UL­CINj – Uko­li­ko nad­le­žni op­štin­ski i dr­žav­ni or­ga­ni hit­no ne pre­du­zmu mje­re iz svo­je nad­le­žno­sti, na­ja­vlje­na re­vi­ta­li­za­ci­ja ka­na­la Port Mi­le­na mo­gla bi bi­ti do­ve­de­na u pi­ta­nje, jer je već du­že vri­je­me na dje­lu agre­siv­no de­po­no­va­nje šu­ta i ze­mlje na nje­nim oba­la­ma sa obje stra­ne. Ova po­ja­va po­seb­no je vi­dlji­va pre­ko pu­ta ho­te­la „Li­do” sa ju­žne stra­ne i u ne­po­sred­noj bli­zi­ni no­vog mo­sta sa sje­ver­ne stra­ne ka­na­la. Na­si­pa­njem ogrom­nih ko­li­či­na ze­mlje i šu­ta pro­ši­ru­ju se pri­vat­ne par­ce­le, a dra­stič­no i traj­no se su­ža­va ka­nal i uni­šta­va eko-si­stem ovog je­din­stve­nog lo­ka­li­te­ta od isto­rij­skog, ri­bo­lov­nog, tu­ri­stič­kog, et­nič­kog i iden­ti­tet­skog zna­ča­ja za Ul­cinj, Cr­nu Go­ru i re­gi­on. Na taj pro­blem već du­že vri­je­me upo­zo­ra­va­ju eko­lo­zi i mno­go­broj­ni gra­đa­ni ko­ji oba­vje­šta­va­ju o no­vom na­sr­ta­ju i de­va­sta­ci­ji ovog, za mno­ge, mit­skog lo­ka­li­te­ta. Kao pri­mjer na­si­pa­nja ka­na­la sa­vje­sni gra­đa­ni do­sta­vi­li su „Da­nu” fo­to­gra­fi­je ko­je to i po­tvr­đu­ju. Oni tvr­de da je ova po­ja­va in­ten­zi­vi­ra­na u po­sled­nje vri­je­me, a da nad­le­žni iz nji­ma ne­po­zna­tog raz­lo­ga ne re­ag­u­ju. Isto to ka­žu i eko­lo­zi is­ti­ču­ći da se ra­di o per­ma­nent­noj po­ja­vi ko­ja se naj­če­šće do­ga­đa to­kom no­ći i vi­ken­dom.
– Ul­cinj je ma­li grad i vi­di se gdje se to ra­di, a zna se i ko ra­di. Sa­mo ni­ko ne re­a­gu­je. Če­sto smo upo­zo­ra­vali na to, po­seb­no pro­te­kle go­di­ne, ka­da smo se obra­ća­li nad­le­žnim or­ga­ni­ma, pre­vas­hod­no Jav­nom pred­u­ze­ću Mor­sko do­bro. Uglav­nom smo do­bi­ja­li od­go­vo­re da ni­je nji­ho­va nad­le­žnost i da se obra­ti­mo ne­koj dru­goj in­sti­tu­ci­ji. I to bi on­da išlo ukrug. Pre­da­ga­li smo i da fi­nan­si­ra­ju eko­lo­ške pa­tro­le ko­je će pra­ti­ti sta­nje na te­re­nu i oba­vje­šta­va­ti o ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma, ali ni tu ni­je­smo na­šli na ra­zu­mi­je­va­nje. Oba­le ka­na­la se na­si­pa­ju, pa da­nas ima­mo si­tu­a­ci­ju da se Port Mi­le­na, či­ja je pro­sječ­na ši­ri­na ne­ka­da iz­no­si­la od 80 do 120 me­ta­ra, na po­jed­nim mje­sti­ma mo­že ta­ko­re­ći pre­sko­či­ti – ka­že za „Dan” iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Ze­le­ni ko­rak” Dže­ljal Ho­džić i do­da­je da si­tu­a­ci­ja na ka­na­lu za­pra­vo po­ka­zu­je ne­moć dr­žav­nih i op­štin­skih or­ga­na.
– Po sve­mu su­de­ći, ne­ma ni vo­lje ni že­lje da se spa­si ovaj uni­kat­ni lo­ka­li­tet. Osim enorm­nog za­ga­đe­nja, bje­so­muč­no se za­tr­pa­va i na kra­ju će ne­sta­ti. Iz­gle­da da je ne­ko­me sta­lo da se upra­vo to de­si i da umje­sto je­din­stve­nog pri­rod­no lo­ka­li­te­ta na tom mje­stu sa­gra­di ma­ri­nu. Po sve­mu su­de­ći, in­te­res po­je­di­na­ca ja­či je od in­te­re­sa pri­ro­de i dr­ža­ve – sma­tra Ho­džić.
U lo­kal­noj upra­vi ni­je­smo uspje­li da do­bi­je­mo ko­men­tar oko na­ve­de­nog pro­ble­ma, a iz Op­šti­ne je ra­ni­je sa­op­šte­no da su po­od­ma­kle mje­re za iz­ra­du pro­gra­ma ure­đe­nja ka­na­la i da se taj po­sao oba­vlja fa­zno. Ina­če, či­šće­nje Port Mi­le­ne, cr­ne eko­lo­ške tač­ke Ul­ci­nja, tre­ba­lo je da poč­ne još kra­jem mar­ta. Ta­ko su ba­rem u vi­še na­vra­ta na­ja­vlji­va­li iz lo­kal­ne upra­ve i Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, is­ti­ču­ći da je taj po­sao pred­vi­đen pro­jek­tom ko­ji je pri­pre­mljen u sa­rad­nji sa Pro­gra­mom Uje­di­nje­nih na­ci­ja za in­du­strij­ski raz­voj (UNI­DO). Pro­jek­tom ko­ji će tra­ja­ti dvi­je go­di­ne, a vri­je­dan je 257.900 eura, pred­vi­đe­no je či­šće­nje ka­na­la i nje­go­va sa­na­ci­ja pri­mje­nom eko­lo­ški is­prav­nih teh­no­lo­gi­ja, a ob­u­hva­ta i tra­že­nje rje­še­nja za re­ci­kla­žu iz­va­đe­nog mu­lja. Od ukup­ne su­me 210.000 eura obez­bje­đu­je Vla­da Slo­ve­ni­je, dok 47.900 obez­bje­đu­je Op­šti­na Ul­cinj u sa­rad­nji sa re­sor­nim mi­ni­star­stvom.M.K.

