Ne­dav­ne obil­ne pa­da­vi­ne i po­pla­ve ko­je su na­kon to­ga usli­je­di­le po­no­vo su pod­sje­ti­le da naj­ju­žni­ja op­šti­na, osim ka­na­la Port Mi­le­na, mo­ra što pri­je rje­ša­va­ti još je­dan ve­li­ki eko­lo­ški pro­blem – ka­nal Bra­ti­ca. Sta­nov­ni­ci Ul­ci­nja ko­ji ži­ve u nje­go­voj bli­zi­ni ape­lo­va­li su lo­kal­ne vla­sti i nad­le­žne dr­žav­ne or­ga­ne da pre­du­zmu hit­ne mje­re u či­šće­nju ka­na­la ko­ji se zbog pre­gra­đi­va­nja i pre­na­tr­pa­no­sti ot­pa­dom sve če­šće iz­li­va i iza­zi­va po­pla­ve.
Ovaj ka­nal, ili ka­ko ga sta­ri­ji mje­šta­ni če­šće zo­vu po­tok, du­ga­čak je pre­ko šest ki­lo­me­ta­ra i jed­nim di­je­lom pro­ti­če kroz sa­mi cen­tar gra­da i uli­va se u Port Mi­le­nu.
Eko­log Dže­ljal Ho­džić tvr­di da je ka­nal Bra­ti­ca ve­li­ki eko­lo­ški pro­blem ko­ji tre­ba rje­ša­va­ti što pri­je.

– Ne­bri­ga, ero­zi­ja i grad­nja na obo­di­ma ka­na­la su uči­ni­li svo­je. Ko­ri­to je na mno­go mje­sta su­že­no be­to­ni­ra­njem, a ima­mo i da­le­ko vi­še ot­pad­nih vo­da ko­je se u nje­ga uli­je­va­ju. Uz sve to ima­mo i ne­do­sta­tak ur­ba­ne svi­je­sti i kul­tu­re kod lju­di kao i ne­re­a­go­va­nje lo­kal­nih i nad­le­žnih in­spek­cij­skih or­ga­na. Bra­ti­ca se pr­ven­stve­no mo­ra oči­sti­ti od sva­ko­ja­kog ot­pa­da i pro­ši­ri­ti. Mo­ra ući u pro­gram jav­nih ra­do­va za­jed­no sa osta­lim vo­do­to­ci­ma ko­ji ima­ju slič­ne ili iste pro­ble­me. Mi iz NVO sek­to­ra ne­dav­no smo pred­lo­ži­li je­dan pro­je­kat u ime MZ Bra­ti­ca, či­ji su nas mje­šta­ni mo­li­li da ne­što pre­u­zme­mo. Na ža­lost, pro­je­kat ko­ji je pred­vi­đao sa­na­ci­ju jed­nog di­je­la ni­je po­dr­žan jer par­tij­ski lju­di ko­ji sje­de u nad­le­žnim or­ga­ni­ma ne­ma­ju osje­ćaj za stvar­ne pro­ble­me u ovom gra­du. Za­to sa­da i ima­mo ova­kve po­pla­ve – tvr­di Ho­džić. Struč­nja­ci se sla­žu da Ul­cinj ima ve­li­kih pro­ble­ma sa in­fra­struk­tu­rom, od­no­sno, da su po­sto­je­ći dre­na­žni si­ste­mi ne­do­volj­ni da omo­gu­će nor­mal­no oti­ca­nje vo­de. Zbog ne­a­de­kvat­ne ka­na­li­za­ci­je na vi­še lo­ka­ci­ja u gra­du pla­ve sa­o­bra­ćaj­ni­ce, a vo­da pa­ra­li­še od­vi­ja­nje sa­o­bra­ća­ja. Naj­kri­tič­ni­je je upra­vo u bli­zi­ni Bra­ti­ce: kod grad­ske Po­šte, ne­ka­da­šnjeg me­ga­mar­ke­ta „So­la­ris“, di­je­lu na­se­lja Đe­ra­ne, To­tot­ši, Bra­ti­ca i Ko­dre, gdje zbog iz­li­va­nja ka­na­la mje­šta­ni go­di­na­ma ima­ju ve­li­ke ma­te­ri­jal­ne šte­te.

Iz go­di­ne u go­di­nu si­tu­a­ci­ja je sve go­ra pa sa sva­kim obil­ni­jim pa­da­vi­na­ma po­mu­te zo­ne gra­da li­če na sce­ne iz Bi­blij­skog po­to­pa. Upra­vo pro­te­kle ne­dje­lje, ki­ša ko­ja je ne­pre­sta­no pa­da­la sa­mo je­dan dan iza­za­va­la je ne­za­pam­će­ne po­pla­ve. Zbog ki­šni­ce ko­ja ni­je ima­la gdje da oti­če za­tvo­re­na je jed­na ško­la, a ru­ko­vod­stvo Elek­tro­di­stri­bu­ci­je Ul­cinj, po­red ko­je pro­ti­če ka­nal, mo­ra­lo je da do­ne­se od­lu­ku i pre­ven­tiv­no is­klju­či na­pa­ja­nje stru­jom gra­da jer je vo­da pri­je­ti­la da pro­dre u glav­nu cen­tra­lu. Šta bi se do­go­di­lo da je ne­vri­je­me po­tra­ja­lo još ko­ji dan te­ško je i za­mi­sli­ti. Upra­vo zbog to­ga pre­o­vla­da­va mi­šlje­nje da se ne­što hit­no mo­ra pred­u­ze­ti.
Svje­sni te či­nje­ni­ce u lo­kal­noj upra­vi već odav­no raz­ma­tra­ju mje­re ko­je bi ri­je­ši­le ili bar uma­nji­le pro­ble­me. Se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta za ko­mu­nal­ne dje­lat­no­sti Av­du­la Der­vi­ši is­ti­če da se o to­me raz­mi­šlja ali da bi je­dan ta­kav po­du­hvat iz­i­ski­vao ve­li­ka sred­stva.

