Komarci će otjerati turiste

Zogajsko blato i Knete su najpogodinija mjesta gdje komarci polažu larve, ali je slana voda iz mora neutralisala njihova staništa. Ako se uskoro voda ne bude upumpavala iz mora, ponovo će na tom području biti raj za komarce, koji će ugrožavati građane i turiste, tvrde ekolozi

Uko­li­ko se na­red­nih mje­se­ci ne omo­gu­ći upum­pa­va­nje mor­ske vo­de na so­lan­ske ba­ze­ne Ul­cinj bi mo­gao da se su­o­či sa ne­sa­gle­di­vim ekol­škim i zdrav­stve­nim pro­ble­mi­ma. Naj­vi­še opa­sno­sti pri­je­ti od ma­la­rič­nog ko­ma­ra­ca ko­ji bi na oko 15 mi­li­o­na kva­dra­ta mo­gli da raz­mno­že sta­ni­šta jer je na ba­ze­ni­ma So­la­ne sa­da je umje­sto sla­ne slat­ka vo­da. Zo­gaj­sko bla­to i Kne­te su naj­po­go­di­ni­ja mje­sta gdje svo­je lar­ve po­la­žu ko­mar­ci, ali je sla­na vo­da pret­hod­nih go­di­na ne­u­tra­li­sa­la nji­ho­va sta­ni­šta.Sa­mo ova či­nje­ni­ca je do­volj­na da se svi su­bjek­ti u op­šti­ni i dr­ža­vi do­bro za­mi­sle i pre­du­zmu neo­p­hod­ne ko­ra­ke ka­ko bi se sa­ču­va­lo zdra­vlje ži­te­lja ove op­šti­ne. Na to upo­zo­ra­va­ju i eko­lo­zi i is­ti­ču­ći da pro­blem op­stan­ka naj­sta­ri­jeg grad­skog pred­u­ze­ća, ni­je sa­mo eko­nom­sko pi­ta­nje. Iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Ze­le­ni ko­rak“ Dže­ljal Ho­džić pod­sje­ća da je dok ni­je iz­gra­đe­na So­la­na 1934. go­di­ne, u Ul­ci­nju bi­la če­sta po­ja­va ma­la­rič­nih bo­le­sti. Zo­gaj­sko bla­to i Kne­te su, ka­že on, naj­po­go­di­ni­ja mje­sta gdje svo­je lar­ve po­la­žu ko­mar­ci, ali je sla­na vo­da iz mo­ra ne­u­tra­li­sa­la nji­ho­va sta­ni­šta. Ako se usko­ro vo­da ne bu­de upum­pa­va­la iz mo­ra, po­no­vo će na tom pod­ruč­ju bi­ti raj za ko­mar­ce, ko­ji će po­tom ugro­ža­va­ti gra­đa­ne i tu­ri­ste.

– Ko­mar­ci su svo­je­vre­me­no na­tje­ra­li kra­lja Ni­ko­lu da kra­jem 19.vi­je­ka isu­ši Zo­ganj­sko Je­ze­ro zbog ma­le­ri­je. Da­kle, po­sto­ji ve­li­ka opa­snost da uko­li­ko se ne za­sla­ne ba­ze­ni, zbog bli­zi­ne Ve­li­koj pla­ži, bu­de ugro­že­na i tu­ri­stič­ka se­zo­na. Nep­hod­no da se pum­pe na rtu Đe­ra­ne što pri­je sta­ve u funk­ci­ju i kraj­nji je rok da se vo­da iz­mje­ni, ka­ko bi spri­je­či­li na­je­zdu ko­ma­ra­ca ko­ji po­la­žu lar­ve baš u ovom pe­ri­du. Ina­če, ka­nal Mi­le­na is­ko­pan je 1885. go­di­ne, po pro­jek­tu ru­skog in­ži­nje­ra Vla­di­mi­ra Iva­no­vi­ča- Var­ma­na, a po za­htje­vu prin­ca Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća ko­ji je, na­kon jed­ne po­sje­te Ul­ci­nju, od­lu­čio da isu­ši Zo­ganj­sko je­ze­ro, ka­ko bi se či­ta­va oblast za­šti­ti­la od ma­la­ri­je. Me­đu­tim, zbog raz­li­ke u nad­mor­skoj vi­si­ni mor­ska vo­da is­pu­ni­la je ka­nal i je­ze­ro, či­me se ne­pla­ni­ra­no po­sti­gao ve­ći efe­kat od oče­ki­va­nog, s ob­zi­rom da su vo­de ubr­zo po­sta­le sla­ne, zbog če­ga su ko­mar­ci iz­gu­bi­li sta­ni­šte – ka­že Ho­džić.
On se na­da da to to­ga ipak ne­će do­ći jer je pri­li­kom ne­dav­nog obi­la­ska So­la­ne, ko­ji je za zva­nič­ni­ke Vla­de i di­plo­mat­skog ko­ra or­ga­ni­zo­vao Cen­tar za pro­u­ča­va­nje i za­šti­tu pti­ca, sa­op­šte­no da će Vla­da pred­u­ze­ti sve neo­p­hod­ne mje­re.
Dr­žavn­na se­kre­tar­ka Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Da­li­bor­ka Pe­jo­vić ka­za­la je, tom pri­li­kom, da se pum­pe na rtu Đe­ra­ne, ko­ji­ma se sla­na vo­da up­mum­pa­va na So­la­nu, mo­ra­ju što pri­je sta­vi­ti u funk­ci­ju.
– Pro­cje­na ko­ja je ra­đe­na sa ste­čaj­nom upra­vom, po­ka­za­la je da, za­jed­no sa sta­rim du­gom i iz­no­si­ma po­treb­nim za rad pum­pi na go­di­šnjem ni­vou, tre­ba iz­dvo­ji­ti oko 200 hi­lja­da eura. Sa tom in­for­ma­ci­jom i sa cje­lo­vi­tim in­di­ka­to­ri­ma, ko­je smo za­te­kli na lo­ka­ci­ji, upo­zna­će­mo Vla­du od ko­je oče­ku­jem da se po­zi­tiv­no od­re­di pre­ma toj ini­ci­ja­ti­vi i u krat­kom ro­ku od­go­vo­ri na po­tre­bu ob­na­vlja­nja ugro­že­nog bi­o­di­ve­ri­te­ta – ka­za­la je Pe­jo­vi­će­va.
Struč­nja­ci po­zo­ra­va­ju da su ko­mar­ci pre­no­si­o­ci su vr­lo opa­snih bo­le­sti. Stu­di­je po­tvr­đu­ju da ovi in­sek­ti mo­gu pre­ni­je­ti bo­le­sti, po­put ma­la­ri­je, en­ce­fa­li­ti­sa, li­šma­ni­o­ze i mno­gih vi­ru­snih obo­lje­nja. Ana­li­za­ma je utvr­đe­no da na ovim pro­sto­ri­ma obi­ta­va iz­me­đu 50 i 100 vr­sta ko­ma­ra­ca, od 3300 po­zna­tih vr­sta.

