Zbog neo­st­vari­va­nja pl­a­­ni­­ra­nih pri­ho­da i vi­so­kog ni­voa do­spje­lih oba­ve­za iz ope­ra­tiv­nog di­je­la bu­dže­ta Op­šti­na Ul­cinj pla­ni­ra da se usko­ro kod Atlas ban­ke sa ka­ma­tom od de­vet od­sto kre­dit­no za­du­ži mi­li­on i 200 hi­lja­da eura. Ka­ko je do 31. de­cem­bra 2013. go­di­ne Op­šti­na bi­la kre­dit­no za­du­že­na 2,75 mi­li­o­na eura, no­vi kre­dit do­dat­no će op­te­re­ti­ti bu­džet i uve­ća­ti du­go­ve po tom osno­vu na če­ti­ri mi­li­o­na eura. Ukup­no ne­iz­mi­re­ne oba­ve­ze Op­šti­ne Ul­cinj zad­njeg da­na pro­šle go­di­ne iz­no­si­le su 6,6 mi­li­o­na eura. Naj­ve­ći dio no­vog kre­di­ta bi­će utro­šen na is­pla­tu za­o­sta­lih za­ra­da rad­ni­ci­ma Op­šti­ne i pred­u­ze­ća či­ji je osni­vač lo­kal­na sa­mo­u­pra­va. Je­dan ma­nji dio sred­sta­va bi­će upo­tri­je­bljen za pri­pre­mu tu­ri­stič­ke se­zo­ne. Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja Cr­ne Go­re da­lo je sa­gla­snost na ovaj kre­dit­ni aran­žman s ob­zi­rom da je sa Op­šti­nom 11. ju­na pro­šle go­di­ne pot­pi­san Sa­na­ci­o­ni plan či­me je ona do­bi­la pra­vo na re­pro­gra­mi­ra­nje oba­ve­za pre­ma dr­ža­vi na pe­ri­od od pet go­di­na. Op­šti­na je do­bi­la pra­vo ko­ri­šće­nja do­dat­nih kre­dit­nih sred­sta­va čak i za ope­ra­tiv­ne tro­ško­ve ali ima oba­ve­zu da dr­ža­vi sva­kog mje­se­ca upla­ću­je pre­ko 40 hi­lja­da eura.
I dok ak­tu­el­na vlast pri­pre­ma ma­te­ri­jal ka­ko bi se po­no­vo za­du­ži­la, u opo­zi­ci­ji sma­tra­ju da mo­ra­ju po­sto­ja­ti li­mi­ti za za­du­ži­va­nje lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i da oni tre­ba da bu­du ja­sno pre­ci­zi­ra­ni u za­kon­skoj re­gu­la­ti­vi ko­ja se od­no­si na jav­ni dug lo­kal­nih vla­sti. Mi­šlje­nja su da za­du­ži­va­nju tre­ba pri­bje­ga­va­ti sa­mo u ci­lju po­kri­va­nja pri­vre­me­nih pro­ble­ma li­kvid­no­sti dok du­go­roč­no za­du­ži­va­nje tre­ba bi­ti is­klju­či­vo ko­ri­šće­no za fi­nan­si­ra­nje ka­pi­tal­nih ras­ho­da, što u kon­kret­nom ni­je slu­čaj.
Pred­sjed­nik OO SNP-a i od­bor­nik u SO An­dri­ja Ćet­ko­vić ka­že da naj­o­snov­ni­je što jed­na lo­kalna upra­va mo­že i tre­ba da ra­di je da iz re­al­nih iz­vo­ra ser­vi­si­ra oba­ve­ze pre­ma rad­ni­ci­ma.
– Op­šti­na ni­je u sta­nju da iz svo­jih re­al­nih iz­vo­ra is­pla­ti za­ra­de za­po­sle­ni­ma što umno­go­me uka­zu­je na fi­nan­sij­sko sta­nje. Ka­da su do­la­zi­li na vlast go­vo­ri­li su o fin­ansij­skoj kon­so­li­da­ci­ji, pa ako je ovo taj na­čin na ko­ji mi­sle da ri­je­še pro­ble­me, on­da to ni­je do­bro. Ka­ko se u ovom slu­ča­ju ra­di o kon­ti­nu­i­te­tu vla­sti on­da se ne mo­gu prav­da­ti da su oni pret­hod­ni kre­i­ra­li sta­nje iz ko­ga se ne mo­že iza­ći bez kre­di­ta. Ako još zna­mo ka­ko su se sred­stva ne­na­mjen­ski tro­ši­la u pret­hod­nom pe­ri­o­du, on­da ni­je te­ško za­klju­či­ti da je pred Op­šti­nom ve­o­ma te­žak pe­ri­od – ka­že Ćet­ko­vić.
Pot­pred­sjed­ni­ca i od­bor­nik De­mo­krat­ske uni­je Al­ba­na­ca Ha­ti­dža Đo­ni sma­tra da će po­tez vla­sti u Ul­ci­nju sa­mo krat­ko­roč­no ri­je­ši­ti pro­blem.
– Kre­di­ti se uzi­ma­ju da bi se is­pla­ti­le za­ra­de za­po­sle­ni­ma ko­jih je mno­go vi­še ne­go što su re­al­ne po­tre­be ad­mi­ni­stra­ci­je i jav­nih pre­ud­ze­ća. Pre­ma po­da­ci­ma ko­ji­ma ras­po­la­žem na bu­dže­tu Op­šti­ne i jav­nih pred­u­ze­ća je oko 800 lju­di. Op­šti­na ne mo­že iza­ći iz kri­ze uko­li­ko se taj broj ne do­ve­de na op­ti­ma­lan ni­vo. Ovo što oni ra­de je si­pa­nje u ru­pu bez dna – tvr­di Đo­ni i do­da­je da je Mi­ni­star­stvu fi­na­nsi­ja la­ko da da­je sa­gla­snost ka­da ima me­ha­ni­zme ka­ko da na­pla­ti oba­ve­ze ko­je je Op­šti­na pre­u­ze­la san­ci­o­nim pla­nom.
– Pro­blem je da­kle u na­či­nu ka­ko se pa­re tro­še i ka­ko će se tro­ši­ti. Od­go­vor­no tvr­dim da je ne­dav­no vi­še od 60 za­pso­le­nih u Op­šti­ni i pred­u­ze­ći­ma na lič­ni za­htjev do­bi­lo akon­ta­ci­je pla­ta. A šta je sa osta­lim ko­ji­ma se du­gu­je? Ja­sno je da se ra­di o eg­zi­bi­ci­ja­ma i ubje­đe­na sam da ova vlast ni­je do­ra­sla za­dat­ku. Uosta­lom to će se ubr­zo i po­tvr­di­ti – is­ti­če Đo­ni.
Ko­nač­nu ri­ječ o sve­mu da­će od­bor­ni­ci lo­kal­nog par­la­menta ko­ji tre­ba da do­ne­su od­lu­ku o pre­no­su pra­va ras­po­la­ga­nja na grad­skom gra­đe­vin­skom ze­mlji­štu ka­ko bi se uzeo kre­dit. Ta­čan da­tum sjed­ni­ce bi­će po­znat da­nas, na­kon ko­le­gi­ju­ma kod pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne Fu­a­da Ha­dži­be­ti­ja. Pret­po­sta­vlja se da će svi od­bor­ni­ci vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je gla­sa­ti za, jer kroz op­štin­sku ka­su već du­že vri­jeme du­va „pro­ma­ja“.
M.Kne­že­vić

