Blo­ki­ra­ni vo­do­tok u cen­tru gra­da uzrok sve če­šćih po­pla­va

Ne­dav­ne obil­ne pa­da­vi­ne u Ul­ci­nju i po­pla­ve ko­je su na­kon to­ga usli­je­di­le u vi­še grad­skih na­se­lja po­no­vo su pod­sje­ti­le da naj­ju­žni­ja op­šti­na, osim ka­na­la Port Mi­le­na, mo­ra što pri­je rje­ša­va­ti još je­dan ve­li­ki eko­lo­ški pro­blem, a to je ka­nal Bra­ti­ca. Ovaj ka­nal ili, ka­ko ga sta­ri­ji mje­šta­ni če­šće zo­vu, po­tok du­ga­čak je pre­ko šest ki­lo­me­ta­ra i jed­nim svo­jim di­je­lom pro­ti­če prak­tič­no kroz cen­tar gra­da. Iz­vi­re na ob­ron­ci­ma pla­ni­ne Mo­žu­re, u mje­stu Bra­ti­ca, po ko­me je i do­bio ime i već de­ce­ni­ja­ma slu­ži kao de­po­ni­ja, jer se u nje­ga in­ten­ziv­no ba­ca sva­ka­kav ot­pad ko­ji ome­ta vo­do­tok, iza­zi­va­ju­ći če­ste po­pla­ve. Eko­log iz Ul­ci­nja Dže­ljal Ho­džić tvr­di da je ka­nal Bra­ti­ca ve­li­ki eko­lo­ški pro­blem ko­ji tre­ba što pri­je rje­ša­va­ti.

– Pr­ven­stve­no se ka­nal mo­ra oči­sti­ti od ra­znog ot­pa­da i pro­ši­ri­ti. Bra­ti­ca mo­ra ući u pro­gram jav­nih ra­do­va za­jed­no s osta­lim vo­do­to­ci­ma ko­ji ima­ju slič­ne ili iste pro­ble­me, a tu pr­ven­stve­no mi­slim na Vla­di­mir­sku ri­je­ku, ko­ja se ta­ko­đe mo­ra oči­sti­ti ka­ko se i ona ne bi iz­li­va­la. NVO sek­tor je pri­je osam go­di­na ura­dio pro­je­kat ko­ji, na­ža­lost, ni­je po­dr­žan, jer par­tij­ski lju­di ko­ji sje­de u nad­le­žnim or­ga­ni­ma ne­ma­ju osje­ća­ja za stvar­ne pro­ble­me u ovom gra­du. Za­to sa­da i ima­mo ova­kve po­pla­ve – tvr­di Ho­džić.

Mno­gi Ul­ci­nja­ni ka­žu da je ka­nal od­vaj­ka­da pra­vio pro­ble­me, naj­če­šće usled ve­li­kih ki­ša, ali da ne­vo­lje ni­je­su bi­le ni pri­bli­žno slič­ne da­na­šnji­ma. Za vri­je­me biv­še SFRJ o ovom ka­na­lu se vo­di­lo mno­go vi­še ra­ču­na, jer je ta­da­šnji sek­tor za op­šte­na­rod­nu od­bra­nu i ci­vil­nu za­šti­tu re­dov­no an­ga­žo­vao eki­pe ko­je su u vri­je­me obil­nih pa­da­vi­na de­žu­ra­le uz Bra­ti­cu i či­šće­njem spre­ča­va­le da se za­če­pi i iz­li­je. Ho­džić pam­ti to vri­je­me i ka­že da ta­kav vid in­ter­ven­ci­je da­nas ne bi po­mo­gao.
– Ne­bri­ga, ero­zi­ja i grad­nja na obo­di­ma ka­na­la uči­ni­li su svo­je. Ko­ri­to je na mno­go mje­sta su­že­no be­to­ni­ra­njem, a da­le­ko vi­še ot­pad­nih vo­da se uli­va u ka­nal. Uz sve to, ima­mo i ne­do­sta­tak ur­ba­ne svi­je­sti i kul­tu­re kod lju­di, kao i ne­re­a­go­va­nje nad­le­žnih in­spek­cij­skih or­ga­na – is­ti­če Ho­džić.
Da je upra­vo ka­nal Bra­ti­ca naj­ve­ći uzroč­nik če­stih po­pla­va u ne­ko­li­ko grad­skih zo­na, sla­že se i di­rek­to­ri­ca JP Či­sto­ća Za­na Sar­van.

