Tu­ri­sti­ma ko­ji su se ove go­di­ne od­ma­ra­li na ul­cinj­skoj ri­vi­je­ri, osim pre­li­je­pih pla­ža, to­plog mo­ra i mno­go­broj­nih je­din­stve­nih lo­ka­li­te­ta u sje­ća­nju će si­gur­no osta­ti i na­je­zda ko­ma­ra­ca. Tih do­sad­nih, a ne­ri­jet­ko i opa­snih in­se­ka­ta ove se­zo­ne bi­lo je neo­bič­no mno­go. Na­mno­ži­li su se do te mje­re da ih u ve­čer­njim ča­so­vi­ma ima u ro­je­vi­ma i da če­sto, kao od­bra­na od njih, ni­su mno­go po­ma­ga­la ni­ti po­ma­žu mno­go­broj­na pri­ruč­na sred­stva iz apo­te­ka. Naža­lost, ono što da­nas tu­ri­sti i mje­šta­ni je­di­no mo­gu da kon­sta­tu­ju je, da su mo­ra­li da iz­dvo­je pri­lič­no nov­ca zbog ko­ma­ra­ca a da efek­ti ni­su bi­li oče­ki­va­ni. Pri­lič­no sred­sta­va za su­zbi­ja­nje ma­lih kr­vo­pi­ja iz­dvo­ji­la je i lo­kal­na upra­va, ali su ove go­di­ne za­ka­sni­li sa tre­ti­ra­njem le­gla jer su taj po­sao po­če­li ka­da prak­tič­no i tu­ri­stič­ka se­zo­na. O to­me je „Dan“ i pi­sao po­čet­kom lje­ta ka­da su iz Op­šti­ne obe­ća­li da će uči­ni­ti sve ka­ko bi ri­je­ši­li taj već uobi­ča­je­ni pro­blem za Ul­cinj. Isti­ni za vo­lju nad­le­žni i je­su pred­u­ze­li sve ras­po­lo­ži­ve mje­re. Na ten­de­ru je po­sao do­bi­la fir­ma „Ve­te­ri­num“, ko­ja je či­ta­vo lje­to pr­ska­la ko­mar­ce ali, ka­ko je pro­pu­šte­na pri­la­ka da se to uči­ni na pro­lje­će, re­zul­ta­ti su bi­li go­to­vo ne­pri­mjet­ni. Se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta za ko­mu­nal­ne po­slo­ve Av­du­la Der­vi­ši ka­že da je Op­šti­nu taj po­sao ko­štao oko de­vet hi­lja­da eura i da se ka­sni­lo jer ten­der ni­je mo­gao bi­ti ras­pi­san ra­ni­je zbog ka­šnje­nja usva­ja­nja bu­dže­ta.
–Ura­di­li smo što smo mo­gli ali je evi­den­to da je ka­šnje­nje sa tre­ti­ra­nje kao i do­sta pa­dav­i­na to­kom­ ne­ko­li­ko mje­se­ci, uti­ca­lo da ove se­zo­ne ima mno­go vi­še ko­ma­ra­ca u od­no­su na ran­ije go­di­ne. Ta­ko­đe, ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da je iz­o­sta­nak ber­be na So­la­ni pri­lič­no do­pri­nio nji­ho­vom raz­mno­ža­va­nju. Na so­lan­skim ba­ze­ni­ma je sa­da umje­sto sla­ne slat­ka vo­da i to po­go­du­je le­gli­ma. Tu je i ka­nal Port Mi­le­na, ta­ko da su ti in­sek­ti ima­li ide­al­ne uslo­ve – ka­že Der­vi­ši.
