Omla­di­na u Ul­ci­nju su­o­če­na je sa ne­do­stat­kom za­ni­mlji­vih sa­dr­ža­ja, pa spas pro­na­la­zi u dru­štev­nim mre­ža­ma i ka­fi­ći­ma. Go­to­vo da ne­ma is­pi­ti­va­nja jav­nog mnje­nja, a da re­zul­ta­ti ne go­vo­re da su mla­di pod ja­kim uti­ca­jem dru­štve­nih mre­ža i in­ter­ne­ta. Ta sli­ka još je uoč­lji­vi­ja u Ul­ci­nju, gra­du ko­ji ne­ma bi­o­skop, ne­ma kla­sič­no kul­tur­no-umjet­nič­ko dru­štvo, po­zo­ri­šte, a i sport­ska in­fra­struk­tu­ra ni­je za po­hva­lu. Pre­ma ri­je­či­ma Ar­di­te Ko­va­či, psi­ho­lo­ga u OŠ „Mar­šal Ti­to”, mla­doj po­pu­la­ci­ji mo­ra se po­sve­ti­ti mno­go vi­še pa­žnje i po­nu­di­ti im raz­li­či­te sa­dr­ža­je.
– S ob­zi­rom na to da bi­bli­o­te­ka ra­di, mla­di lju­di bi mo­gli svo­je slo­bod­no vri­je­me da po­tro­še na či­ta­nje i pro­u­ča­va­nje li­te­ra­tu­re. Ta­ko­đe bi kao vo­lon­te­ri mo­gli da se uklju­če u rad ra­znih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, ko­je od­go­va­ra­ju nji­ho­vim afi­ni­te­ti­ma. Na­rav­no, mla­di­ma tre­ba­ju pod­sti­ca­ji, a tu ulo­gu bi tre­ba­lo da od­i­gra­ju dru­štvo i za­jed­ni­ca – na­ve­la je Ko­va­či.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, lo­kal­na upra­va bi mo­ra­la da se uklju­či u rje­ša­va­nje ove pro­ble­ma­ti­ke i to otva­ra­njem po­seb­nog odje­lje­nja ili ust­no­ve ko­ja bi pra­ti­la te­žnje, pro­ble­me i afi­ni­te­te mla­dih.
– Na taj na­čin bi se pra­ti­li nji­ho­vi pro­ble­mi, pru­ži­la im se šan­sa da se is­tak­nu, a ujed­no bi kva­li­tet­no po­tro­ši­li svo­je slo­bod­no vri­je­me. Mla­di­ma tre­ba­ju in­for­ma­ci­je o to­me gdje mo­gu da se uklju­če i kroz pro­jek­te ko­je bi osmi­sli­la lo­kal­na upra­va da­ju do­pri­nos lo­kal­noj za­jed­ni­ci. Pra­vo rje­še­nje bi bi­lo i osni­va­nje ne­kog par­ka mla­dih – is­ti­če Ko­va­či.
On na­gla­ša­va da je je­dan od raz­lo­ga ova­kvog sta­nja i neo­d­sta­tak ade­kvat­ne ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu ro­di­te­lja i dje­ce.
– Ro­di­te­lji ne pro­vo­de do­volj­no vre­me­na sa dje­com i imam uti­sak da bo­lje pri­hva­ta­ju da im di­je­te bu­de kod ku­će, da vri­je­me pro­vo­di za kom­pju­te­rom, ne­go da se igra ne­gdje ili za­ba­vlja sa dru­štvom. Ne vje­ru­jem da ima pri­mje­ra da ro­di­telj dje­te­tu po­nu­di da za­jed­no odu na pik­nik, na pla­žu, na utak­mi­cu, ili šet­nju pla­ni­nom – pod­vla­či Ko­va­či.
I pro­fi­so­ri­ca u ul­cinj­skoj Mu­zič­koj ško­li Dže­ne­ta Ša­čić sma­tra da su za po­sto­je­će sta­nje če­sto kri­vi ro­di­te­lji.
