Реаговање албанских удружења Америке, поријеклом из данашње државе Црне Горе, поводом Избора у Улцињу Уторак,

05. фебруар 2014

Већ дуже вријеме тријумфује псеудодемокрација црногорског стила, творевине познате као Црна Гора. Ова “демокрација” већ 23 године наставља старим славопојкама, под велом демократије уз примјену и прилагођавање перфидних метода за подмукло искоријењивање и протијеривање Албанаца из њихових матичних земаља. Црногорска држава већ више од 23 године није предузела ни један цент инвестиција у урођеничким албанским насељима. Ово је свакако поклон за Албанце за њихову показану лојалност њиховим гласањем за независност ове псеудо- демократије ( ! ) Но, погледајмо низ спроведених “достигнућа” државе у интересу Албанаца: Присилно затварање и злоупотреба „Морског добра“ у Улцињу, недодијељивање општинског статуса Тузима, довођење бошњачких насељеника у Тузима са циљем промијене демографске структуре на штету Албанаца, хапшење Малисора у инсценираној полицијској операцији у Плаву и Гусињу, тенденција да се изгради хидроелектрана у Вусанје (Vuthaj), изградња “Националног парка” на албанским имовинама и запошљавање радника из Подгорице (иако је познат висок ниво незапослености међу Албанцима), изградња регионалне депоније у етнички албанском селу Мартинићи (Martinaj), покушај изградње Српске цркве уз подршку државне полиције на албанском приватном имању у Мартинићима (Martinaj). Врхунац ових тенденција се постиже онемогућавањем коришћења националних симбола . Ово су само неки аспекти кршења основних права Албанаца у Црној Горе од стране црногорског државног апарата. Држави Црне Горе не треба да буде дозвољено, у оквиру интеграционе Агенде, са дневним редом интеграције у Европску унију, да уђу у породицу Западног свијета, кршећи основна права Албанаца, који чине 7 одсто становништва Црне Горе. Дана 26. јануара 2014 у граду Улцињу, или како је ми сматрамо, као ” престоница Албанаца у Црној Гори”, одржани су локални избори . Ми смо свијесни фрустрираних људи са нашим политичким партијама, којих нажалост само у Улцињу има 8 од њих, али је несхватљиво да послије 23 године у нашем граду тријумфује онај ко нам је одузео Улцињ ратом и издајом Европе год. 1880? Кад се историја заборави, она се и понавља. позната је изрека у историји народа. Поставља се питање: гдје су данас албанске политичке странке у Црној Гори и да ли су садржани национални интереси у њиховом дневном реду и њиховим партијским програмима? Наши политички субјекти морају у њиховим личним агендама јасно видјети националне интересе. Али данас, када је ниво свијести, образовања и еманципације становништва много већи него у 1880 години, онда се поставља питање обичном грађанину, Албанцу Улцињанину: како је могуће да ти твојим гласом одобраваш наставак твог угњетавања, твојим гласом одобраваш све ове дискриминаторске политике, које се доследно спроводе против тебе и твог народа? Албанска дијаспора и албанска удружења Америке, поријеклом из данашње државе Црне Горе, које дјелују у САД , апелују на албанске политичке партије, да се уједине и ускладе своје ставове, да би Улцињ био газда своје куће у својој кући, и да се води од Албананаца, који чине 80 одсто становништва овог античког-илирског града.

Њу Јорк, Детроит

5. фебруар 20014

Преводилац: Силвeр Кордић Корда