Ul­ci­nja­ni je­din­stve­ni u za­htje­vu da se biv­šim vla­sni­ci­ma vra­te ima­nja u uva­li

Biv­ši vla­sni­ci 300 hek­ta­ra ze­mlje sa 18 hi­lja­da sta­ba­la ma­sli­na u uva­li Val­da­nos, ko­ja je od­lu­kom SO Ul­cinj 1978. ustu­plje­na voj­sci, ne od­u­sta­ju od za­htje­va za po­vra­ćaj imo­vi­ne. To je pri­je šest go­di­na po­dr­ža­la i SO od­lu­kom o po­vra­ća­ju, jer se ra­di i o op­štin­skoj ze­mlji. Gra­do­na­čel­nik Na­zif Cun­gu re­kao je za „Dan” da je lo­kal­na sa­mo­u­pra­va u sva­ko­dnev­nim kon­tak­ti­ma s mi­ni­star­stvi­ma fi­na­ni­si­ja i po­ljo­pri­vre­de, kao i sa biv­šim vla­sni­ci­ma ima­nja, ka­ko bi po­sti­gli do­go­vor.
– Na­red­nih da­na po­no­vo će­mo se obra­ti­ti mi­ni­star­stvi­ma sa no­vom ini­ci­ja­ti­vom – re­kao je Cun­gu i is­ta­kao da po­sto­ji pu­na sa­gla­snost u lo­kal­noj vla­da­ju­ćoj ko­a­li­ci­ji da tu ze­mlju tre­ba vra­ti­ti biv­šim vla­sni­ci­ma.
– Ni­ko ne mo­že bo­lje od njih upra­vlja­ti ima­nji­ma, ali do ko­nač­nog rje­še­nja mo­že se do­ći je­di­no uz do­go­vor sa Vla­dom – do­dao je Cun­gu.
Pred­stav­ni­ci Od­bo­ra za po­vra­ćaj ma­sli­na­de ima­ju po­dr­šku lo­kal­ne vla­sti, me­đu­tim sma­tra­ju da od dr­žav­nih or­ga­na ne do­la­ze po­zi­tiv­ni sig­na­li. Pre­sjed­nik od­bo­ra Lu­ka Đa­ko­no­vić sma­tra da je ta­da­šnja op­štin­ska vlast, uz po­moć voj­nih struk­tu­ra, ma­ni­pu­li­sa­la jav­nost tvr­de­ći da je ze­mlji­šte od­u­ze­to za grad­nju voj­ne ba­ze, ra­di od­bra­ne ju­žnog Ja­dra­na.
– Ra­di se o pri­sil­nom od­u­zi­ma­nju ze­mlje, jer su sve vla­sni­ke ko­ji su od­bi­li da pot­pi­šu ku­po­pro­daj­ni ugo­vor sa­slu­ša­va­li dr­žav­ni or­ga­ni, ka­ko bi pri­sta­li na po­nu­đe­ne uslo­ve. Svi ko­ji u star­tu ni­je­su pot­pi­sa­li ku­po­pro­daj­ni ugo­vor, ka­sni­je su de­be­lo unov­či­li ima­nja, pri­hva­ta­ju­ći kom­pro­mi­sna rje­še­nja JNA – do­dao je Đa­ko­no­vić, dok nje­gov ko­le­ga Dže­mal Ha­dži­be­ti is­ti­če da je od ne­bri­ge stra­dao ve­li­ki broj sta­ba­la, a dio je po­sje­čen za ogrev.
– Sve dr­ža­ve na Me­di­te­ra­nu ula­žu ogrom­na sred­stva u no­ve za­sa­de, dok na­ma pro­pa­da­ju vje­kov­ni ma­sli­nja­ci, iz­u­ze­tan pri­vred­ni re­surs od ko­jeg su ži­vje­le ge­ne­ra­ci­je Ul­ci­nja­na. Sum­njam da bi slič­na sud­bi­na mo­gla da za­de­si bar­sku ma­sli­na­du ili „ve­lju” ma­sli­nu u Bu­dvi, jer se pre­ma čla­nu 17 za­ko­na o ma­sli­na­di ra­di o jed­na­kom op­štem do­bru – ka­že Ha­dži­be­ti.
Bor­ba za po­vra­ćaj imo­vi­ne po­kre­nu­ta je 1980. go­di­ne. Ot­ka­ko su ma­sli­nja­ci vra­će­ni pod in­ge­ren­ci­ju dr­ža­ve Cr­ne Go­re ma­lo se raz­ma­tra­lo ovo pi­ta­nje.
– Ura­đen je je­di­no iz­vje­štaj In­sti­tu­ta za sup­trop­ske kul­tu­re Bar, po na­lo­gu Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, gdje je kon­sta­to­va­no da je 13 do 14 hi­lja­da sta­ba­la pot­pu­no za­pu­šte­no i da vi­še od 20 go­di­na ni­je bi­lo ber­be. Do pet od­sto sta­ba­la se osu­ši­lo, a osta­la se mo­gu re­ge­ne­ri­sa­ti – ka­zao je Had­zi­be­ti.
Iz od­bo­ra su po­ru­či­li da će se ža­li­ti Me­đu­na­rod­noj or­ga­ni­za­ci­ji za raz­voj po­ljo­pri­vre­de, a po­dr­šku ima­ju od ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, na­ro­či­to od Mo­gu­la, ko­ji je bio or­ga­ni­za­tor ne­ko­li­ko pro­te­snih sku­po­va. Iz­vr­šni di­rek­tor Mo­gu­la Dže­mal Pe­ro­vić sma­tra da je pro­blem kom­plek­sni­ji ne­go što se na pr­vi po­gled či­ni iako je svi­ma ja­sno da je do­bar vla­snik sa­mo pra­vi vla­snik.
– Oči­gled­no ja da je ne­ko ba­cio oko na uva­lu, jer su po­sled­nih go­di­na uče­sta­le stu­di­je i ten­de­ri. Uva­la ni­ka­da ni­je pri­ve­de­na na­mje­ni, pa tre­ba da se vra­ti pret­hod­nim vla­sni­ci­ma – ka­že Pe­ro­vić i is­ti­če da su gra­đa­ni je­din­stve­ni oko te uva­le.
– Val­da­nos je po­stao sim­bol bes­kru­pu­lo­zne gram­zi­vo­sti pod­go­rič­kih vla­sto­dr­ža­ca i zbog to­ga su se uje­di­ni­li svi ko­ji že­le do­bro Ul­ci­nju. I po­li­tič­ki fak­to­ri se ba­ve ovom pro­ble­ma­ti­kom, ali ra­di sti­ca­nja gla­so­va – sma­tra Pe­ro­vić.
Ak­ti­vi­sti Mo­gu­la su sni­mi­li do­ku­men­tar­ni film po­sve­ćen fak­tič­kom sta­nju uva­le i pro­sli­je­di­li ga nad­le­žnim mi­ni­star­stvi­ma. U pla­nu je ana­li­za ten­de­ra na­ja­vlje­nog za pro­lje­će, kao i no­vi ma­sov­ni pro­te­sti.
– Te­ži­mo da uva­la, zbog je­din­stve­ne bi­o­ra­zno­li­ko­sti, bu­de uvr­šte­na u za­šti­će­na pod­ruč­ja Me­di­te­ra­na i mre­žu Na­tu­ra 2000 – za­klju­čio je Pe­ro­vić.
V. RA­DIĆ

