Da ne budem subjektivan, ja ću se referisati jednom srpskom autoru, Dimitriju Tucoviću, koji je tačno pre jednog stoleća u njegovoj knjizi “Srbija i Arbanija” (1914) rekao da se “politika Vlade Srbije završila neuspehom sto se tiče politike za Albaniju,” u naporima da se osigura izlazak Srbije na Jadran i dodao da je ta politika izazvala osećanja mržnje između dva naroda pošto je “izazvala mnogo žrtvi, a još žrtava se očekuje u budućnosti.” Možemo da kažemo da je bio u pravu za ovo, ako imamo u vidu ratove za teritorije na Balkanu do ovih zadnjih u bivšoj Jugoslaviji.
Da li će biti i dalje ljudskih žrtava kao rezultat politike? Ja se nadam da neće, ali ako se ovako nastavi, ja verujem da ćemo još za dogledno vreme biti žrtve politike. Neću da ulazim u istoriju dveju nacija zato što je jedna takva tema široka i donekle poznata za obe strane. Ali jedna stvar je sigurna a to je da je nepravedna politika igrala i još uvek igra glavnu ulogu u ovim odnosima. Upravo ova politika nije uložila napore da vrati ove odnose na početnu tačku, da se izvini za ono što je učinila, da da odgovornost, i da počne iz početka. Uvek kad smo imali priliku da stvorimo nove odnose mi nismo počeli od početne tačke nego od jednog velikog minusa i često puta ishod toga je bio neuspeh.
Ovo možemo videti i povodom onoga što se desilo tokom utakmice između Srbije i Albanije i nešto što se potvrdilo jeste da je rana još uvek otvorena i sve što se pokušavalo da se postigne zadnjih godina – putem razgovora Kosovo-Srbija ili saradnje Albanija-Srbija – je preko noći, kao što sam naveo ranije, vraćeno ne na početnu tačku nego i još unazad. Sva ova politizacija se radi sa ciljem odvraćanja pažnje sa jednog velikog ka jednom manjem problemu.
Da bi se videlo kako se može stići do ove početne tačke, mi treba da se naučimo od nekih naprednijih zemalja nego što smo mi, kao što su evropske zemlje. U ovim zemljama smo videli u prošlosti konflikte koji su možda bili i veći od onih kod nas, ali su oni shvatili jednu stvar a to je da od konflikta ne dobija niko a posebno u vremenu u kome sada živimo. Oni koji su bili odgovorni su položili račune i onda zajedno, posle Drugog svetskog rata su počeli iz početka. Nešto tako možemo uraditi i mi, kao narodi starog kontinenta, da preuzmemo odgovornost i da počnemo iz početka, za jednu zajedničku budućnost. Svi želimo da se integrišemo u EU i mi koji imamo ovakve težnje treba da znamo jednu stvar a to je da su glavna načela u EU suživot i saradnja između nacija priznavajući i poštujući faktičku realnost.
