Vladan Dubljević, pomoćnik ministra ekonomije, za „Novosti“, o istraživanju nafte i gasa u podmorju: Biće zarade od naknada za ispitivanja, a kompanijama će trebati radna snaga

PODGORICA – Crna Gora neće postati „mali Kuvajt“, jer njeni geološki potencijali nisu isti kao u toj dalekoj zemlji, a i mala je verovatnoća da se u njenom podmorju kod Ulcinja nalaze ogromna ležišta nafte i gasa. I pored toga, od ovog posla Crnogorci nemaju nameru da dignu ruke. Naprotiv, veruju da će profitirati.

Prvi tender za istraživanje i proizvodnju otvoren je početkom avgusta ove godine i trajaće do februara 2014. Njime je obuhvaćeno 13 „ulcinjskih blokova“, površine do tri hiljade kvadratnih kilometara.

Pretpostavlja se da bi prva veća zarada od ovog posla trebalo da stigne 2017, ali će i do tada evri „curiti“, jer prilikom dostavljanja ponude naftne kompanije su obavezne da uplate po 35.000 evra, dok je nadoknada po kvadratnom kilometru 300 evra.

Očekuje se profit i od nadoknade za ponuđene blokove, od oko milion evra godišnje, ali je sve to malo u odnosu na ono što Crnogorci očekuju kada počne proizvodnja.

– Ništa do sada nije istraženo u tolikoj meri da bismo sa sigurnošću mogli da kažemo kolike se količine nafte i gasa tamo nalaze. Bilo je u prošlosti nekih istraživanja koja takođe nisu dala odgovor na to pitanje – kaže za „Novosti“ Vladan Dubljević, pomoćnik ministra ekonomije. – Imamo nagoveštaja da bi tamo mogle da se nađu izvesne rezerve ugljovodonika, a tu dilemu će otkloniti kompanije koje se budu prijavile na tenderu.

Svetska statistika pokazuje da otprilike od deset pokušaja pronalaženja komercijalnih rezervi, svega tri do četiri su uspešna. Da bi neka kompanija ušla u ovaj posao (istraživanje, bušenje) mora da obezbedi između stotinu i dvesta miliona evra, a sve to opet zavisi od veličine područja, dubine bušenja i drugih faktora.

Na pitanje koliko bi Crna Gora mogla da profitira od ovog posla, Dubljević nema precizan odgovor.

– Sigurno je da ćemo ostvariti izvesne prihode, ali u ovom trenutku jedino možemo da govorimo o procentima, a ne o iznosu novca koji će Crna Gora prihodovati – priznaje naš sagovornik. – Vlada je usvojila fiskalnu politiku za ovaj posao i to podrazumeva da država kroz sve nadoknade i takse dobije od 65 do 75 odsto profita kompanija koje uđu u projekat. Najbolju praksu u svetu ima Norveška, koja uzima čak 75 odsto profita i tu je bez premca.

Od ovog posla, dodaje Dubljević, Crna Gora će imati i indirektne koristi. Kada ovde dođu naftne kompanije trebaće im radna snaga, logistički centar, sa sobom će dovesti servisne kompanije, iznajmljivaće hotele, njihovi vlasnici će dovesti porodice koje će putovati po zemlji, trošiće mnogo novca. Sve je to u službi „nove industrije“.

I na drugom kraju crnogorskog podmorja, kod Prevlake, „mirišu“ naftna ležišta, ali će istraživački poduhvati sačekati da pitanje granice sa Hrvatskom bude konačno rešeno. U međuvremenu, crnogorsko kopno moglo bi da postane predmet interesovanja.

– Želimo da aktiviramo istraživanja na kopnu, ali ne u naredne dve godine. Sada nam je prioritet podmorje kod Ulcinja – ističe Vladan Dubljević, podsećajući da je ideja o eksploataciji nafte zaživela pre jednog veka, u vreme kralja Nikole Prvog Petrovića.

Odlukom Narodne skupštine holandskom industrijalcu Hagu Kokerenu dodeljena je tada koncesija za eksploataciju „petroleuma“ u regionu Skadarskog jezera. Obuhvatala je 500 hektara i data je na rok od 50 godina.

– Nažalost, zbog početka Prvog svetskog rata, započeti radovi su prekinuti, da bi oni zaživeli po njegovom zvršetku kada su braća Zuber započela prvu istražnu bušotinu u rejonu „Velikog blata“, koja nije imala uspeha – objašnjava naš sagovornik.

 

BUŠOTINE

ISTRAŽNI prostor Crne Gore zauzima 21.500 kvadratnih kilometara. Od toga kopnu pripada 13.000, dok je ostatak pod morem. Od ukupno dvadeset bušotina koje su do sada postavljene, čak 16 je bilo instalirano između 1949. i 1966.godine. U to vreme sve poslove vodilo je preduzeće „Nafta Crne Gore“.

 

GASOVOD POLITIČKA ODLUKA

– CRNA Gora je malo područje čija je procenjena potrošnja gasa do 2030. godine svega pola milijarde metara kubnih. Zbog toga niko neće da gradi gasovod kroz Crnu Goru, jer mu se ne isplati. Gasovod od Kaspijskog mora direktno prolazi kroz Albaniju i dalje podmorjem do Brindizija u Italiji, a mi bismo mogli da budemo „krak“ iako nismo na direktnom putu Jadransko-jonskog gasovoda. Za to postoji jaka politička volja zemalja u regionu, ali odluka o tome ne leži u Crnoj Gori, nego na drugom mestu – napominje Vladan Dubljević.

V. Kadić

Izvor: Novosti