Дритан Абазовић: У данашњој Црној Гори најтеже је бити Србин

January 2, 2015   | news

levizja-qytetare-Dritan-AbazoviqНезависни посланик и један од оснивача Грађанског покрета Дритан Абазовић казао је у интервјуу за портал ИН4С да су Црној Гори потребне хитне промјене у свим областима, а у том циљу не треба зазирати и од уличних протеста.

Он је истакао да су протести један модел могуће опозиционе борбе и као такве не треба их унапријед елиминисати.

До сада сам увијек радо ишао на протесте, слично ће бити и ако их организује неко од опозиционих субјеката“, казао је Абазовић.

Он се сложио да оцјеном да је у данашњој Црној Гори најтеже бити Србин, додајући да је то поражавајуће за наше друштво.

Срби у Црној Гори заслужују једнака права као и остали грађани и све док било који вид дискриминације над њима или неким другим народом у Црној Гори буде актуелан, држава се неће заокружити у грађанском смислу. На жалост док је ове анти-грађанске власти, помака сигурно неће ни бити”, навео је Абазовић.

Он је рекао да се залаже да улазак Црне Горе у НАТО, али да о том питању треба отворити дијалог са грађанима.

„Грађани се ни у ком случају не смију заобићи када је ова важна одлука у питању, а ствар је рационалности и прагматичности који ће се модел на крају примјенити. Ако имамо добро информисане грађане, биће јасно да ли треба ићи на референдум или не. Проблем је само ако имамо супротну ситуацију, а тренуто је такав случај“, казао је Абазовић.

1.Иако је политичка ситуација у Црној Гори крајње напета, а социјална на ивици издрживости, ипак не долази до укупних промјена у држави. Мислите ли да је зрело за смјену власти и шта даље одлагање тог чина доноси?

Сваки дан ове политичке структуре која је на власти, грађане јако пуно кошта. Не престаје се са погрешним одлукама, а неки проблеми који су створени одавно још се не ријешавају. Дакле, било би благотворно да до промјена дође што прије, како би посљедице по грађане биле колико толико умањене. Ипак, за тако нешто треба се поклопити неколико фактора, међу којима је главни – боље и солидарније дјеловање опозиције.

На томе треба радити све до парламентарних избора, јер се та шанса не смије пропустити. Лично бих волио да до избора дође што прије, али је важније од тога да када год буде тај моменат – опозиција буде у потпуности спремна како би то коначно валоризовала у велику историјску  побједу.

Увијек сам радо ишао на протесте

2. Има ли садашња опозиција, укључујући и Грађански покрет, капацитет да изврши промјену актуелне власти и шта је, по Вашем мишљењу потребно промјенити унутар саме опозиције? Да ли лично подржавате уличне протесте као начин да се дође до смјене власти?

У претходном одговору сам констатовао да је опозицији потребна боља припрема. На томе се ради у већини субјеката. И грађански покрет је такође на неки начин допринос бољој консолидацији саме опозиције, јер представља, између осталог и њено персонално јачање са људима који засита могу бити препознати као алтернатива. Тренутно опозиција пролази кроз тежак период, али се то свакако морало десити, јер је много спавача унутар те структуре који често обесмишљавају промјене. Надам се да ће се из кризе кроз коју сада опозиција пролази, коначно изродити нешто добро што ће грађане убиједити да је до промјена могуће доћи. Протести су један модел могуће опозиционе борбе и као такве их не треба унапријед елиминисати. До сада сам увијек радо ишао на простесте, слично ће бити и ако их организује неко од опозиционих субјеката.

3. Приликом раскола у Позитивној Црној Гори упућено је доста тешких ријечи на Ваш рачун од некадашњих партијских колега. Сматрате ли да Ваша бивша партија може дугорочно да преживи са политиком коју тренутно заступа и начином на који то ради?

Не бих се више бавио њима, нијесу више предмет мог интересовања на било који начин. Приликом одласка за разлику од многих других чланова, пожељео сам им много среће и успјеха.

Не знам шта ће бити са њима, само знам да и када би освојили сами апсолутну власт, ништа се у Црној Гори не би промјенило. То је све што имам да кажем.

4. Грађански покрет је у одређеним круговима, па и опозициним, дочекан доста скептично. Спочитава вам се велика блискост са појединим медијима, односно да сте њихова продужена рука?

Такве критике управо говоре о снази покрета и због тога сам ја свима који нас помињу, а нарочито критикују, јако захвалан. Људи који су се скупили у покрету су врло кредибилни, а већина је са завидним каријерама, тако да је потпуно бесмислено мислити да су они било чије марионете. Али, ако то некога чини срећним што их тако назива, нема никаквих проблема. Могу само да кажем да иза нас стоје медији, ЦИА, Ватикан, Русија, Техеран и многи други субјекти. Напросто, много смо јаки.

О НАТО да одлучи народна воља

5. Све оно што симболизује српски идентитет Црне Горе – језик, црква, писмо већ извјесно вријеме пролази кроз голготу. Иако чине 30 одсто становника Црне Горе, проценат Срба у државним органима се мјери на прстима једне руке. И сами сте једном приликом указали да је у данашњој Црној Гори најтеже бити Србин. Остаје ли и даље при тој оцјени и шта ћете урадити да се уклоне узроци таквог стања?

Наравно све наведено је апсолутно тачно и поражавајуће је за наше друштво. Лично, залажем се за интеграцију друштва у цјелини, а то подразумјева да сви грађани буду равноправни и једнаки у могућности да користе своја права. Наше друштво је тренутно у многим сегменитима неправедно и због тога су нам потребне политичке промјене које ће значити прихватње другачије политичке логике. И даље ћу се борити, складно својим скромним могућностима, да српски народ буде равноправан по свим основама, и да се људи који се тако декларишу не сматрају државним непријатељима.

До сада то није имало неког већег ефекта, али мислим да је порука много далекосежнија од тога. Срби у Црној Гори заслужују једнака права као и остали грађани и све док било који вид дискриминације над њима или неким другим народом у Црној Гори буде актуелан, држава се неће заокружити у грађанском смислу. На жалост док је ове анти-грађанске власти, помака сигурно неће ни бити.

6. Залажете се за улазак Црне Горе у НАТО. Да ли је приликом доношења одлуке о евентуалном чланству у тај војни савез могуће заобићи консултовање народне воље на референдуму и шта би то значило?

Није добро пркосити народној вољи, у то нема дилеме. У Црној Гори се одомаћио полу-ауторитарни систем који заобилази и народ и посланике без икаквог проблема, а неријетко и сам Устав. Заправо у многим сегемнитима одлучује воља свемоћног поједница или мале групице олигарха на власти. Остајем при ставу да прије доношења било какве одлуке о чланству, прво требамо отворити дијалог са грађанима. Информисати их и објаснити све бенефите и недостске које носи учлањење и тек након тога можемо причати о коначном ставу. Влада за сада свјесно избјегава такав демократски приступ желећи да се рекламира пред међународном заједницом и отварајућу простор за политичку манипулацију. Грађани се ни у ком случају не смију заобићи када је ова важна одлука у питању, а ствар је рационалности и прагматичности који ће се модел на крају примјенити. Ако имамо добро информисане грађане, биће јасно да ли треба ићи на референдум или не. Проблем је само ако имамо супротну ситуацију, а тренутно је такав случај.

Izvor: in4s.net