– Ni­je­su pro­blem ve­li­ke ko­li­či­ne pa­da­vi­na, jer da je ka­nal čist ne bi do­la­zi­lo do iz­li­va­nja kad god su pa­da­vi­ne in­ten­ziv­ni­je. Mi smo pro­te­kle ne­dje­lje vi­še pu­ta in­ter­ve­ni­sa­li ukla­nja­ju­ći ot­pad da bi pro­tok vo­de bio bo­lji, ali smo, na­ža­lost, ne­moć­ni da sa­mi ri­je­ši­mo taj pro­blem. Ne­vje­ro­vat­no je šta se sve ne ba­ca u Bra­ti­cu. Naj­ve­ći pro­blem su nam fla­še i pla­sti­ka. Sa­ku­pi­li smo i uklo­ni­li ot­pad s kri­tič­nih mje­sta, ali ni­je­smo uspje­li da oči­sti­mo ka­nal. Ima mno­go pr­ljav­šti­ne i sme­ća, po­čev­ši od pla­sti­ke, auto­mo­bil­skih gu­ma pa sve do kre­ve­ta – ka­za­la je Sar­van, pod­sje­tiv­ši da či­šće­nje ka­na­la ni­je u nad­le­žno­ti jav­nog pred­u­ze­ća na či­jem je če­lu.
– Mi to ra­di­mo, iako to ni­je naš po­sao. To je na­ša do­bra vo­lja, jer ne­ma­mo ni­ka­kav ugo­vor s op­šti­nom o odr­ža­va­nju ka­na­la. Na­sta­vi­će­mo da či­sti­mo ka­nal i ubu­du­će, jer je u pi­ta­nju jav­ni in­te­res, ali ne mo­že­mo sa­mi ri­je­ši­ti taj pro­blem – za­klju­či­la je Sar­van.

Naj­ve­ći za­ga­đi­vač Port Mi­le­ne
Pro­jek­tom ko­ji je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na iz­ra­di­la be­o­grad­ska fir­ma Ba­ning, po­tok Bra­ti­ca je ozna­čen kao naj­ve­ći za­ga­đi­vač Port Mi­le­ne. Pre­ko ka­na­la Br­de­la i Bra­ti­ca naj­ve­ći dio grad­ske ka­na­li­za­ci­je do­spi­je­va u Port Mi­le­nu. Po­da­ci ko­je ima NVO se­kor u Ul­ci­nju po­ka­zu­ju da ima pre­ko 70 di­rekt­nih is­pu­sta ot­pad­nih vo­da. Naj­ve­će za­ga­đe­nje ka­na­la iza­zi­va­ju ka­na­li­za­ci­o­ni is­pu­sti. In­sti­tut za jav­no zdra­vlje u Pod­go­ri­ci u vi­še na­vra­ta je vr­šio uzor­ko­va­nje i po­treb­ne ana­li­ze vo­de, a is­pi­ti­va­nja su po­ka­za­la da je vo­da u Port Mi­le­ni iz­u­zet­no za­ga­đe­na, te da ima vi­so­ku kon­cen­tra­ci­ju kan­ce­ro­ge­nih ma­te­ri­ja, te­ških me­ta­la i fe­kal­nih vo­da.

Pla­no­va ima, ali su na če­ka­nju
Lo­kal­na upra­va je ne­dav­no pot­pi­sa­la ugo­vor sa KFV ban­kom, ka­ko bi se una­pri­je­di­lo sta­nje u obla­sti vo­do­snab­di­je­va­nja i upra­vlja­nja ot­pad­nim vo­da­ma u gra­du. Mi­ni­star­stvo tu­ri­zma i odr­ži­vog raz­vo­ja fi­nan­si­ra­lo je iz­ra­du po­seb­ne stu­di­je iz­vo­dlji­vo­sti s idej­nim rje­še­njem za ka­na­li­za­ci­o­nu mre­žu za na­se­lja Ko­dre, To­to­ši, Bi­je­la Go­ra, Do­nja Bra­ti­ca ko­ja gra­vi­ti­ra­ju po­to­ku Bra­ti­ca i Port Mi­le­ni. Ana­li­zi­ra­ni su pro­stor­no-plan­ska do­ku­men­ta­ci­ja, pred­lo­zi i idej­na rje­še­nja za sa­ni­ra­nje pro­ble­ma i bu­du­ća rje­še­nja za ka­nal Port Mi­le­na, pri­je sve­ga u ci­lju vra­ća­nja iz­vor­nih vri­jed­no­sti ovog pro­sto­ra. Pre­ma pro­jek­ci­ja­ma, za iz­grad­nju je po­treb­no iz­dvo­ji­ti 4,8 mi­li­o­na eura. Stu­di­ja je ura­đe­na s pre­po­ru­kom da bu­de pri­hva­će­na pri iz­ra­di Pro­stor­no-ur­ba­ni­stič­kog pla­na Ul­cinj. Shod­no toj stu­di­ji, ot­pad­ne vo­de pri­ku­plje­ne bu­du­ćom ka­na­li­za­ci­o­nom mre­žom od­vo­di­će se do pump­ne sta­ni­ce na iz­la­zu ka­na­la Port Mi­le­na, oda­kle će se po­ti­ski­va­ti već po­sto­je­ćim pod­mor­skim is­pu­stom.

Izvor: DAN