– Ono što smo mi do sa­da ra­di­li je par­ci­jal­no či­šće­nje po­to­ka. Po­sled­nje dvi­je go­di­ne smo pre­ko Agen­ci­je za raz­voj i iz­grad­nju in­ve­sti­ra­li oko 20 hi­lja­da eura ka­ko bi po­tok u po­je­di­nim zo­na­ma oči­sti­li i pro­ši­ri­li da ne bi pla­vio okol­na do­ma­ćin­stva. To je mak­si­mum ko­ji smo mo­gli da ura­di­mo. Po­ka­za­lo se da to ni­je rje­še­nje pa je ju­če po­te­kla ini­ci­ja­ti­va da se ra­di pro­je­kat sa­na­ci­je kom­plet­nog ka­na­la Bra­ti­ca. Na­čel­no je po­stig­nut do­go­vor čel­nih lju­di Op­šti­ne i sa­da osta­je da se na­đe na­čin da se po­ku­ša­ju obez­bi­je­di­ti sred­stva za iz­ra­du pro­jek­ta. Sva­ka­ko, na­sta­vi­će­mo da in­ter­ve­ni­še­mo na naj­kri­tič­ni­jim zo­na­ma ka­ko bi spri­je­či­li da se u na­red­nom pe­ri­o­du po­gor­ša­va sta­nje u naj­kri­tič­ni­jim dje­lo­vi­ma gra­da – ka­že Der­vi­ši.
M.Kne­že­vić.

Izvor: DAN

Za re­kon­struk­ci­ju ka­na­li­za­ci­je po­treb­no oko pet mi­li­o­na eura

Pod­sje­ti­mo lo­kal­na upra­va je 2013.go­di­ne sa KfV ban­kom pot­pi­sa­la ugo­vor, ka­ko bi se una­pri­je­di­lo sta­nje u obla­sti vo­do­snab­di­je­va­nja i upra­vlja­nja ot­pad­nim vo­da­ma u gra­du. Mi­ni­star­stvo tu­ri­zma i odr­ži­vog raz­vo­ja fi­nan­si­ra­lo je iz­ra­du po­seb­ne Stu­di­je iz­vo­dlji­vo­sti sa idej­nim rje­še­njem za ka­na­li­za­ci­o­nu mre­žu za na­se­lja Ko­dre, To­to­ši, Bi­je­la Go­ra, Do­nja Bra­ti­ca ko­ja gra­vi­ti­ra­ju po­to­ku Bra­ti­ca i Port Mi­le­ni. Ana­li­zi­ra­na je do­sad ura­đe­na re­le­vant­na pro­stor­no-plan­ska do­ku­men­ta­ci­ja, pred­lo­zi i idej­na rje­še­nja za sa­ni­ra­nje pro­ble­ma i bu­du­ća rje­še­nja za ka­nal Port Mi­le­na, pri­je sve­ga u ci­lju vra­ća­nja iz­vor­nih vri­jed­no­sti ovog pro­sto­ra. Pre­ma pro­jek­ci­ja­ma, za iz­grad­nju je po­treb­no iz­dvo­ji­ti oko pet mi­li­o­na eura. Ot­pad­ne vo­de pri­ku­plje­ne bu­du­ćom ka­na­li­za­ci­o­nom mre­žom će se od­vo­di­ti do pump­ne sta­ni­ce na iz­la­zu ka­na­la Port Mi­le­na, oda­kle će se po­ti­ski­va­ti već po­sto­je­ćim pod­mor­skim is­pu­stom.

Bra­ti­ca naj­ve­ći za­ga­đi­vač Port Mi­le­ne

Pro­jek­tom ko­ji je svo­je­vre­me­no iz­ra­di­la be­o­grad­ska fir­ma „Ba­ning” Bra­ti­ca je ozna­če­na kao naj­ve­ći za­ga­đi­vač ka­na­la Port Mi­le­ne. Pre­ko ka­na­la Br­de­la i Bra­ti­ca naj­ve­ći dio grad­ske ka­na­li­za­ci­je do­spi­je­va u Port Mi­le­nu. Po­da­ci ko­je ima NVO se­kor u Ul­ci­nju po­ka­zu­ju da ima pre­ko 100 di­rekt­nih is­pu­sta ot­pad­nih vo­da. Naj­ve­će za­ga­đe­nje ka­na­la iza­zi­va­ju ka­na­li­za­ci­o­ni is­pu­sti. Šta se de­ša­va ka­da se ka­nal iz­li­je i po­pla­ve na­se­lja u bli­zi­ni ni­je te­ško pret­po­sta­vi­ti. Osim šte­te ko­ja na­sta­ne od pla­vlje­nja obje­ka­ta, ku­ća, dvo­ri­šta i uli­ca ve­li­ku opa­snost pred­sta­vlja­ju iz­li­ve­ne fe­ka­li­je, ko­je mo­gu iza­zva­ti po­ja­vu za­ra­ze.

Izvor: DAN