Ne tre­ba ni­ko­ga da ču­di ako ne­ko dig­ne glas zbog to­ga što su Al­ban­ci u Cr­noj Go­ri dis­kri­mi­ni­sa­ni, jer oni na svo­jim vje­kov­nim og­nji­šti­ma tre­ba da ima­ju sva pra­va, da od­lu­ču­ju o svo­joj raz­voj­noj po­li­ti­ci. To je re­kao ju­če za „Dan” li­der De­mo­krat­skog sa­ve­za Meh­met Bard­hi, ko­men­ta­ri­šu­ći ocje­nu al­ban­skog po­kre­ta „Sa­mo­o­pre­dje­lje­nje” da su Al­ban­ci u Cr­noj Go­ri ugnje­ta­va­ni i da se ga­ze nji­ho­va osnov­na pra­va. Bard­hi ka­že da ni vlast ni opoz­i­ci­ja u Cr­noj Go­ri ni­je­su po­ka­za­li sprem­nost da Al­ban­ce pri­hva­te kao rav­no­prav­ne gra­đa­ne.
– Pro­šle su 22 go­di­ne vi­še­par­tij­skog si­ste­ma a Al­ban­ci u Cr­noj Go­ri još ni­je­su rav­no­prav­ni. Ima u ra­znim sfe­ra­ma ži­vo­ta pri­mje­ra ko­ji po­ka­zu­ju dis­kri­mi­na­ci­ju Al­ba­na­ca. Ima opi­plji­vih do­ka­za i či­nje­ni­ca, ko­ji to po­tvr­đu­ju i za­htje­vi po­li­tič­kih pred­stav­ni­ka Al­ba­na­ca idu u prav­cu rje­ša­va­nja tih pro­ble­ma. Al­ban­ci tra­že da na svo­jim vje­kov­nim og­nji­šti­ma od­lu­ču­ju o svom raz­vo­ju, a ne da se od­lu­ke do­no­se u Pod­go­ri­ci – na­veo je Brad­hi i pod­vu­kao da al­ban­sko pi­ta­nje u Cr­noj Go­ri ni­je ri­je­še­no.
Li­der DS-a pod­sje­ća da su Al­ban­ci sa vla­šću pot­pi­si­va­li i spo­ra­zum o rje­ša­va­nju nji­ho­vog sta­tu­sa, ali da to što je do­go­vo­re­no ni­je is­po­što­va­no.
– Odav­no po­sto­ji za­htjev za vra­ća­nje sta­tu­sa op­šti­ne Ma­le­si­ji, ali ne­ma ni­šta od to­ga iako po­sto­je svi pred­u­slo­vi. U pro­ce­su do­no­še­nja Usta­va ni­je­su uva­že­ni na­ši pred­lo­zi ni­ti mo­ji amand­ma­ni – ka­že Bard­hi.
Dis­kri­mi­na­ci­ju Al­ba­na­ca vi­di i u pro­ce­su pri­va­ti­za­ci­je. Ka­ko po­ja­šnja­va, u Sa­vje­tu za pri­va­ti­za­ci­ju ne­ma ni­jed­nog Al­ban­ca, a to ti­je­lo je od­lu­či­va­lo i o pro­da­ji imo­vi­ne u Ul­ci­nju. Po­seb­no kao ne­ga­ti­van pri­mjer iz­dva­ja pri­va­ti­za­ci­ju ul­cinj­ske so­la­ne. Uka­zu­je i na pro­ble­me u vra­ća­nju imo­vi­ne biv­šim vla­sni­ci­ma, pri­pad­ni­ci­ma al­ban­ske na­ci­o­nal­no­sti u Val­da­no­su, kao i pro­blem ško­lo­va­nja i ad­mi­ni­stra­ci­je na al­ban­skom je­zi­ku i po­tre­bu de­cen­tra­li­za­ci­je vla­sti.
