Te­ško da se, osim Ul­ci­nja, bi­lo ko­ja pri­mor­ska op­šti­na u Cr­noj Go­ri mo­že po­hva­li­ti bo­gat­stvom pri­rod­nih re­sur­sa, ali isto ta­ko ne po­sto­ji, mo­žda, ni­gdje u svi­je­tu pri­mjer da su je­din­stve­ni lo­ka­li­te­ti to­li­ko ugro­že­ni kao što su u naj­ju­žni­joj op­šti­ni, po­čev od Ša­skog je­ze­ra u za­le­đu Ul­ci­nja, pa pre­ko ri­je­ke Bo­ja­ne, Ve­li­ke pla­že, so­lan­skih ba­ze­na, sve do ka­na­la Port Mi­le­na i uva­le Val­da­nos. De­ce­nij­skim ne­či­nje­njem nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na i ane­mič­nom po­li­ti­kom lo­kla­nih vla­sti do­ve­den je do pro­pa­sti či­tav po­ve­zan eko-si­stem. Ša­sko je­ze­ro je za­pu­šte­no i iz­lo­že­no kri­vo­lo­vu dok je ri­je­ka Bo­ja­na če­sto za­tr­pa­na enorm­nim ko­li­či­na­ma ra­zno­vr­snog ot­pa­da ko­je sli­vom Ska­dar­skog je­ze­ra i ri­je­ke Drim u Al­ba­ni­ji sti­že na oba­le Ve­li­ke pla­že. Me­di­cin­ski ot­pad, pla­sti­ka i ugi­nu­le ri­blje i ži­vo­tinj­ske vr­ste sve su če­šći pri­zor na ul­cinj­skim pla­ža­ma, a naj­vi­še opa­snog ot­pa­da kon­cen­tri­še se u bli­zi­ni ušća Bo­ja­ne sa li­je­ve i de­sne oba­le kao i ve­ćim di­je­lom Ve­li­ke pla­že. So­la­ni pri­je­ti eko­lo­ška ka­ta­stro­fa zbog bez­oč­nog po­ku­ša­ja da se uni­šti ta­mo­šnja fa­bri­ka so­li.
Ka­nal Port Mi­le­na, ne­ka­da naj­ve­će mri­je­sti­li­šte ri­be na Ja­dra­nu je kao isto­rij­ski sim­bol su­ži­vo­ta Ul­ci­nja­na, kli­mat­sko-ge­o­graf­ski fe­no­men, pej­sa­žni am­bi­jen­tal­ni i eko­lo­ški ra­ri­tet, eko­nom­sko-tu­ri­stič­ki i ri­bo­lov­ni po­ten­ci­jal, du­hov­ni i et­nič­ki iden­ti­tet Ul­ci­nja, u pro­te­klih 20 go­di­na do­ži­vio ne­za­pam­će­nu de­gra­da­ci­ju,uni­šta­va­nje i ni­po­da­šta­va­nje od stra­ne svih struk­tu­ra dru­štva i tre­nut­no se na­la­zi u ko­ma­to­znom sta­nju.
U Val­da­no­su pro­pa­da 18 hi­lja­da sta­ba­la ma­sli­ne.
U ne­koj dru­goj dr­ža­vi i op­šti­ni ova­kvo sta­nje bi­lo bi znak za uz­bu­nu, ali ne i u Cr­noj Go­ri i Ul­ci­nju. Osim de­kla­ra­tiv­nog za­la­ga­nja da se ži­vot­na sre­di­na mo­ra sa­ču­va­ti, oni u či­jim je ru­ka­ma moć, da­kle dr­ža­va i lo­kal­na vlast, ni­šta ne či­ne da se ba­rem za­u­sta­vi de­va­sta­ci­ja pro­sto­ra.
Eko­lo­zi upo­zo­ra­va­ju ka­ko je kraj­nje vri­je­me da se ne­što pred­u­z­me jer se uni­šta­va­njem pri­rod­nog bo­gat­stva do­vo­di se pi­ta­nje eko­nom­ski op­sta­nak.
Iz­vr­šni di­rek­tor NVO Ze­le­ni ko­rak Dže­ljal Ho­džić sma­tra da Ul­ci­nja­ni mo­ra­ju pre­u­ze­ti ini­ci­ja­ti­vu upra­vlja­nja ovim po­ten­ci­ja­li­ma.
– Ako se to ne de­si, mi će­mo sa­svim si­gur­no iz­gu­bi­ti atri­bu­te pri­mor­skog gra­da. Jer, dža­ba nam svo to bo­gat­stvo ako se ni­šta ne pi­ta­mo i ni o če­mu ne od­lu­ču­je­mo. Za ova­kvo sta­nje kri­va­ca je mno­go – i na lo­kal­nom ni­vou, gdje se lo­kal­na vlast vi­še ba­vi­la iden­ti­tet­skim i et­nič­kim pro­ble­mi­ma, kao i i dr­ža­va či­ji su or­ga­ni vla­sti mar­gi­na­li­zo­va­li Ul­cinj – ka­že Ho­džić.
On is­ti­če da NVO sek­tor, po­seb­no eko­lo­zi, stal­no nu­de par­ner­stvo i sa­rad­nju u rje­ša­va­nju eko­lo­ških pro­ble­ma, ali ne na­i­la­ze na ra­zu­mi­je­va­nje.
– Ima­mo ide­je ko­je nu­di­mo lo­kal­noj vla­sti, a za­jed­nič­ki je in­te­res da se svi ovi lo­ka­li­te­ti sa­ču­va­ju i na pra­vi na­čin va­lo­ri­zu­ju. Me­đu­tim, bez sa­rad­nje ci­vil­nog sek­to­ra, lo­kal­nih i dr­žav­nih vla­sti te­ško da se bi­lo šta mo­že ura­di­ti i su­o­či­će­mo se sa ka­ta­stro­fal­nim po­sle­di­ca­ma – tvr­di Ho­džić.
Lo­kal­ni po­li­ti­ča­ri pri­zna­ju da go­to­vo ne­ma­ju in­ge­ren­ci­ja nad naj­ve­ćim po­ten­ci­ja­li­ma. Pred­sjed­nik SO Ul­cinj Fu­ad Ha­dži­be­ti sma­tra da je to kom­plek­sno pi­ta­nje ko­je iz­i­sku­je, pri­je sve­ga ana­li­zu, ali i ve­li­ka sred­stva.
– Mi ove pro­ble­me ne mo­že­mo ri­je­ši­ti sa­mi. Dr­ža­va se mo­ra vi­še uklju­či­ti i po­mo­ći jer nji­ho­va re­vi­ta­li­za­ci­ja i va­lo­ri­za­ci­ja ne­će bi­ti sa­mo od ko­ri­sti Ul­ci­nju i Ul­ci­nja­ni­ma, već svim gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re. Ako ne sa­ču­va­mo pro­stor, ne mo­že­mo oče­ki­va­ti in­ve­sti­to­re, a sa­mim tim i raz­voj. Naža­lost, do­sad se po­ka­za­lo da ne­ki po­li­ti­ča­ri ni­je­su sprem­ni da ula­žu ta­mo gdje se od­mah ne vi­di efe­kat. To se mo­ra pro­mi­je­ni­ti jer je u pi­ta­nju in­te­res svih nas – ka­že Ha­dži­be­ti.
M.K.

