Na sjednici Komisije za kontrolu privatizacije raspravljano o situaciji u Solani: Radnicima ugovori produženi do kraja aprila

Na oglas za poslovno-tehničku saradnju, koji je nedavno objavio stečajni upravnik Solane Ognjen Jovović, ima interesovanja, ali, prema njegovim riječima, on još nije dobio signal da je neko spreman da finansira ovogodišnju berbu soli

PODGORICA – Radnicima Solane ,,Bajo Sekulić“ ugovori o radu produženi su do kraja aprila, saopštio je juče stečajni upravnik ulcinjskog preduzeća Ognjen Jovović na sjednici skupštinske Komisije za praćenje i kontrolu postupka privatizacije.

On je naveo da je tražio od Privrednog suda saglasnost da radnicima produži ugovore do kraja aprila i sud je to prihvatio.

Ugovori

– To je ipak kratak rok. Šta može za mjesec da se uradi – pitao je Jovović.

U Solani je zaposleno 49 radnika kojima su ugovori bili raskinuti 25. marta.

Jovović je kazao da je prioritet da se radnici zbrinu i da im se isplate njihove obaveze, za šta je ukupno potrebno 1,8 miliona eura.

– I pored dobre volje, ne vidim razloga za dalje produžavanje ugovora, jer nema poslovne aktivnosti, pa nema načina da se isplaćuju zarade – rekao je Jovović.

On je dodao da na oglas za poslovno-tehničku saradnju, koji je nedavno objavio, ima interesovanja, ali da još nije dobio signal da je neko spreman da finansira ovogodišnju berbu soli.

Stečaj

U kompaniju je 2006. godine uveden stečaj zbog duga od 13.000 eura. S obzirom na to da plan reorganizacije nije uspio, 2011. godine se proglašava bankrot.

Predstavnici radnika su kazali članovima Komisije da je situacija teška, jer im vlasnik, Eurofond, još nije ispunio zahtjeve koje su postavili početkom godine.
Predsjednik Sindikata kompanije Marko Miranović saopštio je da agonija radnika traje od kada je vlasnik kompanije Eurofond.

– Od 2005. godine nemamo redovna lična primanja. Ogromna sredstva imamo u potraživanjima koja nijesu knjigovodstveno sređena. Totalni je haos u knjigovodstvu – rekao je Miranović.
Radnicima, prema njegovim riječima, doprinosi nijesu uplaćivani od 2009. godine.

Miranović je naveo da bi radnici pristali i da im se radni staž poveže na minimalnu zaradu, jer im je cilj da odu u penziju i da mogu da se liječe.

Predstavnik Sindikata Veselin Mitrović tražio je od stečajnog upravnika da objasni kako se došlo do cifre od 257 miliona eura na tenderu za prodaju preduzeća, ako je tržišna kapitalizacija krajem prošle sedmice iznosila 9,75 miliona eura, a knjigovodstvena vrijednost kompanije 40 miliona.

Jovović je objasnio da je procjenu u septembru 2011. godine uradio diplomirani inženjer građevine Aleksandar Rakočević.
Klasični stečaj je uveden 2011. godine, ali je poslovanje kompanije ipak održavano u naredne dvije godine.

Eurofond

Predsjednik Komsije i poslanik Demokratskog fronta Janko Vučinić je pitao zbog čega je Solana data na berzansku privatizaciju, a ne na tendersku.

– Vlasnik većinskog paketa akcija, Eurofond, nije kontrolisan i nije imao ugovorom utvrđene obaveze da investira u fabriku – kazao je Vučinić.

Direktor Eurofonda Boiša Šotra je, povodom, kako je kazao, spekulacija da je Eurofond platio 800.000 eura na berzi, rekao da je plaćeno 11,25 miliona eura za oko 60 odsto akcija.

– To imamo sve dokumentovano. Od državnih fondova je kupljeno na licitaciji na berzi koja je trajala tri dana još nekih sedam odsto akcija – objasnio je Šotra.

Na pitanje Vučinića da li je Eurofond više interesovalo gradsko-građevinsko zemljište nego proizvodnja soli, Šotra je odgovorio da je Eurofond uložio šest miliona kroz dokapitalizaciju, ne da bi dobio gradsko-građevinsko zemljište nego da bi modernizovao Solanu i vratio dugovanja koja je naslijedio iz vremena dok je država bila većinski vlasnik.

Do sada je objavljeno devet oglasa za prodaju Solane i svi su bili neuspješni.

Šotra: Prozvodnja soli je neisplativa

Šotra je naveo da je Solana četiri posljednje godine uzela kredit od 500.000 eura i da su sa tim odrađene dvije berbe.

– Berba je 2012. godine rađena sa pozajmicom i nije vraćeno ništa, odnosno vrlo malo. Berba prošle godine je odrađena iz kredita i nije vraćeno ništa – rekao je Šotra.

Prema njegovim riječima, sam proces proizvodnje soli, postojeća oprema i način rada su toliko zastarjeli da je totalno neisplativo poslovati.

– Izuzetno su nam veliki troškovi električne energije. Sama priprema berbe košta od 250.000 do 350.000 eura. Čista proizvodnja soli je totalno neisplativa – smatra Šotra.

S. P.

Izvor: POBJEDA