Naj­lo­ši­ja re­a­li­za­ci­ja bu­dže­ta

U pro­šloj go­di­ni re­a­li­za­ci­ja bu­dže­ta op­šti­ne Ul­cinj bi­la je naj­ni­ža u ze­mlji, sa­mo 57,8 od­sto. Od ukup­no pla­ni­ra­nih 8,6 mi­li­o­na eura ko­ji bi tre­ba­lo da se sli­ju u grad­sku ka­su, pri­ku­plje­no je tek pet mi­li­o­na eura što ni­je bi­lo do­volj­no da se po­di­je­le za­ra­de za­po­sle­ni­ma u op­štin­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji i jav­nim pred­u­ze­ći­ma. Ina­če, ka­pi­tal­ni iz­da­ci lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u 2013. go­di­ni iz­no­si­li su sa­mo 580 hi­lja­da eura. U mar­tu je pro­sječ­na za­ra­da u Ul­ci­nju iz­no­si­la 367 eura, od­no­sno za oko 100 eura ma­nje ne­go na ni­vou dr­ža­ve. Pro­blem ne­za­po­sle­no­sti je za­bri­nja­va­juć jer u Ul­ci­nju zva­nič­no ra­di tek 4.368 oso­ba, ili sva­ki tre­ći pu­no­ljet­ni gra­đa­nin.

Mi­ni­star­stvo in­ter­ve­ni­sa­lo

Mi­ni­star­stvo fi­na­n­si­ja pre­po­ru­či­lo je pred­sjed­ni­ku op­šti­ne Fat­mi­ru Đe­ki da se pri­je usva­ja­nja bu­dže­ta za 2014. go­di­nu sa­gle­da­ju re­al­ne mo­guć­no­sti ostva­re­nja pri­hod­nih po­zi­ci­ja, oprav­da­nost i mo­guć­nost za­du­ži­va­nja u pred­lo­že­nom iz­no­su kao i da se iz­vr­še ko­rek­ci­je ka­pi­tal­nih iz­da­ta­ka u skla­du sa pro­cje­nje­nim pri­o­ri­te­ti­ma. Đe­ka je ovu pre­po­ru­ku uva­žio pa je pr­vo­bit­no pla­ni­ran iz­nos od 8,46 mi­li­o­na eura sma­njen na 7,7 mi­li­o­na. Ina­če, pr­vo­bit­no pla­ni­ra­ni iz­nos bio je 68,8 od­sto ve­ći u od­no­su na ostva­re­ni bu­džet u 2013.go­di­ni. Naj­vi­še pri­ho­da ove go­di­ne oče­ku­je se od po­re­za (2,4 mi­li­o­na), pro­da­je ze­mlji­šta (900 hi­lja­da), na­kna­da (458 hi­lja­da eura), lo­kal­nih ko­mu­nal­nih tak­si (272 hi­lja­da eura) i tran­sfe­ra iz Ega­li­za­ci­o­nog fon­da i do­na­ci­ja (705 hi­lja­da eura).

Izvor: DAN