Dr­žav­na vlast  ig­no­ri­še za­htje­ve

Me­đu po­li­tič­kim par­ti­ja­ma u Ul­ci­nju go­to­vo da ne­ma raz­li­ka u na­sto­ja­nji­ma da se naj­ve­ći pri­rod­ni re­sur­si sa­ču­va­ju i va­lo­ri­zu­ju na pra­vi na­čin. Lo­kal­ni par­la­ment je to po­ka­zao i na pri­mje­ru So­la­ne, ka­da je pri­je dva da­na jed­no­gla­sno usvo­jio za­ključ­ke ko­jim od nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na tra­ži da hit­no re­a­gu­ju i spa­se i pred­u­ze­će i pro­stor na ko­me se ono na­la­zi. Slič­no je bi­lo i u slu­ča­ju uva­le Val­da­nos, Port Mi­le­ne… Pro­blem je, me­đu­tim, što ni­jed­nom do­sad usvo­je­ni za­ključ­ci ni­je­su da­li ni­ka­kav efe­kat. Ul­ci­nja­ne i nji­ho­ve po­tre­be dr­žav­na vlast ig­no­ri­še, a naj­bo­lji do­kaz za to je ma­sli­na­da u Val­da­no­su u ko­joj upr­kos Za­ko­nu o de­ek­spro­pri­ja­ci­ji i rje­še­nji­ma Ko­mi­si­je za po­vra­ćaj imo­ve, biv­šim vla­sni­ci­ma (njih oko 200), ni­su vra­će­na od­u­ze­ta ima­nja.

Izvor: DAN