Za­htje­vi prav­no ute­me­lje­ni
Advo­kat i ma­sli­nar Mu­sta­fa Ča­pu­ni, sma­tra da su za­htje­vi ma­sli­na­ra osno­va­ni, jer ne­ma prav­nih smet­nji za po­vra­ćaj imo­vi­ne, ali i da tre­ba po­štov­ti za­kon o eks­po­pri­ja­ci­ji iz 1948, ka­da je dr­ža­va od­u­ze­la imo­vi­nu fa­mi­li­ja­ma Pep­đo­no­vić, Đa­ko­no­vić, Ali­be­go­vić, kao i Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi.
– Ako je dr­ža­va do­ni­je­la za­kon o po­vra­ća­ju imo­vi­ne od­u­ze­te pri­je 1968, to je vo­lon­ta­ri­zam od ko­jeg se ne mo­gu za­šti­ti ra­ni­ji vla­sni­ci, jer ni­je­su jed­na­ki ar­ši­ni pre­ma svi­ma – do­dao je Ča­pu­ni, ko­ji sma­tra da Vla­da i su­do­vi spor­ne pred­me­te vr­te u krug, s tim da se pr­vo­ste­pe­ni or­gan re­dov­no ogla­ša­va ne­na­dle­žnim, ob­ja­šnja­va­ju­ći da je rje­še­nje za­ko­ni­to pa sa­mim tim da uprav­na i sud­ska vlast tre­ba da vra­te imo­vi­nu eks­pro­pri­sa­nu iz 1948. go­di­ne.
– Vra­đa­nje ima­nja je stvar po­li­tič­ke vo­lje dr­ža­ve Cr­ne Go­re, ko­ja tre­ba da po­nu­di od­go­va­ra­ju­će rje­še­nje, ako ga ima – is­ta­kao je Ča­pu­ni.

 

Bor­ba po su­do­vi­ma
Biv­ši vla­snik Mar­ko Đa­ko­no­vić već du­že sud­ski po­ku­ša­va da vra­ti svo­je ima­nje.
– Eks­po­pri­ja­ci­jom iz 1948. od­u­ze­to mi je 120 sta­ba­la ma­sli­na, po­ru­še­na mi je ku­ća i od­u­ze­to 12,5 hek­ta­ra ze­mlje. Go­di­na­ma se sud­skim pu­tem bo­rim za ima­nje, ko­je je Op­šti­na ne­za­ko­ni­to da­la voj­sci – re­kao je Đa­ko­no­vić.
Biv­ši vla­snik ima­nja Ba­sri­ja Der­vi­ši obra­tio se me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma za po­moć.
– Na­kon što ni­sam na­i­šao na ra­zu­mje­va­nje do­ma­ćin in­sti­tu­ci­ja, uklju­ču­ju­ći i Vr­hov­ni sud, od­lu­čio sam da slu­čaj pri­ja­vim Me­đu­na­rod­nom su­du u Stra­zbu­ru. Iako je od ta­da pro­šlo če­ti­ri go­di­ne, moj slu­čaj ni­je uzet u raz­ma­tra­nje – po­ja­snio je Der­vi­ši.

Izvor: DAN