Ak­ti­vi­sti „Sa­mo­o­pre­dje­lje­nja” pre­ki­nu­li su pre­kju­če skup, ko­ji su or­ga­ni­zo­va­le vla­sti Cr­ne Go­re i Ko­so­va na ko­jem je ras­pra­vlja­no o sa­rad­nji Pod­go­ri­ce i Pri­šti­ne. Is­pred go­vor­ni­ce su is­ta­kli tran­spa­rent „Al­ban­ci u Cr­noj Go­ri su dis­kri­mi­ni­sa­ni, ovo ni­je pri­ja­telj­stvo”. Zbog sku­pa u Pri­šti­ni pro­te­sto­va­li su i iz Udru­že­nja Cr­no­go­ra­ca Me­to­hi­je, po­ru­ču­ju­ći da je cr­no­gor­skoj de­le­ga­ci­ji bi­lo bo­lje da su se za­lo­ži­li za bo­lji po­lo­žaj svo­jih su­na­rod­ni­ka na Ko­so­vu. Po­sla­nik For­ce Gen­ci Ni­man­be­gu ka­zao je da je na­čin na ko­ji „Sa­mo­o­pre­dje­lje­nje” i Udru­že­nje Cr­no­go­ra­ca Me­to­hi­je is­ka­zu­ju sta­vo­ve nji­hov iz­bor.
– Al­ban­ci u Cr­noj Go­ri osje­ća­ju ele­men­te dis­kri­mi­na­ci­je nad nji­ma. Je­dan od pla­stič­ni­jih pri­mje­ra je zo­na ob­u­hva­ta Mor­skog do­bra, ko­ja Op­šti­nu Ul­cinj či­ni kon­ti­nen­tal­nom. Pri­va­ti­za­ci­ja, ko­ja je da­la ve­ći­nom ne­ga­ti­van uti­caj na eko­no­mi­ju i za­po­šlja­va­nje, uči­ni­la je da se po­ve­ća za­o­sta­ja­nje pod­ruč­ja gdje ži­ve Al­ban­ci u od­no­su na dru­ge dje­lo­ve Cr­ne Go­re. Sle­de­ći pri­mjer je du­go­go­di­šnje odu­go­vla­če­nje da­va­nja pu­no­prav­no­sti op­šti­ni Ma­le­si­ja –is­ti­če Ni­man­be­gu.
Pu­no je, tvr­di on, pri­mje­ra da se pred­me­ti za po­vra­ćaj imo­vin­skih pra­va ne rje­ša­va­ju ili se spo­ro rje­ša­va­ju.
– Že­li­mo vje­ro­va­ti da je sve ovo za­o­stav­šti­na iz ra­ni­jeg pe­ri­o­da i da je na ak­tu­el­noj po­li­tič­koj eli­ti da ra­di na po­ve­ća­nju ni­voa ljud­skih i ma­njin­ski pra­va – za­klju­čio je Ni­man­be­gu.

V.R.

 

I su­na­rod­ni­ci kri­vi

Ka­ko je ka­zao Gen­ci Ni­man­be­gu, bi­lo je ve­li­ke dis­kri­mi­na­ci­je ne sa­mo na na­ci­o­nal­noj već i na par­tij­skoj osno­vi, ko­ju su spro­vo­di­li Al­ban­ci pre­ma su­na­rod­ni­ci­ma. Po­ja­šnja­va da mi­sli na De­mo­krat­sku uni­ju Al­ba­na­ca i DPS ko­a­li­ci­ju od 2006. do 2011. go­di­ne.
– Za­kon­ske od­red­be o jav­nom re­du i mi­ru mo­gu omo­gu­ći­ti da ne­ki či­nov­nik iz­rek­ne nov­ča­nu ka­znu za is­ti­ca­nje al­ban­ske za­sta­ve kao stra­ne, što ona ni­je –upo­zo­ra­va on i do­da­je da se u prak­si to ni­je de­ša­va­lo.

Izvor: DAN