Ko­mar­ci­ma oto­plja­va­nje na pla­ne­ti po­seb­no pri­ja, pa su ove go­di­ne pre­ma ocje­na­ma struč­nja­ka po­ra­ni­li. Ima ih u ve­li­kom broj i raz­mno­ža­va­ju se ne­vje­ro­vat­nom pro­gre­si­jom. Umje­sto tri-če­ti­ri ge­ne­ra­ci­je, ko­li­ko ih je bi­lo la­ne, zbog pro­du­že­ne se­zo­ne ove go­di­ne vje­ro­vat­no ih je se­dam i vi­še. Tre­ba pod­sje­ti­ti da do pri­je ne­ko­li­ko go­di­na pr­ska­nja ko­ma­ra­ca ni­je bi­lo naj­ma­nje de­se­tak go­di­na. Na­kon to­ga spe­ci­jal­no mo­tor­no vo­zi­lo sa ras­pr­ši­va­čem otro­va tre­ti­ra­lo je sa­mo cen­tar gra­da i pri­grad­ska na­se­lja. Ta ak­ci­ja če­sto je oba­vlja­na u vri­je­me ka­da se tu­ri­sti vra­ća­ju sa pla­ža, pa je ne­ri­jet­ko bi­lo ko­mič­nih si­tu­a­ci­ja, jer su go­sti bje­ža­li gla­vom bez ob­zi­ra, pred vo­zi­lom iza ko­jeg je ku­ljao gust bi­je­li dim ne­pri­jat­nog mi­ri­sa. I ove go­di­ne ko­ri­šćen je sli­čan mo­del sa­mo je umje­sto pred­ve­če, tre­ti­ra­nje vr­še­no u zo­ru ili to­kom no­ći. Struč­nja­ci tvr­de da je je­dan od naj­e­fi­ka­sni­jih na­či­na bor­be pro­tiv ko­ma­ra­ca pr­ska­nje iz avi­o­na. Ba­rem se efi­ka­snim, svo­je­vre­me­no, po­ka­zao u Ul­ci­nju i oko­li­ni. Da bi se ko­mar­ci su­zbi­ja­li iz avi­o­na, po­treb­no je da se stek­ne nji­ho­va od­re­đe­na broj­nost, za­tim da tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha bu­de iz­me­đu 22 i 26 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa, da br­zi­na vje­tra ne bu­de ve­li­ka , kao i da 24 sa­ta pri­je i po­sle tret­ma­na ne­ma pa­da­vi­na. Zna­či, da je pro­lje­će naj­i­de­al­ni­je vri­je­me za pr­ska­nje. Za raz­li­ku od dje­lo­va­nja sa ze­mlje, pr­ska­njem iz va­zdu­ha se po­kri­va ve­li­ka zo­na i in­sek­ti­cid do­pi­re prak­tič­no i do mje­sta na ko­ja lju­di ne bi mo­gli. Der­vi­ši tvr­di da je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na lo­ka­lna upra­va do­bi­la po­nu­du od ma­đar­ske kom­pa­ni­je da ura­di avi­on­sko pr­ska­nje.
– Od­u­sta­li smo jer su nji­ho­vi struč­nja­ci sma­tra­li da će bi­ti efi­ka­sno sa­mo ako se ob­u­hva­ti i dio sa al­ban­ske stra­ne. Tra­ži­li su nam oko 50 hi­lja­da eura, što je za nas ve­li­ki iz­nos. To je tre­ba­lo da bu­de me­đu­dr­žav­ni pro­je­kat – ob­ja­šnja­va Der­vi­ši i do­da­je da će s ob­zi­rom na ovo­go­di­šnje is­ku­stvo, lo­kal­na upra­va, raz­ma­tra­ti po­nu­du sa al­ban­skim ko­le­ga­ma.
M.K.

Pre­no­si­o­ci bo­le­sti
Struč­nja­ci upo­zo­ra­va­ju da su ko­mar­ci pri­la­go­dlji­vi in­sek­ti i ima ih svu­da. Za­to ne ču­di da su ne­ke bo­le­sti svoj­stve­ne sa­mo trop­skim kra­je­vi­ma ko­je pre­no­se ko­mar­ci po­sta­le uobi­ča­je­ne i u na­šim kra­je­vi­ma. Kuć­ni ko­ma­rac uje­dom pre­no­si ta­ko­zva­ni vi­rus za­pad­nog Ni­la, ko­ji je vr­lo te­ško ot­kri­ti u pr­vi mah, a ma­ni­fe­stu­je se ta­ko što čo­vjek po­sta­je ma­lak­sao, tre­se ga gro­zni­ca, i u sta­nju je na­lik gri­po­znom. U ri­jet­kim slu­ča­je­vi­ma ovaj vi­rus mo­že da iza­zo­ve i vr­lo kom­pli­ko­va­ne, čak i kob­ne, po­sle­di­ce po čo­vje­ka. Mno­go je ozbilj­ni­ji pro­blem ko­ji do­no­si ko­ma­rac „azij­ski ti­gar”, ko­ji pre­no­si žu­tu gro­zni­cu i en­ce­fa­li­tis, a ko­ji već ne­ko­li­ko go­di­na obi­ta­va na ovom p­od­ruč­ju. Mje­šta­ni ga već pre­po­zna­ju i na­zva­li su ga ti­gra­sti ko­ma­rac.

Izvor: DAN