Ovo­go­di­šnju tu­ri­stič­ku se­zo­nu u naj­ju­žni­joj cr­no­gor­skoj op­šti­ni obi­lje­ži­će sva­ka­ko ko­mar­ci, jer je lo­kal­na upra­va tek ne­dav­no sa ve­te­ri­nar­skom usta­no­vom „Ve­te­ri­num“ pot­pi­sa­la ugo­vor o za­pra­ši­va­nju. Taj po­sao je tre­ba­lo oba­vi­ti znat­no ra­ni­je, kon­kret­no još u ra­no pro­lje­će, ka­da ove do­sa­da­ne zu­ja­li­ce po­la­žu lar­ve i to uglav­nom na mje­sti­ma sa do­sta vla­ge i sta­ja­će vo­de. Ka­ko je ta­kvih lo­ka­li­te­ta u Ul­ci­nju na pre­tek, ni­je te­ško za­klju­či­ti da se pre­vi­še ka­sni sa nji­ho­vim su­zbi­ja­njem. Ko­mar­ci su već po­če­li da nam za­gor­ča­va­ju ži­vot. Oto­plja­va­nje na pla­ne­ti nji­ma po­seb­no pri­ja, pa su ove go­di­ne po­ra­ni­li: ima ih u ve­li­kom broj i raz­mno­ža­va­ju se ne­vje­ro­vat­nom pro­gre­si­jom. Umje­sto tri-če­ti­ri ge­ne­ra­ci­je, ko­li­ko ih je bi­lo la­ne, zbog pro­du­že­ne se­zo­ne ove go­di­ne bi­će ih vje­ro­vat­no se­dam. U lo­kal­noj upra­vi ka­žu da se sa pr­ska­njem ko­ma­ra­ca ka­sni jer ten­der ni­je mo­gao bi­ti ob­ja­vljen ra­ni­je, zbog to­ga što ni­je bio usvo­jen bu­džet Op­šti­ne.
– Tre­ti­ra­nje je u to­ku i ra­di ga fir­ma ko­ji je po­sao do­bi­la na ten­de­ru i već je oba­vljen pr­vi i ra­di se dru­gi krug. Či­tav po­sao je vri­je­dan osam hi­lja­da eura. Mi smo ra­ni­je utvr­di­li še­mu po ko­joj se ra­di pa oni po to­me po­stu­pa­ju. Ona ob­u­hva­ta za­pra­ši­va­nje svih otvo­re­nih ka­na­la i vo­de­nih po­vr­ši­na, od­no­sno sva ve­ća mje­sta na ko­ji­ma ima sta­ja­ćih vo­da – ka­že se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta za ko­mu­nal­ne po­slo­ve Av­dul Der­vi­ši.
Sa dru­ge stra­ne sa­mo­stal­ni sa­vjet­nik za za­šti­tu i una­pre­đe­nje ži­vot­ne sre­di­ne u Op­šti­ni Abe­din Av­diu, is­ti­če da je tre­ti­ra­nje tre­ba­lo oba­vi­ti još u mar­tu, ka­da po­či­nje raz­voj lar­vi.
– To vri­je­me pred­vi­đa­ju ne­ki stan­dar­di u bor­bi pro­tiv raz­mno­ža­va­nja ko­ma­ra­ca. Ka­ko u to vri­je­me ni­je bi­lo mo­gu­će od­ra­di­ti taj po­sao, osta­je nam da se sa­da svim sred­stvi­ma usre­sri­je­di­mo na za­pra­ši­va­nje je­din­ki. Zbog to­ga mi pla­ni­ra­mo da po­ve­ća­mo broj tret­ma­na, ka­ko bismo su­zbi­li od­ra­sle for­me. Taj pro­ces tra­je i vje­ru­je­mo da će bi­ti uspje­šan- ka­že Av­diu.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma po­seb­na pa­žnja bi­će po­sve­će­na te­re­ni­ma So­la­ne, s ob­zi­rom da se na ba­ze­ni­ma na ko­ji­ma se ta­lo­ži so, umje­sto sla­ne na­la­zi slat­ka vo­da, ko­ja po­go­du­je ko­mar­ci­ma.
– Po­ku­ša­će­mo da i na tom pro­sto­ru oba­vi­mo nekoliko tre­ti­ra­nja iako nam to ni­je bi­lo u pla­nu. Zna­ju­ći da pred­u­ze­će ne ra­di i ne­će bi­ti ber­be, po­sto­ji po­ten­ci­jal­na opa­snost da te­re­ni So­la­ne bu­du le­gla ko­ma­ra­ca, što bi nam preds­ta­vlja­lo do­dat­ni pro­blem. Na­dam se da ni­smo za­ka­sni­li i da će­mo spri­je­či­ti nji­ho­vo raz­mno­ža­va­nje – is­ti­če Av­diu.
Struč­nja­ci pak upo­zo­ra­va­ju da su ko­mar­ci pri­la­go­dlji­vi in­sek­ti i ima ih svu­da, od Alja­ske do trop­skih kra­je­va. Za­to i ne ču­di da su ne­ke bo­le­sti svoj­stve­ne sa­mo trop­skim kra­je­vi­ma ko­je pre­no­se ko­mar­ci po­sta­le uobi­ča­je­ne i u na­šim kra­je­vi­ma. Pre­sko­či­li su Me­di­te­ran, a on­da do­pri­ni­je­li ši­re­nju ne­kih bo­le­sti i na pod­ruč­ju sa kon­ti­nen­tal­nom kli­mom Kuć­ni ko­ma­rac uje­dom pre­no­si ta­ko­zva­ni vi­rus za­pad­nog Ni­la, ko­ji je vr­lo te­ško ot­kri­ti u pr­vi mah, a ma­ni­fe­stu­je se ta­ko što čo­vjek po­sta­je ma­lak­sao, tre­se ga gro­zni­ca, i u sta­nju je na­lik gri­po­znom. U ri­jet­kim slu­ča­je­vi­ma ovaj vi­rus mo­že da iza­zo­ve i vr­lo kom­pli­ko­va­ne, čak i kob­ne, po­sle­di­ce po čo­vje­ka, što je pri­je pe­ta­ne­stak go­di­na bio slu­čaj u Bu­ku­re­štu, gde je bi­lo za­ra­že­no oko 100.000 lju­di. Mno­go je ozbilj­ni­ji pro­blem ko­ji do­no­si ko­ma­rac „azij­ski ti­gar”, ko­ji pre­no­si žu­tu gro­zni­cu i en­ce­fa­li­tis, a ko­ji već ne­ko­li­ko go­di­na obi­ta­va na ovom po­od­ruč­ju. Mje­šta­ni ga već pre­po­zna­ju i na­zva­li su ga ti­gra­sti ko­ma­rac. Mje­šta­ni­ma i tu­ri­sti­ma u sva­kom slu­ča­ju pre­o­sta­je da se od vih na­pa­sti bra­ne spre­je­vi­ma, kre­ma­ma i apa­ra­ti­ma, ko­je je mo­gu­će ku­pi­ti u sva­koj bo­lje snad­bi­je­ve­noj apo­te­ci.M.Kne­že­vić

