Istraživački centar Mans-a ukazuje na probleme nelegalne izgradnje objekata na Bojani

Pre­ko 3,2 mi­li­o­na eura je sa­mo to­kom 2012. i 2013. pri­ho­do­va­lo Jav­no pred­u­ze­će za upra­vlja­nje mor­skim do­brom (JPMD) od na­pla­te go­di­šnjih na­kna­da za ko­ri­šće­nje vi­ken­di­ca na ri­je­ci Bo­ja­ni u op­šti­ni Ul­cinj, od če­ga ni­je­dan euro ni­je ulo­žen za rje­ša­va­nje na­go­mi­nal­nih pro­ble­ma na toj lo­ka­ci­ji i za­šti­tu oko­li­ne, po­ka­zu­ju po­da­ci Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a.
Po­da­ci iz iz­vje­šta­ja o ra­du za 2013. po­ka­zu­ju da je Mor­sko do­bro sa vla­sni­ci­ma vi­ken­di­ca na Bo­ja­ni za­klju­či­lo 321 ugo­vor o ko­ri­šće­nju pro­sto­ra na ri­je­ci i po tom osno­vu pri­ho­do­va­lo ne­što pre­ko 1,5 mi­li­o­na eura. Po­da­ci za 2012. po­ka­zu­ju da je ta in­sti­tu­ci­ja za­klju­či­la 336 ugo­vo­ra, ukup­ne vri­jed­no­sti od pre­ko 1,7 mi­li­o­na eura. Iz MANS-a su naveli da u poslovnim izvještajima Morskog dobra za prethodne godine nije posebno is­ka­zi­van taj pri­hod.
– Ima­ju­ću u vi­du po­dat­ke za 2012. i 2013, pro­sječ­ni go­di­šnji pri­hod Mor­skog do­bra po tom osno­vu bio je na ni­vou od 1,5 miliona – ka­za­li su iz MANS-a.
Ana­li­za po­ka­zu­je da di­na­mi­ku ubi­ra­nja pri­ho­da sa Bo­ja­ne ne pra­ti ista ni pri­bli­žno slič­na di­na­mi­ka ula­ga­nja u za­šti­tu i re­vi­ta­li­za­ci­ju tog lo­ka­li­te­ta.
– Ukup­na ula­ga­nja JPMD u zo­nu mor­skog do­bra op­šti­ne Ul­cinj od 2012. do 2013. su iz­no­si­la po­la mi­li­o­na, što je zna­čaj­no ma­nje u od­no­su na prohod samo od rijeke Bo­ja­ne. Tih po­la mi­li­o­na je oti­šlo na dru­ge pro­jek­te u op­šti­ni Ul­cinj, a da nije­dan cent ni­je ulo­žen u rje­ša­va­nje pro­ble­ma na Bo­ja­ni – tvrdi MANS.
Mor­sko do­bro je, ka­ko su ka­za­li, ubi­ra­njem tih pri­ho­da ­po­če­lo 2008. ka­da je iz­ra­đen tzv. ka­ta­log „pri­vre­me­nih obje­ka­ta na Bo­ja­ni” i usvo­jen plan ko­jim je evi­den­ti­ra­no 420 ne­le­gal­no sa­gra­đe­nih obje­ka­ta, od če­ga 128 obje­ka­ta na li­je­voj oba­li, a 292 objek­ta na de­snoj oba­li ri­je­ke.
– Pla­nom je bi­lo pred­vi­đe­no da vla­sni­ci vi­ken­di­ca i ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta pla­ća­ju go­di­šnju na­kna­du za ko­ri­šće­nje pro­sto­ra u zo­ni mor­skog do­bra, pod pri­jet­njom da će im objek­ti bi­ti sru­še­ni uko­li­ko od­bi­ju da za­klju­če ugo­vor sa Mor­skim do­brom – pod­sje­ti­li su iz MANS-a.
MANS je, podsjećaju, ta­da upo­zo­rio nad­le­žne u Mor­skom do­bru da se ra­di o pot­pu­no ne­za­ko­ni­toj na­pla­ti za­ku­pa pro­sto­ra ko­jim ga­zdu­je, ima­ju­ći u vi­du da Pro­stor­nim pla­nom pod­ruč­ja po­seb­ne na­mje­ne (PPPPN) za zo­nu mor­skog do­bra, ni­je pred­vi­đe­no po­sta­vlja­nje 99 od­sto obje­ka­ta ko­ji se na­la­ze na Bo­ja­ni, kao i da je Pro­stor­nim pla­nom Cr­ne Go­re i ge­ne­ral­nim kon­cep­tom za Ve­li­ku pla­žu, upra­vo taj dio oba­le Bo­ja­ne za­šti­ćen kao sta­ni­šte pti­ca i mo­čvar­no pod­ruč­je, gdje je bi­lo ka­kva grad­nja naj­stro­že za­bra­nje­na.