Klju­čan za da­lji raz­voj op­šti­ne

Pro­blem za­ga­đe­no­sti vo­de u Port Mi­le­ni pre­po­znat je kao klju­čan za da­lji raz­voj op­šti­ne Ul­cinj. Pro­stor­nim pla­nom je na Port Mi­le­ni pla­ni­ra­na iz­grad­nja ma­ri­ne. Op­šti­na Ul­cinj je po­čet­kom 2013. go­di­ne iz­ra­di­la ocje­ne i kla­si­fi­ka­ci­je mu­lja, ot­pa­da i ozna­ka kva­li­te­ta vo­de kao pr­vi ko­rak za iz­ra­du pro­jek­ta či­šće­nja ka­na­la. Im­ple­men­ta­ci­ja tog pro­jek­ta pred­sta­vlja pred­u­slov za bu­du­ću, kom­plek­snu, eko­lo­šku re­ha­bi­li­ta­ci­ju ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va: od­stra­nji­va­nje se­di­men­ta i mu­lja iz ka­na­la; iz­grad­nju ka­na­li­za­ci­o­nih po­stro­je­nja za tret­man ko­mu­nal­nih i in­du­strij­skih ot­pad­nih vo­da; pro­stor­na or­ga­ni­za­ci­ja pod­ruč­ja oko Port Mi­le­ne i pri­la­go­đa­va­nje te­re­na za tu­ri­stič­ke i sport­ske ak­tiv­no­sti, kao i iz­grad­nja ka­na­la iz­me­đu Port Mi­le­ne i ri­je­ke Bo­ja­ne.

Vi­so­ka kon­cen­tra­ci­ja kan­ce­ro­ge­nih ma­te­ri­ja

In­sti­tut za jav­no zdra­vlje u Pod­go­ri­ci u vi­še na­vra­ta vr­šio je uzro­ko­va­nje i po­treb­ne ana­li­ze vo­de, a is­pi­ti­va­nja su po­ka­za­la da je vo­da u Port Mi­le­ni iz­u­zet­no za­ga­đe­na te da ima vi­so­ku kon­cen­tra­ci­ju kan­ce­ro­ge­nih ma­te­ri­ja te­ških me­ta­la i fe­kal­nih vo­da. Ina­če, nad­le­žni or­ga­ni i nad­le­žne slu­žbe op­šti­ne Ul­cinj i dr­ža­ve Cr­ne Go­re ni­je­su ni­ka­da re­a­go­va­li da spri­je­če za­ga­đe­nje, tim pri­je što sva­ke tu­ri­stič­ke se­zo­ne, vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re i po­ja­ča­no iz­li­va­nje fe­kal­nih vo­da u ka­nal pri­je­te da iza­zo­vu ve­li­ke zdrav­stve­no–epi­de­mi­o­lo­ške pro­ble­me. Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na bio je ak­tu­e­lan plan da se Port Mi­le­na spo­ji sa ri­je­kom Bo­ja­nom, na­pra­vljen je pro­je­kat, ali je sve osta­lo na na­ja­va­ma.

Izvor: DAN