukoba interesa morali smo da vidimo je li u skladu sa ranije donijetim aktima. Često brzopleto donosimo zakone u želji da što prije usvojimo evropske standarde. Iz prevelike želje za Evropom ponekad nam se potkrade i greška-priznaje Škrelja.

Izvor: DAN