Naj­e­fi­ka­snije avi­on­sko pr­ska­nje

Je­dan od naj­e­fi­ka­sni­jih na­či­na bor­be pro­tiv ko­ma­ra­ca je pr­ska­nje iz avi­o­na. Ba­rem se efi­ka­snim, svo­je­vre­me­no, po­ka­zao u Ul­ci­nju i oko­li­ni. Da bi se ko­mar­ci su­zbi­ja­li iz avi­o­na, struč­nja­ci ka­žu da je po­treb­no je da se stek­ne nji­ho­va od­re­đe­na broj­nost, za­tim da tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha bu­de iz­me­đu 22 i 26 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa, da br­zi­na vje­tra ne bu­de ve­li­ka , kao i da 24 sa­ta pri­je i po­sle tret­ma­na ne­ma pa­da­vi­na. Zna­či, da je pro­lje­će naj­i­de­al­ni­je vri­je­me za pr­ska­nje. Za raz­li­ku od dje­lo­va­nja sa ze­mlje, pr­ska­njem iz va­zdu­ha se po­kri­va ve­li­ka zo­na i in­sek­ti­cid do­pi­re prak­tič­no i do mje­sta na ko­ja lju­di ne bi mo­gli.

Kuć­ni ko­mar­ci se raz­mo­ža­va­ju za pet da­na

Na­ža­lost, ži­te­lji gra­do­va, i bez ovih po­me­nu­tih na­pa­sni­ka, ima­ju „svo­je” kri­la­te ne­že­lje­ne kom­ši­je, ko­ji­ma je za op­sta­nak po­treb­no tek ne­ko­li­ko ka­pi vo­de. To su kuć­ni ko­mar­ci i oni su po­seb­na pri­ča. Oni se raz­mno­že u ba­če­noj kon­zer­vi u ko­ju je na­pa­da­la ki­ša, do­volj­noj da žen­ka po­lo­ži ja­ja i po­sle pet da­na eto no­ve ge­ne­ra­ci­je . Za ove ta­ko­zva­ne kuć­ne ko­mar­ce ni­su ka­rak­te­ri­stič­ne ve­li­ke mi­gra­ci­je, ne le­te da­le­ko, pa ih va­lja uni­šta­va­ti tu gdje se po­ja­ve.

Izvor: DAN