Na opa­snost od na­je­zde ko­ma­ra­ca upo­zo­ri­la je i am­ba­sa­dor­ka Nje­mač­ke Gu­drun Štaj­na­ker ko­ja je zva­nič­ni­ci­ma Vla­de skre­nu­la pa­žnju da bi to mo­glo ima­ti ne­ga­ti­ve po­sle­di­ce na tu­ri­zam.
Štaj­na­ker je ka­za­la da joj je po­zna­ta či­nje­ni­ca da je pro­šle go­di­ne na pod­ruč­ju So­la­ne bi­lo ne­u­bi­ča­je­no mno­go ko­ma­ra­ca i is­ta­kla da se ove go­di­ne mo­ra­ju pred­u­ze­ti mje­re da se ne­što slič­no ne po­no­vi.
– Bi­lo bi ve­o­ma štet­no za ugled Cr­ne Go­re uko­li­ko Vla­da ne­što hit­no ne pre­du­zme i ne za­u­sta­vi uru­ša­va­nje bi­o­di­ver­zi­te­ta na pod­ruč­ju So­la­ne. Ovo uni­šta­va­nje sop­stve­no­sti za nas ni­je shva­tlji­vo. Do pri­je dvi­je go­di­ne ov­dje se ra­di­lo, a sa­da vi­še ne­ma ni­če­ga. Pu­te­vi su uni­šte­ni, zgra­de su uni­šti­ne, sve se uni­šta­va i pi­ta­mo se ka­ko je to mo­gu­će. Ne­ko mo­ra da bu­de od­go­vo­ran zbog to­ga – iz­ja­vi­la je Štaj­na­ker, ko­me­ta­ri­šu­ći sta­nje u ko­me se na­la­zi pro­stor od 15 mi­li­o­na kva­dra­ta.
M.Kne­že­vić

Hra­na i za pti­ce

Di­rek­tor Cen­tra za za­šti­tu i pro­u­ča­va­nje pti­ca Dar­ko Sa­ve­ljić ka­že da je So­la­na naj­zna­čaj­ni­je mi­gra­tor­no mje­sto na ci­je­loj oba­li Ja­dra­na, jer pred­sta­vlja od­mo­ri­šte za ve­li­ki broj pti­či­jih vr­sta ko­ji­ma je ovo us­put­na sta­ni­ca, od­nmo­ri­šte, gnij­zdi­li­šte i hra­ni­li­šte.
– Za­to je bit­no da se So­la­na za­šti­ti ali da pri­je sve­ga pum­pe, ko­ji­ma se upum­pa­va sla­na vo­da na ba­ze­ne pro­ra­de, jer bez to­ga ne­ma ni hra­ne za pti­ce. So­la­na je da­nas na ko­lje­ni­ma što se ti­če pti­ca, na ba­ze­ni­ma ne­ma sla­ne vo­de, a sa­mim tim ne­ma ni hra­ne, pa se dra­stič­no sma­nju­je broj pti­ca. Ta­kvo sta­nje na­me­će po­tre­bu da se što pri­je re­a­gu­je i da se ovaj je­din­stve­ni pro­stor sa­ču­va. Bu­duć­nost So­la­ne vi­di­mo kao lo­ka­li­tet ko­ji je za­šti­će­ni park pri­ro­de. Ako mi u Cr­noj Go­ri ni­smo to­ga svje­sni, svje­sna je Evrop­ska ko­mi­si­ja i to vr­lo do­bro, ob­zi­rom da smo pu­bli­ko­va­li ja­ko pu­no na­uč­nih ra­do­va, i to je svi­ma ja­sno – na­gla­ša­va Sa­ve­ljić.

Izvor: DAN