– U vas­pi­ta­nju i obra­zo­va­nju dje­te­ta le­ži nje­go­va spo­sob­nost da or­ga­ni­zu­je svo­je slo­bod­no vri­je­me. Kod nas u mu­zič­koj ško­li za­do­volj­ni smo bro­jem po­la­zni­ka i ni­vo­om za­ni­ma­nja za mu­zi­ku, ali dje­ca što vi­še ra­stu po­ka­zu­ju ma­nje in­te­re­so­va­nja za ovaj po­ziv. Ro­di­te­lji če­sto dje­ci pre­pu­šta­ju od­lu­ku o na­stav­ku ško­lo­va­nja od­bi­ja­ju­ći da im u naj­ra­ni­joj mla­do­sti iz­gra­de rad­nu na­vi­ku – na­ve­la je Ša­či­će­va, do­da­ju­ći ka­ko bi Op­šti­na u sa­rad­nji sa po­ro­di­com mo­gla po­mo­ći u ani­mi­ra­nju mla­dih.
– Po­ro­di­ca je osnov za sve i ro­di­te­lji bi u sa­rad­nji sa nad­le­žnim op­tin­skim slu­žba­ma mo­gli pu­no da po­mog­nu dje­ci. Ta­ko­đe i mi kao kul­tur­na in­sti­tu­ci­ja mo­že­mo po­mo­ći ta­ko što će­mo biv­še đa­ke ško­le uklju­či­ti u mo­der­ni­je mu­zič­ke prav­ce po­put dže­za, et­no-dže­za i ro­ka i po­ku­ša­ti da ih na taj na­čin bar na krat­ko od­vra­ti­mo od kom­pju­te­ra – na­gla­ša­va Ša­či­će­va.
I iz lo­kal­ne upra­ve po­ru­ču­ju da im je bri­ga o mla­di­ma na pr­vom mje­stu i is­ti­ču da je mla­đoj po­u­la­ci­ji u Ul­ci­nju su­žen iz­bor ka­da su u pi­ta­nju iz­la­sci. Pre­ma ri­je­či­ma Ga­zmen­da Ka­la­bre­zi­ja, v.d. se­kre­ta­ra Se­kre­ta­ri­ja­ta za upra­vu i dru­štve­ne dje­lat­no­sti, neo­p­hod­na je iz­grad­nja sport­skog cen­tra u ko­jem bi mla­di lju­di mo­gli da kva­li­tet­no is­pu­ne svo­je slo­bod­no vri­je­me.
– Cilj lo­kal­ne upra­ve je da pod­stak­ne mla­de da se ba­ve spor­tom i fi­zič­kom kul­tu­rom, me­đu­tim, u ne­do­stat­ku in­fra­struk­tu­re uslo­vi za ta­kav vid raz­vo­ja sve­de­ni su na mi­ni­mum. Pro­je­kat za iz­grad­nju sport­skog cen­tra po­sto­ji, ali op­šti­na ni prav­no, a ni fi­nan­sij­ski ni­je u mo­guć­no­sti da ga spro­ve­de – na­vo­di Ka­la­bre­zi. V.RA­DIĆ

Že­le Wor­ko­ut park
Po­vu­če­ni že­ljom da se iz­bo­re za no­ve kva­li­tet­ni­je sa­dr­ža­je, Ul­ci­nja­ni Lu­ka Glen­dža i Fran­će­sko Ko­ci po­kre­nu­li su na fej­sbu­ku pe­ti­ci­ju za iz­gr­rad­nju pr­vog mo­der­nog stre­et wor­ko­ut par­ka.
– Stre­et wor­ko­ut park je eks­trem­no po­pu­la­ran sport me­đu mla­đom po­pu­la­ci­jom, ve­o­ma je atrak­ti­van i pot­pu­no je bes­pla­tan. Pro­mo­vi­še zdrav ži­vot­ni stil, sti­ca­nje no­vih po­znan­sta­va i pu­no dru­že­nja. To je mje­sto na otvo­re­nom za tre­ni­ra­nje sa svim po­treb­nim spra­va­ma, ko­je se ko­ri­ste za tre­ning. Svje­sni smo da je ovo tek ne­ka vr­sta pre­po­ru­ke, ali od ne­če­ga se mo­ra po­če­ti – ka­že Glen­dža.
Ko­ci ocje­nju­je da bi lo­kal­na upra­va uko­li­ko opre­di­je­li sred­sta­va za ovaj pro­je­kat po­pri­lič­no uti­ca­la na mla­đu po­pu­la­ci­ju da se ba­vi spor­tom.