Po­red to­ga, ka­ko su na­ve­li, zva­nič­ni plan obje­ka­ta pri­vre­me­nog ka­rak­te­ra u zo­ni Mor­skog do­bra od 2013–2015. go­di­ne pro­pi­su­je da se pri­vre­me­ni objek­ti na tom lo­ka­li­te­tu mo­gu po­sta­vi­ti na sve­ga tri lo­ka­ci­je.
– Jed­na od tih lo­ka­ci­ja je u ne­po­sred­noj bli­zi­ni mo­sta ko­ji spa­ja kop­no sa ostr­vom i tu je pred­vi­đe­no po­sta­vlje­nje ne­ko­li­ko ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta. Dru­ga lo­ka­ci­ja je na ušću Bo­ja­ne u mo­re gdje je sa obje oba­le ri­je­ke pred­vi­đe­no po­sta­vlja­nje ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta. Tre­ća lo­ka­ci­ja je na Adi i pred­vi­đa par ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta i objek­te ko­ji­ma se op­slu­žu­je pla­žni mo­bi­li­jar. Pre­ma tom do­ku­men­tu, ko­ji pot­pi­su­je mi­ni­star Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić, na Bo­ja­ni i ostr­vu je le­gal­no mo­gu­će po­sta­vi­ti sa­mo 18 obje­ka­ta, dok je sta­nje na te­re­nu bit­no dru­ga­či­je i da­nas na tom lo­ka­li­te­tu ima­ vi­še sto­ti­na ne­le­gal­no sa­gra­đe­nih obje­ka­ta svih vr­sta – re­kli su iz MANS-a.
MANS je vi­še pu­ta upo­zo­ra­vao da na­pla­ta na­kna­da ili tak­si po osno­vu ko­ri­šće­nja vi­ken­di­ca na Bo­ja­ni ne­ma prav­no ute­me­lje­nje u va­že­ćim za­kon­skim pro­pi­si­ma i pla­no­vi­ma ko­ji­ma se ure­đu­je pod­ruč­je ri­je­ke Bo­ja­ne i „Ade Bo­ja­ne”.
– Evi­den­ci­ja ne­za­ko­ni­to sa­gra­đe­nih vi­ken­di­ca na uzur­pi­ra­nom dr­žav­nom ze­mlji­štu je tre­ba­lo da bu­de osnov za do­no­še­nje ko­nač­nog rje­še­nja za vi­še­go­di­šnju de­va­sta­ci­ju ko­ri­ta Bo­ja­ne, bi­lo kroz ukla­pa­nje obje­ka­ta, ili traj­no ukla­nja­nje. Na­ža­lost, evi­den­ci­ja je Mor­skom do­bru po­slu­ži­la sa­mo za ne­za­ko­ni­to ubi­ra­nje pri­ho­da i pro­lon­gi­ra­nje ne­ri­je­še­nog sta­tu­sa broj­nih ne­le­gal­nih vi­ken­di­ca – po­ru­či­li su iz MANS-a.
Ka­ko su na­ve­li, pre­ma tvrd­nja­ma nad­le­žnih u Mor­skom do­bru i ta­da­šnjem re­sor­nom Mi­ni­star­stvu ur­ba­ni­zma, evi­den­ci­ja „pri­vre­me­nih obje­ka­ta” na Bo­ja­ni je tre­ba­lo da po­slu­ži i za ta­ko­zva­no „kon­zer­vi­ra­nje” lo­ka­ci­je, od­no­sno pre­ve­ni­ra­nje da­lje eks­pan­zi­je ne­le­gal­ne grad­nje.
– Na­kon što je 2008. ne­le­gal­na grad­nja u kri­vič­nom za­ko­ni­ku de­fi­ni­sa­na kao kri­vič­no dje­lo sa za­tvor­skom ka­znom, bi­lo je za oče­ki­va­ti da će de­va­sta­ci­ja Bo­ja­ne bi­ti ma­kar uspo­re­na, ako ne u pot­pu­no­sti za­u­sta­vlje­na. Na­ža­lost, upo­red­ni po­da­ci o sta­nju na te­re­nu po­ka­zu­ju da je de­va­sta­ci­ja na­sta­vlje­na u pu­nom za­ma­hu. Pri­mje­r za to je i lo­ka­ci­ja na t­zv. „ra­čvi” Bo­ja­ne gdje na­sta­je ri­ječ­no ostr­vo, od­no­sno ta­ko­zva­na ada – uka­za­li su iz MANS-a.