– Mno­gi evrop­ski i gra­do­vi ši­rom svi­je­ta ima­ju slič­ne sport­ske po­li­go­ne. Sma­tram da bi i Ul­cinj, uko­li­ko bu­de ra­zu­mi­je­va­nja lo­kal­ne upra­ve, mo­gao do­bi­ti je­dan ta­kav park – ocje­nju­je Ko­ci.
Oni su za krat­ko vri­je­me pri­ku­pi­li oko 200 on­lajn pot­pi­sa i na­sta­vlja­ju da­lje sa pe­ti­ci­jom, a ka­da pri­ku­pe 500 gla­so­va su­gra­đa­na obra­ti­će se lo­kal­noj upra­vi.
Ide­ja mla­dih Ul­ci­nja­na na­i­šla je na odo­bra­va­nje Ka­la­bre­zi­ja, ko­ji je po­zvao mla­di­će da do­đu u Op­šti­nu i obra­zlo­že svo­ju na­mje­ru.
– Op­šti­na Ul­cinj je otvo­re­na za sa­rad­nju sa svi­ma oni­ma ko­ji nam nu­de kva­li­tet­ne ide­je. Ura­di­će­mo sve što je u okvi­ru op­štin­skog bu­dže­ta ka­ko bismo po­mo­gli da se mla­di­ma stvo­re bo­lji uslo­vi za ži­vot i da svo­je slo­bod­no vri­je­me kva­li­tet­no is­ko­ri­ste – po­ru­ču­je Ka­la­bre­zi.

Iz­mi­je­ni­ti sli­ku gra­da
Bal­ša Čo­vić: – Ka­da je ri­ječ o slo­bod­nom vre­me­nu, mla­di u Ul­ci­nju ne­ma­ju ve­li­ki iz­bor. Uglav­nom su to sa­mo ka­fi­ći i di­sko­te­ke. Oni ko­ji ne vo­le taj vid pro­vo­da, če­sto osta­ju kod ku­će i vri­je­me pro­vo­de za kom­pju­te­rom. Ja­ko je va­žno omo­gu­ći­ti mla­di­ma da kre­a­tiv­ni­je pro­vo­de slo­bod­ne vri­je­me, a tu, pri­je sve­ga, mi­slim na otva­ra­nje bi­o­skop­ske sa­le, po­ve­ća­va­nje bro­ja sport­skih te­re­na i igra­li­šta, kao i osni­va­nje ra­znih udru­že­nja či­ji je cilj oku­plja­nje mla­dih ra­di dru­že­nja i broj­nih za­jed­nič­kih ak­ci­ja.
Mi­loš Vu­jo­še­vić: – Mla­di u Ul­ci­nju ima­ju ja­ko ma­lo ras­po­lo­ži­vih sa­dr­ža­ja. Uglav­nom se sve svo­di na ka­fe­ni­sa­nje, dru­štve­ne mre­že i dru­že­nje po ku­ća­ma. Čuo sam za ini­ci­ja­ti­vu su­gra­đa­na o for­mi­ra­nju worko­uta i ap­so­lut­no po­dr­ža­vam ide­ju, ali isto ta­ko sma­tram da bi i u dru­gim sfe­ra­ma tre­ba­lo iz­mi­je­ni­ti sli­ku. Gra­du i te ka­ko fa­le bi­o­skop, kul­tur­no- umjet­nič­ka dru­štva i dru­ge ak­tiv­no­sti.
Pe­tar Bo­žo­vić: – Mla­di u Ul­ci­nju ne­ma­ju do­volj­no mje­sta za iz­la­ske, a sa­mim tim i ne­kva­li­tet­no is­pu­nja­va­ju svo­je slo­bod­no vri­je­me. Iz­grad­njom sport­skih po­li­go­na, ob­na­vlja­njem bi­o­sko­pa i for­mi­ra­njem ra­znih sek­ci­ja mla­di bi ima­li vi­še mo­guć­no­sti da po­bjeg­nu od za­vi­sno­sti od kom­pju­te­ra i dru­štve­nih mre­ža.

Izvor: DAN