Fo­to­gra­fi­je iz 2008, ka­ko su is­ta­kli, po­ka­zu­ju da je na toj lo­ka­ci­ji bi­lo iz­gra­đe­no tek ne­ko­li­ko vi­ken­di­ca i da ni­je po­sto­jao pri­stup­ni put.
– Na fo­to­gra­fi­ji iz 2013. se ja­sno vi­di da su de­va­sta­to­ri pro­bi­li pri­stup­ni put i da na oba­li Bo­ja­ne ima­mo de­se­ti­ne no­vih, ne­le­gal­no sa­gra­đe­nih vi­ken­di­ca. Ova­kva de­va­sta­ci­ja je bi­la mo­gu­ća sa­mo uz pre­ćut­nu sa­gla­snost nad­le­žnih u Mor­skom do­bru, Upra­ve za in­spek­cij­ski nad­zor, re­sor­nog Mi­ni­star­stva za odr­ži­vi raz­voj, po­li­ci­je i tu­ži­la­štva – po­ru­či­li su iz MANS-a.
Oni go­di­na­ma uka­zu­ju na pro­blem di­vlje grad­nje na Bo­ja­ni, ko­ja je, ka­ko su is­ta­kli, znat­no sni­zi­la vri­jed­nost lo­ka­ci­je i de­va­sti­ra­la pri­rod­ni re­zer­vat.
– Vla­da i JPMD upor­no iz­bje­ga­va­ju da ri­je­še go­ru­ći pro­blem, dok je i tu­ži­la­štvo osta­lo „ni­je­mo“ i od­ba­ci­lo je na­še ra­ni­je kri­vič­ne pri­ja­ve u ve­zi sa ovim slu­ča­jem bez va­lja­ne ar­gu­men­ta­ci­je – za­klju­či­li su iz MANS-a.D.M.

Vi­ken­di­cu ima i Ana Ko­la­re­vić

Je­dan od raz­lo­ga za od­su­stvo kon­kret­ne ak­ci­je na su­zbi­ja­nju ne­le­gal­ne grad­nje na Bo­ja­ni le­ži i u či­nje­ni­ci da se me­đu vla­sni­ci­ma ne­le­gal­nih obje­ka­ta na­la­ze broj­ni po­li­ti­ča­ri, nji­ho­va rod­bi­na, ku­mo­vi i bli­ski pri­ja­te­lji, ka­za­li su iz MANS-a.
– Pre­ma po­da­ci­ma iz ka­ta­lo­ga pri­vre­me­nih obje­ka­ta na Bo­ja­ni, je­dan od vla­sni­ka ne­le­gal­ne vi­ken­di­ce je i pre­mi­je­ro­va se­stra Ana Ko­la­re­vić ko­ja po­sje­du­je dvo­sprat­ni obje­kat ukup­ne po­vr­ši­ne 84 kva­dra­ta. Obje­kat se na­la­zi na par­ce­li br 1142/1, ka­ta­star­ska op­šti­na Gor­nji Štoj ko­ja se vo­di na dr­ža­vu Cr­nu Go­ru – pre­ci­zi­ra­li su iz MANS-a.
Na Bo­ja­ni objek­te ima­ju i pre­mi­je­rov bli­ski pri­ja­telj Ve­se­lin Ba­ro­vić i pr­vi čo­vjek lo­kal­nog DPS-a Ljo­ro Nre­kić, pro­tiv koga je MANS svo­je­vre­me­no pod­nio i kri­vič­nu pri­ja­vu zbog ne­le­gal­nog pri­klju­či­va­nja obje­ka­ta na stru­ju i sum­nje da je kao di­rek­tor ul­cinj­ske Elek­tro­di­stri­bu­ci­je mo­rao ima­ti in­for­ma­ci­ju o to­me ko­li­ko je obje­ka­ta ne­le­gal­no pri­klju­če­no.
Po­da­ci iz naj­no­vi­jeg ka­ta­lo­ga pri­vre­me­nih obje­ka­ta, ka­ko su is­ta­kli, po­ka­zu­ju da u istom objek­tu, ukup­ne po­vr­ši­ne od 123 kva­dra­ta, po 41 kva­drat ima­ju biv­ši ul­cinj­ski po­li­cij­ski funk­ci­o­ner Sre­ten Glen­dža i nje­gov ko­le­ga iz Upra­ve po­li­ci­je, kao i Vo­jin Žu­gić, ko­ji je ro­đak ak­tu­el­nog mi­ni­stra fi­nan­si­ja Ra­do­ja Žu­gi­ća. To je, smatraju u MANS-u bio je­dan od ključ­nih raz­lo­ga za pot­pu­nu pa­siv­nost Upra­ve po­li­ci­je.

Izvor: DAN